Naomi Osaka pobeđuje i kad ne igra
Sportska depresija posebno pogađa žene, sportiste u individualnim sportovima i one koji igraju vrhunski. Mlada teniserka koja je napustila turnir Rolan Garos spada u sve tri kategorije
Kao veliki navijač Serene Vilijams, verovatno ne bi trebalo da navijam za Naomi Osaku, ali već na prvu loptu video sam pravu sportistkinju. Naravno, ključni momenat bilo je finale US open-a 2018. kada je Naomi pobedila Serenu i pored Sereninog šou-programa i svađe sa sudijom. Tada se pred nama prvi put pojavila stidljiva dvadesetogodišnjakinja koja, zatečena pobedom i zviždanjem publike, nije mogla da sakrije suze. Niko nije mogao da pretpostavi koliko je ona krhko biće.
Nakon toga je pobedila još na tri grend slеma i postala u pravom smislu zvezda. Iako je polu-Amerikanka, polu-Japanka, odnosno polu-crnkinja, a polu-Azijatkinja – njena pojava svuda privlači pažnju. Ubrzo je postala jedna od najplaćenijih sportistkinja u istoriji, ali ne i najprihvaćenija.
Japanci su je zvali polutankom, belim WASP-ovcima nije bila po volji ćerka Havajca i Japanke. Spolja gledano, Naomi je sve to stoički podnosila, pa je postala i jedna od bolje plaćenih manekenki. Jednostavno, kada je ona u pitanju, postoje ljudi koji je ne vole i oni koji je obožavaju.
Jednostavno, kada je ona u pitanju, postoje ljudi koji je ne vole i oni koji je obožavaju
Iza spuštenog pogleda
I nije samo njena pojava interesantna, već i njena elokvencija, naravno kada se opusti. I tu, izgleda, ima najviše problema, jer nije bila uvek raspoložena za javne nastupe. Nekad se čak ne raduje ni kad dobije dobar poen, već spusti pogled i nasmeši se u sebi. Ono što nismo znali je da se iza svega krije depresija, koja je počela onda kada je dostigla vrhunac i samo sa dvadeset godina pobedila Serenu na Otvorenom prvenstvu Amerike.
Sportska depresija je entitet za sebe i odnela je mnogo života. Čini se da je najveća klopka u nerazumevanju da sportista može da ima ozbiljan mentalni problem i pored svega što nosi svojim likom i delom. U Naominom slučaju sve je bilo još mnogo tajanstvenije, jer je ona po prirodi tiha i stidljiva.
S druge strane, nije jasno zašto tim sportiste to ne vidi i ne pomaže više. Neverovatno je koliko jedan uspešan teniser ima ljudi oko sebe, pa se prosto nameće pitanje zašto nema i svog psihijatra ili kako se sve češće kaže – mentalnog trenera.
Nekad se čak ne raduje ni kad dobije dobar poen, već spusti pogled i nasmeši se u sebi
Možda bi sve bilo i dalje tajna da Naomi, zbog toga što se loše osećala, nije došla na pres-konferenciju nakon pobede u prvoj rundi Rolan Garosa. I umesto da naiđe na razumevanje, organizator je izdao saopštenje i upozorio je da će je kazniti ako nastavi sa takvim ponašanjem i da može da bude izbačena sa turnira.
Bilo je to dosta oštro i neprimereno, ali reakcija Naomi Osake je sve iznenadila. Zahvalila se organizatorima i napustila turnir koji je najvećem broju svetskih tenisera nedostižan san.
Strah od medija
Na svom Tviter profilu napisala je da se u Parizu već osećala ranjiva i uznemirena, pa je mislila da je bolje da pomogne sebi i preskoči pres- konferenciju, ali da nije naišla na razumevanje. Zbog toga je pomislila da je najbolja stvar za turnir i ostale igrače da se povuče, tako da svi mogu da se fokusiraju na tenis.
Rekla je da nije želela da odvlači pažnju, ali i da pati od depresije nakon Otvorenog prvenstva SAD 2018. i da se zaista sa njom teško nosi. Takođe je ponovila da nije govornik i da pre obraćanja svetskim medijima ima napad panike i anksioznosti.
Umesto da naiđe na razumevanje, organizator je izdao saopštenje i upozorio je da će je kazniti ako nastavi sa takvim ponašanjem i da može da bude izbačena sa turnira
I umesto da se organizatori izvine, oni su joj, po mišljenju mnogih, sarkastično poželeli brzo ozdravljenje, a istovremeno otvorili pitanje mesta vrhunskog sportiste u savremenom društvu.
Da li je zaista dozvoljeno da zarad novca zdravlje sportiste bude na drugom mestu?
Sve ovo me je podsetilo i na to da je predsednik Francuske teniske federacije Žil Moreton imao primedbe i na helanke Serene Vilijams, koja je morala da ih nosi zbog duboke venske tromboze nakon porođaja. O tome sam već pisao.
Tako da se nameće pitanje: da li možda gospodin Moreton treba da napusti takmičenje, a ne najbolje teniserke koje se ne uklapaju u njegovu programsku šemu?
I da ne ispadne da je sve ovo moglo da bude nepoznato organizatorima i sportskoj javnosti, treba reći da se prevalencija sportske depresije kreće do 34,0 odsto, a da su posebno ranjive žene, sportisti u individualnim sportovima i oni koji igraju na najvišem nivou – sve ono što ispunjava Naomi.
Da li je zaista dozvoljeno da zarad novca zdravlje sportiste bude na drugom mestu
Ipak, iako je cela priča tužna, čini se da je Naomi opet pobedila i uzdrmala okrutni establišment jer, kako je sama rekla, izabrala je svoje blagostanje (eng. wellbeing), a ne poredak.