inspiracija
Nedužni vukovi: alfa mužjak samo je urbana legenda - To sam ja
vukovi

Nedužni vukovi: alfa mužjak samo je urbana legenda

Naučnik koji je uveo ovaj termin, još pre dve decenije došao je do zaključka da je pogrešio jer je istraživao na vrlo uskom uzorku, a previd potvrđuju i najnovija istraživanja

Alfa mužjak je isto što i Zemlja – ravna ploča: greška koja je prerasla u predrasudu. To ne samo da su potvrdila i najnovija istraživanja, već je i sam naučnik, koji je uveo termin alfa mužjak i alfa ženka, još pre dve decenije došao do zaključka da je pogrešio jer je istraživao na vrlo uskom uzorku. Ali ništa nije vredelo. Njegova greška mnogima se svidela i proširila se kao požar. Dotakla je ono vučje u ljudima, a ljudi su, to nikada ne treba gubiti iz vida, predatori na vrhu lanca ishrane.

Zato je u ljudskoj zajednici lako prihvaćena i čak razrađena ideja o tome da je vučji čopor organizovan tako da ima alfa mužjaka koji je glavni, beta mužjaka koji je njegov prvi saradnik i tako redom do omega mužjaka, koji je na dnu i koga svi mogu da maltretiraju, a ponekad i da ga izbace iz čopora.

U ljudskoj zajednici lako je prihvaćena i čak razrađena ideja o tome da je vučji čopor organizovan tako da ima alfa mužjaka koji je glavni

Naravno, alfa mužjaka moraju svi da slušaju, i mužjaci i ženke, koje takođe imaju svoju hijerarhiju, s tim što se s vremena na vreme neki mlađi mužjak osmeli da izazove alfu na dvoboj, posle koga pobednik preuzima vlast, a poraženi biva proteran iz čopora.

Greška koja se svidela čitaocima

Ali, krenimo od početka. Sliku o hijerarhijskoj strukturi vučjeg čopora stvorio je Švajcarac Robert Šenkel još 1947, na osnovu istraživanja na vukovima u zoološkom vrtu u Bazelu, gde je deset do dvadeset vukova držano na ograničenom prostoru. Ipak, široj popularizaciji alfa koncepta doprinela je knjiga Dejvida Meča iz 70-ih godina 20. veka. Meč je nastavio istraživanje vukova, sada u prirodnom okruženju, i došao do novih saznanja.

Tražio je da se staro izdanje knjige povuče i objavi novo, sa novim saznanjima, ali izdavač je odbio. Knjiga se tako lepo prodavala jer se ideja o klasnom uređenju čopora, sa alfa mužjakom na vrhu, sviđala čitaocima.

U vučjem čoporu nema nikakvih vojnih činova

Psi kao kolateralna šteta

Ipak, Meč je nastavio svoja istraživanja tako što je 13 leta zaredom provodio u Kanadi, u blizini vučjeg čopora, i svake godine mogao je da im priđe za metar bliže, tako da se i sam uverio da u vučjem čoporu nema nikakvih vojnih činova.

Savremena istraživanja, koja navodi portal sciencenorway.no, potvrdila su da je vučji čopor mnogo demokratskija organizacija. Sastoji se od roditeljskog para, tek rođenih mladunaca, onih od godinu dana, a često i onih od dve godine. Barbara Cimerman, profesorka na Norveškom univerzitetu za primenjenu nauku, kaže da je odrasli par glavni jednostavno zato što su oni roditelji ostalih članova čopora.

Pogrešni alfa koncept sa vukova smo preneli i na trening pasa, pa je od vlasnika traženo ne samo da fizički kažnjavaju pse, nego i da se postave kao alfa mužjak

Istraživanje koje je za doktorsku tezu objavljenu 2015. obavila norveška naučnica Ane Meler Gabrijelsen podseća da smo pogrešni alfa koncept sa vukova preneli i na trening pasa, pa je od vlasnika traženo ne samo da fizički kažnjavaju pse, nego i da se postave kao alfa mužjak.

Monogamni su i sarađuju

Mečovo približavanje vukovima pokazalo je da roditelji vode čopor, ali da za 13 godina nijednom nije video da postoji dominantna figura. Roditelji kontrolišu podelu hrane, tako da najmlađi štenci jedu prvi, ali kad se ulovi nešto veliko, svi jedu zajedno. Međutim, kad je ulov sasvim mali, roditelji jedu prvi i kontrolišu koliko će kojim mladuncima pripasti.

Barbara Cimerman je istraživala norveške čopore pomoću dži-pi-esa i ustanovila da odrasli par prvo uspostavi i obeleži teritoriju koju brani od drugih vukova. Dok ženka doji mlade, mužjak lovi sam i donosi joj hranu u jazbinu. Kad se ona malo oporavi, mužjak ostaje uz mlade dok ona odlazi da lovi i jede. „Uzbudljivo kod vučjih parova je što su oni neverovatno verni. Monogamni su i ne menjaju partnera dok jedan ne umre. Ne udaljavaju se više od 100 metara jedno od drugog”, kaže Barbara.

Uzbudljivo kod vučjih parova je što su oni neverovatno verni. Monogamni su i ne menjaju partnera dok jedan ne umre

Usamljeni vukovi ne mogu dugo da prežive

Starijim mladuncima dozvoljeno je da sami lutaju, ponekad i po nedelju-dve, ali oni ipak ostaju unutar roditeljske teritorije. Zanimljivo je da se neki mladunci osamostaljuju kad napune godinu dana, a neki ostaju uz roditelje i do tri godine, a kad se osamostale, biraju teritoriju odmah uz roditeljsku.

U Jelouston parku u Americi, u koji su vukovi dovedeni 1995. i od tada se veoma razmnožili, situacija je počela da se menja. Kako nema dovoljno prostora, mladunci su počeli duže da ostaju uz roditelje i čopori su postali veći. Usamljeni vukovi ne mogu dugo da prežive, a zabeležen je i slučaj kada je čopor usvojio vuka koji s njima nije u srodstvu.

Zemlja nije ravna ploča, a organizacija društva po principu alfa, beta i omega jedinki nije prirodna

Očigledno, vukovi s nama dele našu prilagodljivost uslovima, ali ne i našu potrebu za alfa jedinkama. Jer, kao što Zemlja nije ravna ploča, ni organizacija društva po principu alfa, beta i omega jedinki nije prirodna.