Naočare koje blokiraju plavu svetlost
Živimo u doba kada postoji mnogo kontroverznih informacija koje potencijalno utiču i na naše zdravlje. Tako sam nakon lečenja retinopatije, na PubMed-u naišao na stotinak članaka¹ koji govore o štetnom uticaju plave svetlosti s kompjutera i potrebi da je blokiramo naočarima koja imaju specijalna stakla.
Da objasnimo šta je retinopatija
Retinopatija je vodeći uzrok slepila koje se može sprečiti. Nastaje usled oštećenja krvnih sudova tkiva osetljivog na svetlost u zadnjem delu oka (mrežnjača ili retina). Simptomi retinopatije su: zamagljen vid, iznenadna pojava crnih ili sivih tačkica u vidnom polju, promenljiva oštrina vida, tamna ili prazna polja u vidnom polju. Rano otkrivanje retinopatije ključno je za održavanje zdravlja očiju. Tretmani uključuju: lekovi u injekcijama se ubrizgavaju u staklasto telo, što može pomoći da se zaustavi rast novih krvnih sudova. Laserska terapija koja zvuči zastrašujuće, ali je laka i bezbolna kao rutinski pregled koji kod nas radi dr Anđela Tolić. I konačno, vitrektomija koja se izvodi hirurški tako što se napravi mali rez u oku da bi se uklonila krv iz staklastog tela, kao i ožiljno tkivo koje vuče mrežnjaču. Ovo se izvodi pod lokalnom ili opštom anestezijom.
Plavo svetlo – da li je opasno?
Plavo svetlo obično dolazi od sunca, ali i sa digitalnih ekrana i LED svetala. Mnogi stručnjaci veruju da veštački izvori mogu izazvati oštećenje oka kod ljudi. Verovatno čitate ovaj članak na uređaju koji emituje plavo svetlo. S obzirom da veliki broj ljudi provodi vreme ispred kompjuterskog ekrana i mobilnih telefona, misli se da je to najveći problem. Međutim, sunce najviše emituje plavu svetlost, i premašuje količinu s bilo kog uređaja. Suština je da rožnjača i sočivo štite mrežnjaču osetljivu na svetlost u zadnjem delu oka, od štetnih UV zraka, ali ne zadržavaju plavo svetlo. Ipak, stručnjaci su više zabrinuti zbog ljudi koji provode mnogo vremena koristeći digitalne uređaje na maloj udaljenosti. Prema raznim izvorima smatra se da 33 odsto populacije koristi uređaj koji emituje plavo svetlo od 9 do 11 sati dnevno. Prema Američkoj akademiji za oftalmologiju (AAO), makularna degeneracija (AMD) je glavni uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 50 godina, za šta može da bude kriva plava svetlost. Rezultat je gubitak sposobnosti centralnog vida, dok periferni ostaje očuvan.
Postoje tvrdnje da naočare mogu poboljšati vid, naročito prilikom korišćenja digitalnih uređaja, da zaštite mrežnjaču i utiču na kvalitet sna. Iako su komercijalno dostupne, nije ih najjednostavnije kupiti.
I taman kada pomislite da ste rešili jedan važan faktor koji utiče na vid, objavljen je članak s novim istraživanjima koja dovode u pitanje teoriju o štetnosti plave svetlosti.²
Navedeni rad sastoji se od 17 objavljenih studija, s veličinama uzorka u rasponu od pet do 156 učesnika, i periodima praćenja od manje od jednog dana do pet nedelja. Različiti učesnici bili su zastupljeni u studijama, u rasponu od zdravih odraslih do osoba sa mentalnim oboljenjima i poremećajima spavanja.
Istraživači su upoređivali sočiva za filtriranje plavog svetla u odnosu na sočiva koja ne filtriraju plavo svetlo, sa ciljem poboljšanja vida, pružanja zaštite makuli i poboljšanja kvaliteta sna kod odraslih. Uključena su randomizovana kontrolisana ispitivanja, koja su obuhvatila odrasle učesnike. Primarni ishodi bili su promena rezultata vizuelnog zamora i kritične učestalosti treperenja. Sekundarni ishodi uključivali su najbolje korigovanu oštrinu vida, kontrastnu osetljivost, neugodan odsjaj, patološki makularni nalaz, diskriminaciju boja, smanjenu dnevnu budnost, nivoe melatonina u serumu, subjektivni kvalitet sna i zadovoljstvo pacijenata.
Zaključci ovog sistematskog pregleda literature otkrili su da sočiva za naočare koja filtriraju plavo svetlo neće umanjiti simptome naprezanja očiju u radu na računaru tokom kratkoročnog perioda praćenja, u poređenju sa sočivima koja ne filtriraju plavo svetlo. Dalje, ova studija nije pronašla klinički značajnu razliku kod vizuelnog zamora i kritične učestalosti treperenja kod naočara za filtriranje plavog svetla u poređenju s naočarima koje ne filtriraju plavo svetlo.
Na osnovu trenutno dostupnih dokaza, postoji mali ili nikakav efekat stakla za filtriranje plavog svetla na oštrinu vida u poređenju sa staklima koja ne filtriraju plavo svetlo. Potencijalni efekti na kvalitet sna su takođe bili neodređeni. Nije bilo dokaza koji se odnose na osetljivost na kontrast, diskriminaciju boja, neprijatni odsjaj, zdravlje makule, nivoe melatonina u serumu ili opšteg vizuelnog zadovoljstva pacijenata. Potrebna su buduća kvalitetna randomizovana ispitivanja, konzistentna evidencija da bi se stakla koja blokiraju plavu svetlost preporučivala, odnosno uvela u širu upotrebu (da bi se jasnije definisali efekti sočiva za filtriranje plavog svetla na vid, zdravlje makule i san).
I opet smo došli do problema današnjice – ako ne proverimo tačnost informacija, poverujemo Guglu i društvenim mrežama, možemo da kupimo desetak naočara koje blokiraju plavu svetlost, a da za tim nema potrebe.
Možda je jedina uteha da plave naočare ne mogu da škode, pa kako je govorio Lane Gutović, onda ne mogu ni da smetaju. Svakako, proveriti da li nam prijaju.
Takođe, bitno je stakla ili naočare sa staklima koja blokiraju plavu svetlost nabaviti u optičarskim radnjama, iz proverenog izvora.
- https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/?term=blue%E2%80%90light+blocking++lenses
- https://www.cochranelibrary.com/cdsr/doi/10.1002/14651858.CD013244.pub2/full