Ne popravljaj ono što nije slomljeno

Svako od nas ima neki kapacitet, manji-veći, ali sebi svojstven. Potrošiti sve odjednom nije baš mudro, složićete se. Problem nastaje onda kada se takva očekivanja prenesu i na okruženje, u ovom slučaju na partnera

Naslov ovog teksta je citat, preuzet s jednog od video-klipova koji sam, kao i mnogi, primala ovih dana. Naime, ceo klip je o mladom gaučosu koji je odabrao ovaj posao kako bi bio samo svoj i u kontaktu s prirodom i onim što najviše voli – konjima i slobodnim životom. To što je gaučos još mlad i lep, samo je dodatak na njegovu nesumnjivu inteligenciju i životnu mudrost.

Ako bismo njegovu mudrost primenili na našu današnju situaciju, onda bi ona bila više nego mudrost – rečenica koju bi trebalo da ponavljamo, posebno ako smo, silom prilika, u situaciji da stalno budemo zajedno.

Neka neprijatna stanja i osećanja mogu da donesu dobit. U svakoj krizi ima i zrno šansi. Pa ko iskoristi

Krizne situacije, poput sadašnje, mogu u ljudima da probude različite motive i načine ponašanja. Situacija menja utvrđenu i uređenu dinamiku, nekada iskrivljava realnost, nekada pravi distorziju i u ustaljenim i prihvaćenim obrascima ponašanja.

Nadvlačenje konopca

Neki u porodici, ili recimo partneri, se svađaju. Kao da je sada poslednji trenutak u životu da se pokaže ko je uvek, ili bar sada, sto posto u pravu. Od naivnog „nadvlačenja konopca”, do ozbiljnih svađa pa i nasilja, nekada deli samo trenutak dekoncentracije ili pak „padanje mraka na oči”, kako ko već voli da kaže.

U situacijama krize, neki jednostavno zahladne svoje odnose. Kako je vreme koje su provodili zajedno pre pojave pandemije bilo ograničeno radnim vremenom, decom, ostalim društvenim obavezama i aktivnostima, sada se svodi na njih dvoje. Dobro, i na decu, ako su tu. Ali, davno se izgubila motivacija za razgovor, deljenje onoga o čemu se misli, mašta, sanja. Komunikacija se svodi na svođenje računa o tome na koga je red da usisa, prostre veš, ode u nabavku, ili…

Ima i onih kojima nikada nije dovoljno dobro. Oni bi da bude još bolje i u uslovima koji su za sve podjednako teški

Ima, naravno, i onih koji se zbliže, više nego ikad. Procenu kvaliteta zbližavanja nije uputno davati pre nego što nepovoljna situacija prođe. Strah, napetost, neizvesnost, činjenica da se ipak poznajemo, može da bude dovoljna da se partneri ponovo nađu. Možda se pronađu i po prvi put. Neka neprijatna stanja i osećanja mogu da donesu dobit. U svakoj krizi ima i zrno šansi. Pa ko iskoristi.

A ima i onih kojima nikada nije dovoljno dobro. Oni bi da bude još bolje i u uslovima koji su za sve podjednako teški. Kada govorimo o težini koja je ista za sve, mislimo pre svega na okolnosti u kojima smo. Virus je opasan za svakoga od nas, izolacija retko kome prija, ali postoje ipak neke individualne razlike u tome ko na koji način sa svim ovim izlazi na kraj.

Važna uzajamna motivacija

Neki nalaze izlaz u čitanju, pisanju, enigmatici, beskrajnim razgovorima s prijateljima, lutanjem internetom, „sedenjem” na aplikacijama, TV programima… Ima i onih koji iz sebe izvlače maksimum, kao da je ovo neko takmičenje u izdržljivosti. Svako od nas ima neki kapacitet, manji-veći, ali sebi svojstven. Potrošiti sve odjednom, nije baš mudro, složićete se. Problem nastaje onda kada se takva očekivanja prenesu i na okruženje, u ovom slučaju na partnera. Onda se od te druge osobe traži da bude istovetna. Iako u vezi nije bilo nikakvih problema, bila je funkcionalna, zadovoljavala je obe strane, bilo je ljubavi, empatije, deljenja, odjednom se traži nešto više od toga.

Kada je motivacija uzajamna, ne stvaraju se problemi i ne narušava se postojeća harmonija

Šta onda taj drugi da radi? Da se pomiri sa činjenicom da ne može? Neće? Ne želi? Kada je motivacija uzajamna, ne stvaraju se problemi i ne narušava postojeća harmonija. Ali, kad nije tako, kad nije vreme da usavršavamo tehnike koje su dobre, onda ne popravljamo ono što nije slomljeno. Da se ne bi slomilo.