zivotno-iskustvo
Najveći izum posle točka je... baba - To sam ja
Baka i unučići

Najveći izum posle točka je… baba

Mnogo je različitih poslova na babi, ne onih tehničkih, nego onih emocionalnih. Posao babe nije lak, ali je pun zadovoljstva i uzvraćene ljubavi

Mene je nasmejala ova rečenica iz naslova, priznaćete – vrlo duhovita. Kada sam je prenela ženama u statusu baba, sve odreda su se smejale. Možda zbog toga što je ovo najkraća definicija babe – izum, to je.

Babe su postojale oduvek, ali je sigurno da mlađe generacije otkrivaju svoje majke i svekrve kao nešto o čemu nisu na taj način razmišljale. Imale smo sve mi mame, a one srećnije i babe. Mama je uvek bila tu da priskoči i pomogne, naročito u prvim danima posle porođaja. Posle ide malo lakše, ali eto mame kad god zatreba. I kad ne zatreba. Teško da su naše babe mogle da budu u toj meri od pomoći.

Vodile su nas u šetnju, čuvale kada smo imale angine, nekada nas vodile i u banju. U dečjim glavama mora da reč „banja” čudno zvuči. Babe su pravile najlepše krofne, vanilice, taške, palačinke i neka jela čudnog naziva koja smo voleli. Nisu pravile spanać i boraniju, to su pravile majke.

Mislim, zdrava hrana i baba ne idu baš uvek zajedno. Ne kažem da su to radile uvek, ali babe su nam davale sladoled i kad mame ne bi, tutkale čokoladice ili džeparac kada smo porasli. Znale su da uteše i kažu pravu reč. I sasvim je sigurno da su babe bile tu za nas i da su mnogima bile najomiljeniji likovi u detinjstvu.

Nema vaspitanja bez postavljanja granica, a to je posao roditelja

Štit od svakog zla

Koliko sam puta čula da neko nestanak babe doživljava vrlo bolno. Izgubio se oslonac iz detinjstva, onaj prepoznatljiv miris babine kuhinje, glas kojim je čitala bajke, nežnosti kojih nikada nije bilo dosta. Baba je, eto, bila štit od svakog zla.

A onda smo u situaciji da naša deca imaju babe, one iste majke koje su prema nama imale određen stav, držale se vaspitnih principa, čuvale disciplinu, beskrajno nas volele, ali su morale da budu i stroge. Nema vaspitanja bez postavljanja granica, a to je posao roditelja.

Dođe do promena sa promenom statusa. Majke su sada i majke i babe. Komplikovana pozicija. Nije tačno da babe kvare, one jednostavno jesu babe i tako se ponašaju.

I eto sad naših mama i svekrva koje pričaju priče, prave krofne, vanilice, taške i palačinke. Sećanje na sopstvenu babu umnogome može da oboji i odnos koji današnja baba ima prema svojim unucima.

Vremena se menjaju, živimo u svetu koji se menja u toj meri da u celom životu ne možete da konzumirate izume od samo jednog dana. Ovaj izum zvani baba – ne menja se. Opstaje, bez obzira na brzinu drugih promena. Priznaćete da je to zaista fantastično.

Babe su pravile najlepše krofne, vanilice i neka jela čudnog naziva koja smo voleli. Nisu pravile spanać i boraniju, to su pravile majke

Biti otporan na promene ne zbog krutosti, nemanja kapaciteta za promene, ne zbog nepoznavanja savremenih pravila ponašanja, sticanja znanja i veština, već biti ona vanvremenska baba koja je sačuvala deo tradicionalnog ponašanja i koja decu uči vrednostima kojih nema u izumima.

Hoće baba da uskoči da pričuva decu i kad nije njen red, neće se ljutiti ako roditelji kažu da će doći do 22 sata, a dođu u 03. Ionako su znale da nema šanse da se mladi ljudi vrate do 22 sata. Nisu se vraćali ni kada su bili klinci. Ispeglaće ona i gomilu veša koga nije stigla da ispegla žena, jer – neka ćerke ili snaje, ima puno posla oko dece.

Kuvaće im da ne moraju sami, jer se danas ne radi 8 sati nego i po 12 sati, a deci je potrebna mama. I potreban im je tata, a ne roditelji koji se bacaju na kućne poslove jer i to neko mora da uradi. Zapamtiće ona dečje rođendane i njihove izgovorene ili neizgovorene želje.

Neće ih nikada učiti da roditeljima ne kažu istinu o tome kako i gde su se provodili, ali će ih povesti i tamo gde možda roditelji ne bi, ili ne mogu da stignu. Nisu to rizična mesta, samo su nekako tajnovita i samo za taj nenadmašni skup unuka i babe.

Nije gužva u dečjim srcima

Baba nikada neće pitati dete koju babu voli više. Nije važno, važno je da se deca i ona vole. Ima tu mesta za još jednu babu, nije gužva u dečjim srcima. Poštovaće i drugu babu, neće se s njom takmičiti i gledaće da deca ipak imaju od svake po nešto. Jedna je bolja u nečemu, druga u nečemu drugom, bogatstvo za decu.

Od „evo baaaabe” do „ćao baba” uz radostan smeh, babe rastu uz decu. Budu velike i nepobedive

Baba nikada neće dozvoliti da deca odrastu sa uverenjem da je jedno unuče volela više od drugih. Čak će se unuci jednog dana nadmetati u tome koga je baba više volela, jer je baba bila vešta da ih podigne tako da se osećaju, svako za sebe, najvoljenijim.

Mnogo je različitih poslova još na babi, ne onih tehničkih, nego onih emocionalnih. Posao babe nije lak, ali je pun zadovoljstva i uzvraćene ljubavi. Od „evo baaaabe” do „ćao baba” uz radostan smeh, babe rastu uz decu. Budu velike i nepobedive. Hvala babama. Stvarno su najveći izum, ako se izuzme točak.