Nedelje mode – novo poglavlje
Kako će Njujork, već sasvim izvesno, ostati barem delimično u lokdaunu kao odgovor na kovid-19, Nedelja mode ove godine pred javnost će izaći s potpuno digitalnim predstavljanjem kolekcija za jesen 2021. godine
Iako smo prošle godine mislili da je otkazivanje modnih manifestcija jednokratna odluka, izgleda da smo se ipak našli u novom poglavlju modne istorije.
Sve u vezi sa kovid godinom počelo je, za zapadni svet, baš od prošlogodišnje Nedelje mode u Milanu. Da li je ili nije baš ta manifestacija bila okidač za ludilo koje će uslediti, ostalo je pod znakom pitanja, ali godinu dana kasnije – tu smo gde smo.
Pred sam početak Njujorške nedelje mode, najveće među najvećima, izvesno je da još neko, ne baš kratko vreme, stvari moraju ostati van okvira poznatog.
Čak i pre novonastale situacije čuli su se glasovi dizajnera koji su tvrdili da su predstavljanja na nedeljama mode – zastareli koncept
Kako će Njujork, već sasvim izvesno, ostati barem delimično u lokdaunu kao odgovor na kovid-19, Nedelja mode ove godine pred javnost će izaći s potpuno digitalnim predstavljanjem kolekcija za jesen 2021. godine.
I dok se svet susreće sa novom fazom u životu modnih prezentacija, da pogledamo kako je sve počelo. Jednu od prvih naznaka modnih revija ili predstavljanja sezonskih kolekcija u istoriji, možemo povezati sa modnim kreatorom Čarlsom Frederikom Vortom, čije ime smo već pominjali kada smo pričali o korenima visoke mode.
Prvi je počeo sa prikazivanjem dizajna na živim modelima, klijentima u Parizu. Do tada su komadi odeće bili izlagani na krojačkim lutkama ili su minijaturne verzije dizajna šivene, a nekada i modelovane u papiru, kako bi kupci dobili ideju o konačnom proizvodu.
Ove fete, kako su se zvale u početku, sa živim modelima, nastavile su se krajem 1800-ih i početkom 1900-ih, a bile su poznate i kao salonske revije. Takvi događaji, koji su se održavali u evropskim gradovima poput Pariza, ostali su zatvoreni samo za povlašćenu klijentelu modnih kuća.
Nedugo nakon toga pojavljuju se modni defilei koji su, iako još uvek isključivi po broju i vrsti zvanica, bili malo formalniji. Ove rane revije uglavnom su se fokusirale na proces direktne prodaje odeće, čak i kada dizajneri nisu bili voljni to da priznaju.
Pol Poare i Lusi (ledi Daf-Gordon) lagano su preusmerili ove događaje ka modnim revijama koje danas poznajemo, strateški pozivajući goste i najavljujući ih fanfarama. Oba dizajnera, svaki na svoj način, ove revije pretvorili su u društvene događaje i kreativna iskustva visoke klase.
Među najvećim poklonicima modnih vesti sa Starog kontinenta, svakako su prednjačili američki novinari
Ubrzo nakon toga, robne kuće počele su da usvajaju koncept modnih revija, a braća Erlik održali su prvu američku reviju 1903. Dizajneri, radnje i modni brendovi, u godinama koje su usledile nastaviće da organizuju individualne modne revije, podižući polako nivo i ideju prezentacije.
Većina klijenata i novinara putovali bi jednom godišnje do Pariza kako bi pogledali šta velike modne kuće nude za predstojeću sezonu. Među najvećim poklonicima modnih vesti sa Starog kontinenta, svakako su prednjačili američki novinari. Ipak, Drugi svetski rat učiniće ovu vrstu putovanja radi uživanja praktično nemogućom.
Dok je rat trajao, modna novinarka Elenor Lambert stvarala je istoriju mode, iskoristivši ovu priliku za promociju američkih dizajnera. Nastojeći da stvori modne teme (kojih svakako u ratno vreme i nije bilo previše), pozvala je medije na New York Press Week, stvarajući na taj način Nedelju mode kakvu i danas poznajemo.
Dve godine nakon ove revolucionare nedelje, Komora za visoku modu (Chambre Syndicale de la Haute Couture) uvrstila je u listu očekivanih uslova za članstvo – stvaranje sezonskih kolekcija.
Pol Poare i Lusi (ledi Daf-Gordon), svako na svoj način, pretvorili su revije u društvene događaje i kreativna iskustva visoke klase
Godine 1958. Nacionalna komora italijanske mode osniva Nedelju mode u Milanu, postavivši ga tako na mapu kao drugi grad u istoriji sa ovakvom manifestacijom. Nedelju mode u Parizu zvanično će 1973. organizovati Francuska modna federacija, a 1984. godine Britansko modno veće sledi njihov primer stvaranjem Londonske nedelje mode.
Od ranih 1990-ih nadalje osnivaju se različiti sponzorisani fešn vikovi koji ipak nisu uspeli da ugroze veliku četvorku, koja je i do danas zadržala svoj značaj i uticaj u modnom svetu.
Dok je rat u Evropi trajao, modna novinarka Elenor Lambert stvarala je istoriju mode, iskoristivši ovu priliku za promociju američkih dizajnera. Pozvala je medije na New York Press Week, stvarajući na taj način Nedelju mode kakvu poznajemo
I to nas dovodi na početak naše priče i pitanje da li je globalna pandemija namentnula novu fazu modnog prezentovanja, otvoreniju ka širem sloju publike. Čak i pre novonastale situacije čuli su se glasovi dizajnera koji su tvrdili da su predstavljanja na nedeljama mode – zastareli koncept.
Društvene mreže otvorile su pristup publici, pa je moguće napraviti mnogo spektakularnije prezentacije u kreativnim okruženjima, a da pri tom svakom konzumentu budete dostupni samo klikom miša na računaru. Postavlja se sve češće i pitanje potrebe da se prave ovakve manifestacije sa masovnim sledom modnih revija.
Jedno je izvesno, ceo svet je stigao na prekretnicu, pa nije čudno da su i nedelje mode na globalnom nivou pred ulaskom u sasvim novu fazu. Ovoga puta, promene ćemo gledati iz udobnosti svoga doma.