Ne brini ništa, sve će biti u redu

Kod mene u kući popis. Da vidimo sa čim raspolažemo. Resursi su nam pamet i ideja

Sećate se onog osećaja kad vam neko kaže – ne brini ništa, sve će biti u redu – i vi mu verujete celom dušom. Predlažem hitno da svi prihvatimo to osećanje blaženstva, dajmo sve od sebe da se setimo osećaja bezbrižnosti. Kažu učeni ljudi da od toga sve počinje, pa da im verujemo ovog proleća!

Ljudi, mnogo je neizvesnosti u našim malim životima. Nemamo nikakav uticaj na ove mahnite događaje koji nam se pred očima odvijaju globalno.

Taj izraz globalno, pa da dodam selo, imao je neki vickasti prizvuk, zbližavao je ljudsku rasu od Australije, Pakistana, Rusije i Brazila. Svi imamo istu majicu da kupimo, isti karmin da mažemo, ko će pre, ko će više.

Ove nedelje mora gibanica. Slušamo: Oj Moravo, moje selo ravno

Danas, vidim, opet nas dele na grupe i podgrupe, neprivilegovane, privilegovane, po nekoj nomenklaturi nepoznatoj običnom čoveku. Važan danas, sutra nevažan, radi, glavu ne diži, nepristojno je glasno smejanje, situacija je ozbiljna, eskalira sukob, prestrojavanje globalno, vadimo lične karte od prababe da vidimo kome jatu pripadamo. Ovi nas nisu nikad ni voleli, ovi nas iskorišćavaju, da se plate računi moraju, a dani prolaze.

Kod mene u kući popis. Da vidimo sa čim raspolažemo. Resursi su nam pamet i ideja. Mirna sam, nešto ćemo već smisliti.

Važno je ko ti pruži ruku da ustaneš, ko je tvoj uvek i zauvek.

Ja sam tvoja.

Deda je voleo Ruse, a baka bila nemački đak. Tata voli Francuze, a mama Kineze. Drugarica Nataša Amerikance, a Dragana samo cara Nikolu. Crnogorci su najbolji frajeri, i tako je uvek u pravu.

Ja zauvek volim Srbiju!

Ove nedelje mora gibanica.

Slušamo: Oj Moravo, moje selo ravno u izvedbi Dragoljuba Lazarevića. Čista srpska dvojka. Ritam savladan.