Naučite da čitate tuđe misli – jednostavno i lako

Da li znate da čitanje tuđih misli nije natprirodni talenat koji su dobili samo odabrani? Nauka je otišla dovoljno daleko da je apsolutno moguće korišćenjem naučnih tekovina znati šta osoba preko puta misli. Neverovatno zvuči, ali je i jednostavno.

Ceo pokušaj čitanja misli, izuzetno pitko i lako za primenu, objasnila je profesorka i edukatorka Lin Frenklin. U svojim knjigama i predavanjima uspela je da ovu veštinu približi svakome ko je zainteresovan za više nivoe komunikacije.

Šta kaže profesorka Frenklin? Kako se to čitaju misli drugih ljudi?

Krećete od govora tela

Za početak, važno je da prihvatite da ljudski mozak obrađuje informacije i misli na tri različita načina. Koji od načina je svojstven osobi koja je preko puta vas i za koju ste zainteresovani, reći će vam govor tela.

Ne radi se o tome da konstatujete da je osoba preko puta vas tužna ili nesrećna pošto je vidite, recimo, naslonjenu na zid sa prekrštenim rukama na grudima. Suština je da razumete kako joj radi mozak i da informaciju koju želite sa njom da podelite izneste na način da vas razume. Tačnije, to što želite da kažete, druga osoba treba da vidi, čuje i oseti. I, to je jedini način da dobijete željeni potvrdan odgovor, odnosno jedini način da vas neko drugi dobro razume i prihvati na kraju. (Majstorima prodaje ovakva tehnika nije strana. Razume se, pravim majstorima.)

Tri žene, tri načina

Najbolje je ovu teoriju objasniti primerima.

Recimo da je preko puta vas Jelena.

Ona stoji čvrsto, uspravno, ima dobro držanje. Dobro je obučena, što govori da joj je veoma važno kako izgleda i kakvu sliku o sebi nudi drugima. Takođe, Jelena ’nosi stres’ u ramenima, kao da su joj ramena malo podignuta, ’vuku’ nagore.

Još nešto je za nju specifično – ima bore na čelu jer, kada nešto želi da zapamti, ona gleda gore i bora čelo.

Još nešto. Jelena vrlo verovatno ima tanke usne. Ne zna se još zašto ovaj tip ljudi uglavnom ima tanke usne, ali statistika kaže da je tako.

Jelena je ’gledalac’ i njen mozak radi kao i većini ljudi – ona svet obrađuje u slikama i njen mozak funkcioniše u slikama. Primetićete i da vas gleda direktno u oči dok razgovarate i generalno uspostavlja kontakt očima.

Kako treba da komunicirate sa Jelenom? Prvo, što više je gledajte u oči, jer ako je ne gledate, biće uverena da joj niste posvetili dovoljno pažnje ili da je na neki način ignorišete. Drugo, veoma važno je da sa Jelenom razgovarate ’u slikama’. Trudite se da birate reči koje imaju vizuelnu dimenziju. Recimo: „Vidim na šta misliš!”, „Vidi ovo!”, „Hajde da zamislimo da ovako radimo zajedno.” Dakle, koristite jezik koji je Jeleninom mozgu blizak. I to je slučaj sa 75 odsto populacije. Većina su ’gledaoci’.

Drugi tip

Sad zamislite da razgovarate sa Marijom.

Marija predstavlja 20 odsto ljudi čiji mozak radi ’u rečima i zvucima’. Nazivaju se ’slušaoci’. Ovo je govor tela koji je otkriva kao ’slušaoca’:

• Mariji nije toliko važno kako je obučena, jer njoj vizuelno nije jača strana.
• Ako vidite da joj je svakog časa pogled uperen dole levo, znaćete da pokušava da upamti nešto što je čula.
• Neretko ćete videti da Marija glavu pridržava šakama i često nešto mrmlja i mumla kao da sa sobom komentariše razgovor. Ne znači da je blesava, već ona bukvalno razgovara sama sa sobom jer njen mozak misli ’u zvucima’.
• Nije neobično i da Marija u ruci drži olovku ili neki predmet i njime lupka po stolu ili drugoj površini (praktično proizvodi zvuk).

Važno je, dakle, da sa Marijom ne insistirate na kontaktu očima. Dok razgovarate, malo gledajte u nju, malo sa strane. A reči koje koristite moraju da imaju audio-komponentu – „To mi dobro zvuči” ili „Hajde da o tome razgovaramo”. Ovakve izjave njen mozak odlično razume i zato lako prihvata.

Treći tip

Predstavnik treće grupe je Tamara.

Tamara ’dodiruje’. To znači da njen mozak misli kroz emocije i taktilne osete. Kako se Tamara otkriva govorom tela?

• Pre svega i bez izuzetka, Tamara je spremna da vas zagrli iako vas možda vidi prvi put u životu.
• Obučena je tako da joj bude udobno i nije joj toliko stalo do stila.
• Tamara vrlo verovatno ima pune usne.
• Dok razgovara, primetićete da ima običaj da se malo naginje ka vama sa željom da smanji fizičku distancu.
• Nemojte da vas iznenadi ako vas Tamara povremeno dodirne.
• Tamara će sigurno povremeno gledati u pod jer je to pravac kada mozak pamti nešto što je osetio, kada želi da zapamti emociju.

Tamara spada u samo pet odsto populacije.

Ako je vama to primereno, dozvolite joj fizički kontakt. Ako nije, mnogo ćete pogrešiti ako se ukipite i ponašate kao da je zarazna. Probajte da nađete kompromis tako što ćete bar ispužiti ruku i dozvoliti kakav-takav dodir. Što se jezika tiče, birajte reči koje se odnose na osećanja i taktilno. Na primer: “Volela bih da znam kako se ti osećaš!” ili „Budimo u kontaktu!”. To je jezik koji će Tamara odlično razumeti.

Gde je problem?

Prirodno je da ste već čitajući ove redove testirali sebe i pitali se kojoj grupi pripadate i kako vama radi mozak. Kada shvatite koji ste tip, biće vam jasno da i druge tretirate kao da su u vašoj grupi i misle baš kao i vi. To je problem.

Profesorka Lin Frenklin zato poziva da pažljivo posmatrate druge ljude, da razumete kako im mozak radi, kako pamti i da im se shodno tome obraćate. Ključ je da govorite njihovim jezikom.

„Nećete moći da promenite način na koji vaš mozak obrađuje informacije. Svako misli na sva tri pomenuta načina, ali je jedan uvek dominantan. Kao što imate dominantnu ruku, a služite se obema. Suština je da procenite kako drugi misle i da im se obraćete, bilo verbalno, bilo govorom tela, njihovim načinom. Samo tako ćete dobiti maksimum od komunikacije i osobe preko puta vas. Znaćete šta misli”, napisala je profesorka. I, nije neophodno da druga osoba bude preko puta vas, da je fizički prisutna, da je gledate da biste odredili kom tipu pripada. Samo bacite pogled na mejlove ili obratite pažnju na telefonske razgovore. Analizirajte reči koje se koriste – da li su vizuelne, audio ili se baziraju na emocijama. Videćete da možete da čitate misli i na da