Namazi – hranljivi, ukusni, pikantni dodaci

Raznovrsni ukusni namazi dodaće energiju i inovativnost ishrani i obogatiti brzi doručak ili večeru. Iako su primamljivi, masne, slatke ili veoma slane namaze treba mazati u tankom sloju

Kada poželimo da pojedemo nešto ukusno na brzinu, često posegnemo za hlebom, tostom ili krekerima i dodamo im neki namaz. Najrašireniji su puter, margarin, majonez, pavlaka. Ipak, izbor je mnogo veći i, naravno, bitan zbog raznovrsnosti, hranljivosti i zdravog načina ishrane. Interesantno je da se namazi mogu dodavati raznim jelima, kao što je pasta, jer doprinose dobrom ukusu.

Kada pomenemo namaz,verovatno prvo pomislimo na najstariji, prirodni i najčešće korišćeni – med, o kome smo nedavno pisali, kao i pekmez, odnosno džem. Ovi slatki namazi potiču još iz antičkih vremena.

Džemovi su se koristili za konzerviranje voća koje je brzo propadalo, da bi bilo dostupno zimi. Nedostatak vode u ovoj vrsti namaza onemogućava rast mikroorganizama. Većina voća (jabuke, maline, kupine, jagode…) koje se ukuvava, steže se i pretvara u neku vrstu želea uzajamnim dejstvom voćnih kiselina i pektina – rastvorljivog vlakna koje se otpušta iz ćelija voća pri kuvanju.

Zdrava varijanta su namazi koje možemo da pripremimo gnječenjem domaćeg sira, sa raznim začinskim biljem

U današnje vreme, kada se prave džemovi koji sadrže manje šećera, ili se zaslađuju koncentrovanim voćnim sokom ili npr. stevijom, prilikom pripremanja mora da im se doda pektin. Nažalost, ovi voćni namazi sadrže mnogo manje vitamina u odnosu na sveže voće, jer se oni, poput vitamina C, razgrađuju pri kuvanju. Dobar su izvor vlakana, kao i brzog izvora energije, bez obzira kako se sladi, jer je i samo voće izvor šećera.

Izvor zdravlja i energije

Tu su i popularni namazi od sira, koje treba koristiti sporadično, jer sadrže puno zasićenih masti i soli, ali doprinose unosu proteina i kalcijuma. Zdravija varijanta bili bi namazi koje sami možemo da pripremimo gnječenjem domaćeg sira, koji se može začiniti raznim začinskim biljem, kao što su bosiljak, prešun, majčina dušica; ko voli može da doda beli luk, biber, alevu papriku, kari, pa čak i izlomljene orašaste plodove itd., s tim što se ovi namazi ne mogu očuvati dugo.

Vrlo zdrav namaz je onaj od leblebija – humus. Ovaj namaz se može obogatiti dodatnim ukusima, kao što su ajvar, semenke od bundeve ili pistaći. I sam ajvar, naša tradicionalna zimska hrana, odličan je namaz. I od maslinovog ulja, balzamika, raznih začinskih trava ili belog luka, ko ga voli, može se dobiti okrepljujući dodatak hlebu. Odličan namaz može se napraviti i od pečenog i ispasiranog plavog patlidžana ili cvekle uz dodatak raznih začina.

Vrlo je ukusan i hranljiv namaz od avokada začinjen sokom od limuna i biberom.

Humus se može obogatiti dodatnim ukusima, kao što su ajvar, semenke od bundeve ili pistaći

Tahini, sve popularniji namaz, pravi se od semenki susama koje se potapaju u vodu, odvajaju od ovojnice, tostiraju i melju da bi se dobila gusta, lepljiva pasta koja potiče sa Bliskog istoka. Osim što se koristi za mazanje, dodaje se u humus, razno sveže ili bareno povrće, a od nje se pravi i čuveni slatkiš alva. Sto grama obezbeđuje oko 600 kalorija, sadrži oko 50 odsto masnoća i 17 odsto proteina. Tahini je bogat većinom B vitamina, vitaminima A, D i E, mineralima: fosforom, cinkom, gvožđem, magnezijumom, kao i umerenom količinom kalcijuma, jer se pri pravljenju odstranjuje omotač semena. Vlada mišljenje da je odličan za imunitet i nervni sistem, kao i da čisti krvne sudove.

U sve većem broju prodavnica zdrave hrane ili na specijalizovanim gondolama većih supermarketa mogu se nabaviti razni namazi, među koje spadaju i biljni, koji mogu biti mešavina semenki suncokreta, suncokretovog ulja, brokolija, spanaća, sušenih vrganja u prahu, crnog luka, limunovog soka, morske soli, maslinovog ulja, vode i raznih začina. O pestu da i ne govorimo, osim što je preliv za pastu, dobar je i kao namaz.

Umereno sa čokoladnim namazima

I kod nas se koristi namaz od mlevenog kikirikija – puter od kikirikija, koji je potekao iz Kanade i Amerike. Kikiriki, koji je vrlo bogat masnoćama, lako se melje i pretvara u pastu za mazanje, koju bi trebalo čuvati u staklenim teglama, daleko od izvora svetlosti i kiseonika. Zato je važno zatvoriti teglu odmah posle upotrebe i odložiti je u frižider. U suprotnom, užegnuće. Odličan je izvor proteina, B vitamina i nezasićenih masnih kiselina, međutim bitno je da ne sadrži so i šećere. Kada se tegla otvori, često se može primetiti da se ulje izdvojilo na vrhu; ako želimo manje mastan namaz, možemo ga odliti, u suprotnom se ulje samo izmeša sa smesom. Ukoliko se ulje ne izdvaja, to znači da su u namaz dodata hidrogenizovana ulja.

Tu su i puteri od badema, indijskog oraha, lešnika, pa i soje.

Sa čokoladnim namazima se mora biti obazriv, kao i sa onima orašastog porekla, jer sadrže dosta masnoća, šećera, pa samim tim i kalorija

Postoje i namazi koji se prave od ekstrakta gljivice kvasca i prvi put su napravljeni u 19. veku u Engleskoj. Ovaj proizvod često se koristi u Australiji, naziv mu je vegemite – vedžemajt, jako je bogat vitaminima B, kao i mineralima cinkom, manganom, selenom, ima slankasto-kremast ukus, međutim našim ljudima se taj ukus ne dopada. Negativna strana je što ima mnogo soli i bitno je da se maže vrlo tanko.

Sa čokoladnim namazima se mora biti obazriv, kao i sa onima orašastog porekla, jer sadrže dosta masnoća, šećera, pa samim tim i kalorija.

Srećom, postoje alternative koje možemo koristiti umereno, kao što je pasta od lešnika sa kakaoom i stevijom ili rogač zaslađen agava šećerom koji, pored niskog glikemijskog indeksa, dobro utiče i na imunitet.

Postoje brojni raznovrsni ukusni namazi koje možemo uvesti u našu ishranu i tako na jednostavan način obogatiti brzi doručak ili večeru. Bitno je, svakako, masne, slatke ili veoma slane namaze mazati u tankom sloju.

Veliki izbor omogućava svakodnevnu raznovrsnost i uživanje u zdravim ukusima.