Ne znam kako vi, ja sam sebi mlada

Eh, duboka je to filozofija. Godine, pravda, ljubav, suze. Izgleda da su suze najduže potrajale

Krajem 80-tih godina, dok smo se još uvek ljuljuškali na oblaku blagostanja, sećam se da sam išla s mamom u jedan kafanski izlazak sa širokim krugom naših porodičnih prijatelja. Nikad neću zaboraviti kad su žene, skoro sve, bez ikakve šanse da ih ne vidimo mi deca, zaplakale na pesmu: Ostariću, neću znati, dal’ ćeš za mnom zaplakati kao ja za tobom.

Strašno mi je to bilo smešno. Zapanjeno sam gledala moju i ostale mame kojima su išle suze kao u crtanom filmu. Velike, krupne, javne suze.

Uopšte mi nije palo na pamet da one nisu starice koje plaču za nekom neprežaljenom ljubavi iz osnovne škole. Sad shvatam da su u tom momentu bile mlađe nego ja sad. Heavy metal je ta tema: godine.

Ti si mi zauvek momak, mladić

Ko je mlad, a ko star? Ne znam kako vi, ja sam sebi mlada. Ti si mi zauvek momak, mladić.

Kad malo bolje razmislim, Dragana mi uvek kaže: Kakav crni mladić svi su oni matori, dede. Ko će ga znati ko je u pravu?!

Evo, na primer, ekipa koja je potpukovnika JNA, borca protiv fašizma Jovanku Broz izbacila iz kuće, noću u spavaćici, i oduzela joj sva lična dokumenta, i oni su mislili, 100 odsto sam sigurna, da su u pravu.

Eh, duboka je to filozofija. Godine, pravda, ljubav, suze. Izgleda da su suze najduže potrajale.

Dala mi je mama listove zelja da motam sarmice. To vam je umesto meditacije. Koncentrisana da budu sve sarmice iste veličine, pevam: Nikad nikom nisam rekao da bi te do smrti čekao.

Ljubiću te, Gospode, kreposti moja, štite moj, utočište moje! Psalam 018