Namirnice putnice – dijeta 150 km za svežinu na trpezi

Definiciju lokalne ishrane najbitnije određuje faktor udaljenosti. Kada znamo odakle dolazi naše voće i povrće i ko ga je odgajio – mnogo više znamo o tom proizvodu

Ljude koji koriste lokalne proizvode često nazivaju lokavori, što bi u prevodu označavalo one koji za ishranu koriste proizvode sa lokaliteta (McGill univerzitet, Kanada).

Postoje mnoge definicije koje objašnjavaju pojam lokalne ishrane, ali najbitniji među njima je faktor udaljenosti s koje dolaze proizvodi. Tako postoji i 150 km dijeta, koja promoviše kupovinu i konzumiranje hrane koja je proizvedena u radijusu od 150 km od mesta stanovanja.

Nekoliko faktora utiče na hranljivu vrednost proizvoda, počev od same vrste voća i povrća, kako je odgajena, zrelost kada se bere, skladištenje, obrada, pakovanje i transport.

Takozvana dijeta 150 km promoviše kupovinu i konzumiranje hrane koja je proizvedena u tom radijusu

Tako, na primer, brokoli, boranija, kelj, paprike, kajsije, breskve, trešnje – gube nutritivnu vrednost kada se rano beru i transportuju na udaljene lokacije. S druge strane, otporniji su – jabuke, pomorandže, grejpfrut, mandarine, limun.

Kada se voće i povrće gaji lokalno, bere se kada je potpuno zrelo, a ne ranije da bi sazrelo u transportu. Lokalni proizvodi najčešće su ubrani u roku od 24 sata od trenutka naše kupovine.

Brokoli, boranija, kelj, paprike, kajsije, breskve, trešnje – gube nutritivnu vrednost kada se rano beru

Hrana koja se uvozi iz dalekih zemalja obično je starija, dugo je putovala i dugo stajala u distributivnim centrima pre nego što stigne do prodavnice. Ako konzumiramo lokalnu hranu, to isto znači da se sezonski hranimo. Ako uzmemo za primer jagode, one su u sezoni mnogo ukusnije u odnosu na one koje se prodaju zimi i koje se beru ranije i putuju mnogo duže do našeg stola.

Lokalna hrana podržava lokalnu ekonomiju, novac koji potrošimo na lokalne proizvode ostaje u našoj zajednici i u okviru nje se i reinvestira. Koriste se obradive površine u okolini, a kraći transport dobro utiče na životnu sredinu. Što više koraka ima između branja i dospevanja na naš sto, veća je mogućnost kontaminacije – pri pranju, transportu i distribuciji.

Lokalni proizvodi najčešće su ubrani u roku od 24 sata od trenutka naše kupovine

Lokalne proizvođače možemo da pitamo i kako je hrana odgajena. Kada znamo odakle dolazi naše voće i povrće i ko ga je odgajio – mnogo više znamo o tom proizvodu. Kako počinje sezona određenog voća ili povrća, tako treba da razmišljamo kako da u naš meni uključimo što više proizvoda koji su ubrani lokalno.