kultura-odmor
Naš autor po drugi put na mističnom Araratu - To sam ja
Fotografija © Dejan Nikolić

Naš autor po drugi put na mističnom Araratu

Ove sezone bilo je više od 5000 ljudi koji su, verovatno, nakon kovid godine, smatrali da je 5165 m Ararata pravi izazov

Drugi put na Araratu! Možda nije mnogo u odnosu na vodiča Džamala koji se popeo 176 puta, ali je bilo teško. Kako reče jedan od saputnika „Šta je trebalo Nenadu da odluči da se popne drugi put?!”

Zaista, nije bilo lako, jer je dan pred uspon bilo nevreme sa grmljavinom, kišom i snegom. Prvo smo se brinuli da nas ne udari grom i da nam ne prokisne šator, a već sutra smo shvatili da je veći problem hodati po skliskom kamenju.

Pored borbe sa lošim vremenskim uslovima i visinom, osećao sam i bol u tetivi kolena, zbog koje sam pred put dobio blokadu. Bio sam kao neki vrhunski sportista koji mora da odigra važnu utakmicu, a u suštini nisam ni morao da se penjem. Ali planina je uvek tu da vas izazove i tome je teško odoleti. Verovatno su zato i misli usmerene na savladavanje svih problema i prepreka.

Fotografija © Dejan Jovanović

Za razliku od prvog puta, organizacija je bila malo lošija, ali je zato želja vodiča Mehmeta da se osećamo dobro nadvladala sve nedaće. Većina vodiča su Kurdi i njihovo tradicionalno gostoprimstvo i iskustvo čini pola uspeha. Drugu polovinu čini pripremljenost i motivisanost planinara. Ove sezone je bilo preko 5000 ljudi koji su, verovatno, nakon kovid godine, smatrali da je 5165 m Ararata pravi izazov.

Bilo je dosta komšija iz okolnih zemalja, Rumuna, Bugara, Italijana, Poljaka, Ukrajinaca, ali čini se da su najmnogobrojniji bili Slovenci. Prilikom silaska, sreli smo grupu od njih tridesetak; bili su izuzetno raspoloženi, iako se vreme kvarilo. Verovatno kao alpski narod nisu marili, bar oni znaju da se vreme na planini stalno menja.

Sve, samo ne ekskurzija

U svakom slučaju, izgledali su ležerno kao da su na ekskurziji. A uspon na Ararat je sve samo ne ekskurzija, treba imati kondiciju, fizičku snagu i najvažnije, mentalni fokus. Svako ko se penje bori se podjednako sa svojim mislima kao i sa usponom.

Bilo je dosta komšija iz susednih zemalja, Rumuna, Bugara, Italijana, Poljaka, Ukrajinaca, ali čini se da su najmnogobrojniji bili Slovenci

Fotografija © Dejan Jovanović

Meni je ovoga puta bilo za nijansu lakše, jer sam išao drugi put i nekako mi je sve bilo poznato. I pored toga, bilo je teško, a i mislio sam na drugare koji su se peli prvi put. Slušao sam kako se kreću, dišu i bore se da uspeju. Svi problemi ostali su iza nas, a na kraju je jedino važno da smo uspeli. I to smo uradili kao tim, što još važnije. Apsolutno smo opravdali ime Avantura tim.

Fotografija © Dejan Jovanović

Koncept planinarskog kluba upravo i ima smisla ako se ljudi izbore da zajedno putuju, penju se i uživaju. Pritom je izbor planine uvek najvažniji. Ararat je prava mistična destinacija. Sveta jermenska planina u Turskoj, okružena Kurdima. Poslednja luka Nojeve barke, na raskrsnici Turske, Irana i Jermenije.

Najvažnija lekcija Ararata

S druge strane, nema puno planina preko 5000 m koje su nam toliko dostupne, u svakom smislu. Iz Beograda se jednostavno stiže. Ceo put nije mnogo skup, a ko želi može i jeftinije, autobuskim prevozom, kako čine neke naše kolege iz drugih klubova.

U svakom slučaju, idealna visina da osetite nedostatak vazduha, ubrzan puls i brzo disanje. Zbog svega, neophodna je aklimatizacija i borba sa razređenim vazduhom, suočavanje sa utiskom kao da život polako nestaje. To je možda i jedna od najvažnijih lekcija koju možemo da naučimo.

Prosto je neverovatno kako se sve promeni kada sunce zađe. Postaje hladno, sivo, a kako nema drugih oblika života, možete zamisliti da se nalazite na nekoj negostoljubivoj planeti. Ako tome dodate efekte globalnog zagrevanja, topljenje lednika, onda nedostatak i ono malo vode što je postojalo čini sve još mnogo sumornijim.

Fotografija © Nenad Dikić
Sleva nadesno: Vladimir Tasevski, Nenad Dikić, Željko Vukićević, Aleksandar Živković, Dejan Jovanović, dole: Mehmet Guneš, Marija Anđelković.

Mnogi će se verovatno zapitati zašto bi to poželeli, a odgovor je krajnje jednostavan. Onaj ko ne pokuša da shvati prirodu, ne živi u realnom vremenu. Verovatno sve što nam se dogodilo u poslednjih godinu dana potiče upravo od našeg nerazumevanja prirode.

A izgleda da smo na početku nove ere koju prate migracije ljudi, zagrevanje planete, pojava novih bolesti, nedostatak hrane, odnosno sve ono što već postoji na velikim visinama. Kako je neko davno rekao: da biste komandovali prirodom, morate joj se pokoriti. Upravo to smo iskusili na Araratu.