Nanogica kao modni detalj – Ana Sorokin i američki san

Posle tri godine zatvora, Ana Sorokin alijas Delvi stavljena je u kućni pritvor, pa ne može u punom kapacitetu da se vrati u društveni život Njujorka. Zato ona svoj mali stan na Menhetnu pretvara u centar društvenih okupljanja, a nanogicu u modni detalj. Proslava njenog 32. rođendana 23. januara ove godine bila je sve samo ne intimna kućna zabava u krugu prijatelja, kako ju je Ana opisala.

Pre nekoliko dana lansirala je nedeljni podkast The Anna Delvey Show, a kao gosti navodno najavaljuju su poznate ličnosti iz njenog sazveždja kao što su Vitni Kamings, Emili Ratajkovski, Džulija Garner (glumica koja je igrala Anu u seriji Inventing Anna) i drugi.

Džulija Garner ©Silvia Elizabeth Pangaro / Shutterstock.com

Rođendan u kućnom pritvoru

Snimak Anine rođendanske zabave emitovan je na striming platformi kao prva epizoda najavljenog rijaliti serijala pod naslovom Delvey’s Dinner Club. Tako će već poznata i osuđena njujorška prevarantkinja novu poziciju okrenuti u svoju korist i dobro je unovčiti. 

Isto se desilo i kad je na sudskom procesu, posle koga je osuđena na četiri godine zatvora, podigla medijsku prašinu dovoljnu da Netfliks otkupi njenu priču. Tako je nastala serija pod naslovom Inventig Anna (Izmišljanje Ane) o mladoj prevarantkinji koja je nekoliko godina živela u srcu Njujorka na visokoj nozi o tuđem trošku. Glavnu junakinju igra Džulija Garner, a priča je, kako su autori naveli, mešavina stvarnog i izmišljenog.

Upravo tom mešavinom stvarnog i izmišljenog, dozvoljenom u umetnosti, ali zabranjenom u životu, Ana je vešto baratala da bi iskorišćavala hotele, butike i prijatelje. A malo je falilo da jednu ozbiljnu banku prevari za 25 miliona dolara. Očekivalo bi se da sad Ana Delvi bude osramoćena i nepoželjna u iole pristojnim društvima. Ali, svet u kome je najveća vrednost biti poznat ima drugačije zakone.

Večere za odabrane uz nanogicu 

„Zahvalna sam svojim njujorškim prijateljima što mogu da imam ovako divnu proslavu kakvu nisam mogla da imam u prethodnih nekoliko godina”, rekla je Ana. I zaista, proslava je bila neverovatna, uz zdravicu vrhunskim šampanjcem. Specijalitete sa kavijarom pripremio je Rajan Hakni, glavni kuvar restorana sa Menhetna Citizens and Culture. Ana je duvala svećice na crnoj torti, a slikala se i u nekoliko ekstravagantnih modela. Naravno, iza Anine frizure i šminke, kao i iza svakog detalja proslave, stoji neki poznati njujorški brend.

Na ovu proslavu, kao i na večere koje će se održavati u njenom stanu u budućnosti, moći će da dođu samo probrani i pozvani. Okosnicu tog rijalitija, iza koga će delimično stajati producentska kuća Wheelhouse Entertainment, činiće otvoreni razgovori o Aninim iskustvima i temama koje se dodiruju sa njenom životnom pričom, kao što su pravosudni sistem, izgradnja ličnnog imidža, zatvorska iskustva i mnoge druge.

Rijaliti kao reklama za slike

„Ne postoji ništa slično iskustvu okupljanja grupe prijatelja koji će podeliti životne priče i uživati u sjajnom kulinarskom iskustvu”, izjavila je Ana o svom novom projektu, za koji će hranu, po pozivu, pripremati kuvari najboljih njujorških restorana. Jer Ana ništa ne zna da spremi sama, osim kolačića koje je naučila u zatvoru.

Osim prirpemama za ovaj rijaliti, Ana Delvi je vreme u kućnom pritvoru posvećivala i svom „umetničkom razvoju”. Svoje crteže je uramila i okačila na zidove stana, što bi trebalo da im poveća cenu, mada ih je Ana i do sada prodavala za pristojan novac. Iako je umetnička vrednost crteža sumnjiva, potpisani su poznatim imenom.

Tako se nastavio uzbudljivi tango koji u čvrstom stisku već celu deceniju igraju Ana Delvi i društvo u kome je najvažnije – biti poznat.

Ko je zaista Ana Delvi?

Ali ko je zaista Ana Delvi? Rođena je 23. januara 1991. u Rusiji kao Ana Vadimovna Sorokina, a kad joj je bilo 16 godina sa roditeljima se preselila u Nemačku, gde joj je otac bio vozač kamiona, a sada postavlja i održava klima-uređaje, dok joj majka drži piljaru. Zato Ana ima nemačko državljanstvo i zato američke vlasti žele da je deportuju nazad u Nemačku, pošto joj je američka viza istekla dok je bila u zatvoru.

Ana Sorokin, 2021. policijska fotografiji ©Bergen County Prosecutor’s Office, New Jersey

Kad su čuli šta je Ana uradila u Njujorku i da je odležala u zatvoru tri godine, roditelji su je se odrekli, tvrdeći da je oni nisu tako vspitali. Otac je izjavio da ne samo da im ona nikada nije finansijski pomagala, već da je pozajmljivala od njih i da taj novac nikad nije vraćala.

Ana Delvi je remek-delo 

Ana je zapravo u Nemačkoj s roditeljima živela svega par godina, o čemu svedoči njen prilično loš nemački. Engleski je naučila tokom godinu dana koje je provela u Londonu, ali ga govori s osetnim nemačkim akcentom, što joj je pomoglo da mnogi u Njujorku poveruju u njenu priču kako je ona ćerka nemačkog milijardera.

Posle Londona, u kome se nije snašla, Ana je otišla u Pariz i počela da radi kao spoljni saradnik u časopisu Purple, što joj je omogućilo da sretne neke poznate ličnosti iz sveta mode i šou biznisa.

U Njujork je stigla 2013. i još dve godine radila kao dopisnik časopisa Purple, a kad joj je akreditacija istekla, rešila je da se ne vraća u Evropu, već da ušteđevinu od oko 8000 dolara uloži u „njujorški san”.

Budući vrlo inteligentna, uvidela je da su imidž, novac i moć tri stuba društvenog uspeha, pa je rešila da pomoću prvog dođe do drugog i trećeg. Uspela je da od sebe stvori lik Ane Delvi, bogate naslednice nemačkog giganta, koja će, kad napuni 26 godina, dobiti fond od 60 miliona dolara na upravljanje. O toj svojoj kreaciji Ana s ponosom kaže: „Ana Delvi je remek-delo.”

Najveći resurs – 40 000 pratilaca

Iz onoga što Ana govori, nikad nije do kraja jasno da li je ona obična prevarantkinja i sociopata ili je, kako piše časopis Town and Country, „novi portret američkog sna”.

Obučena u firmiranu garderobu, Ana se pod izmišljenim prezimenom Delvi uselila u preskupi hotel na Menhetnu i počela da deli napojnice od 100 dolara. Na osnovu toga, svi su poverovali da je ona bogata naslednica, pa su se otimali da joj nose kofere, čine usluge i pozivaju je u društva. U jednom intervjuu Ana je o tome rekla: „Ako nekoga impresionira 100 dolara, ja ga žalim.”

Za građenje imidža bogatašice Ana je vešto koristila društvene mreže i brzo je stigla na 40 000 pratilaca na Instagramu. Slikala se u firmiranoj garderobi, organizovala večere i zabave, poklanjala sanduke Dom Perignon šampanjca i slične ekscentrične stvari. A o svojoj stvarnoj finansijskoj situaciji u to vreme Ana kaže: „Nikada nisam imala više od nekoliko hiljada dolara.” 

Odmah sam došla na vrh 

Umela je da barata činjenicom da ljudi veruju u ono što vide. A videli su kako ona piše basnoslovne čekove (nisu videli da su čekovi bili bez pokrića) i kako maše zlatnim karticama (za koje se uvek ispostavljalo da su blokirane). Ljudi su plaćali umesto nje, verujući da će im ona vratiti čim joj novac bude prebačen na račun. „Ja nikog nisam prevarila. Ja sam ih pitala i oni su rekli da ili ne”, objašnjava Ana. 

Posle nekoliko godina takvog života, Ana je uhapšena. Ali, to nije dokaz da brzi uspon donosi još brži sunovrat. Jer, Ana se uopšte nije uspinjala, već je smislila bolji trik: „Nisam neko ko se penje uz društvenu lestvicu. Prosto sam odmah došla na vrh; nisam htela da gubim vreme.”

Nije gubila vreme ni tokom suđenja. U saradnji sa svojim advokatom unajmila je stilistkinju koja joj je kreirala novu haljinu za svaki dolazak na suđenje, a onda su napravile Instagram profil posvećen isključivo Aninom izgledu u sudnici. Sudija je besneo što se sud pretvara u cirkus, ali su se njegova toga i perika pokazale nemoćnim pred silom medijske buke.

Ljudi su pričali samo o tome šta je Ana Delvi alijas Ana Sorokin obukla, pa je to što je uradila ostajalo manje-više nevažno. Nikom nije bilo sumnjivo ni to što je Ana sa svojim pomagačima gotovo potpuno kopirala strategiju izigravanja pravde prikazanu u filmu Čikago iz 2002. godine.

Uprkos sudijinom besu, bacanje prašine u oči poroti urodilo je plodom. Ana je osuđena na minimalnu kaznu od četiri godine, ali je iz zatvora sa Rajkers ostrva puštena posle tri godine zbog dobrog vladanja.

Želim da promenim paradigmu

Od februara 2019, kad je izašla, do marta iste godine, kad je ponovo uhapšena, Ana je dala bezbroj intervjua. Imala je nameru da nastavi način života koji je vodila pre zatvora i prvo se čekirala u NoMad hotelu na Menhetnu, a potom je ipak iznajmila stan, mali, ali u strogom srcu Menhetna.

Sve vreme je na Instagram postavljala slike svog slatkog postzatvorskog života. Znajući da su društvene mreže njeno oružje, unajmila je snimatelja (videograf je novo ime novog zanimanja) da sve vreme prati i dokumentuje njen novi život. Počela je i da promoviše svoju potencijalnu saradnju sa nekim modnim dizajnerima. „Želim da promenim paradigmu”, izjavljivala je.

Ana je iz zatvora izašla sa već potpisanim ugovorom sa Netfliksom. Sudija se oštro protivio tome jer zakon ne dozvoljava profitiranje na krivičnom delu. Ipak je nađena rupa u zakonu, pa je dogovoreno da njen honorar bude samo 320 000 dolara, što je suma koja pokriva štetu koju je napravila neplaćenim računima i troškove suđenja, uključujući i stilistkinju.

Ali je verovatno nešto novca i preostalo. 

Nemačka je gora nego zatvor 

Međutim, samo posle mesec dana slobode, kada je o zatvorskom iskustvu govorila kao o inspirativnom, ponovo je uhapšena i odvedena u imigracioni zatvor jer više nije imala važeću američku vizu. U saradnji sa advokatom, zatražila je azil u Americi, tvrdeći da ne sme da se vrati u eNmačku jer će joj se tamo svetiti što je osramotila svoju zemlju. „Nemačka je gora nego zatvor”, tvrdila je u zahtevu za azil. Žonglirajući stalnim žalbama i pravnim rupama, Ana i dalje uspeva da odloži deportaciju za Nemačku. Na ruku joj je išla i prašina koja se digla oko Netfliksove serije.

A sad je zaista uspela da preokrene paradigmu. Svoj pritvor pretvorila je u novi medijski hit, a nanogicu u modni detalj.

„Ne pokušavam da ohrabrim ljude da se bave kriminalom. Samo pokušavam da osvetlim kako sam izvukla najbolje iz svoje situacije, a da je ne glorifikujem”, kaže Ana. U jednoj stvari Ana Sorokin alijas Ana Delvi je u pravu – važno je ispričati njenu priču, jer je to mnogo manje storija o jednoj prevarantkinji, a mnogo više slika sveta u kome je imidž važniji od stvarne vrednosti.