Najdublja rana kao najveći dar

Transcendentalno putovanje duše ide u tri koraka: prvo patimo i istražujemo našu primarnu ranu, a zatim je prigrlimo i izlečimo. Tek nakon što istražimo prva dva koraka, možemo da transcendiramo RANU i transformišemo je u DAR

I tako, korak po korak, uđosmo u proleće – godišnje doba buđenja prirode i univerzalne energije. Kao što je cvetu potreban energetski potencijal da procveta u proleće, listu da izađe iz grane ili semenu da probije zemlju, tako je i nama u proleće potrebna energija za „razbuđivanje iz zimskog sna”. Univerzum od nas traži – skoro da zahteva – da „nešto uradimo”. Ovo je i početak astrološke nove godine sa energijom Ovna, koja nas budi, budi sve oko nas, daje snagu, želju i volju za životom i ponovnim stvaranjem. Ovo je vreme za akciju, ne možemo više ostati mirni. Ne možemo više da guramo stvari ispod tepiha. Postoji nešto oštro u energiji ovog vremena (ratovi, bolesti…) što zahteva našu neposrednu pažnju i strpljenje. Strpljenje da budemo uvek tu za sebe i da shvatimo koliko je važno da odaberemo put duhovnog isceljenja, a zapravo razumevanja energetskog ciklusa života.

Za ovo proleće Univerzum nam je spakovao mogućnost samoisceljenja, onda kada razumemo proces i korake. Svi mi imamo neku svoju ranu ili „energetski čvor”, koji se često manifestuje kroz različite odnose ili okolnosti, međutim emocija je uvek ista – neprijatna! Transcendentalno putovanje duše ide u tri koraka: prvo patimo i istražujemo našu primarnu ranu, a zatim je prigrlimo i izlečimo. Tek nakon što istražimo prva dva koraka, možemo da transcendiramo RANU i transformišemo je u DAR.

Za ovo proleće Univerzum nam je spakovao mogućnost samoisceljenja

Kriza isceljenja

Neki ljudi ceo život „ližu svoje rane”. Krijući se u pozadini njihovog nesvesnog, rane ih sabotiraju na nesvesne načine. Većina nas nastavlja da živi sa ranom, jer nismo ni svesni da postoji „drugi put”. Da bi energetsku ranu iscelili, prvo moramo da je vidimo, osetimo i priznamo, i to je uvek neophodna faza „krize isceljenja”. Kriza isceljenja znači da isceljenju u početku prethodi pogoršanje simptoma. Međutim, ova privremena „bolest” je, u stvari, znak da lečenje uspeva, čak i ako ne izgleda da je tako. Kada imamo groznicu, osećamo se bolesno – ali temperatura znači da se naš imunosistem bori protiv bolesti. Slično tome, ako želimo da zacelimo, prvo moramo da iznesemo svoje rane iz nesvesnog u svesno. Naravno, kada rane postanu svesne, one bole. Ali to je neophodan i neizbežan deo procesa energetskog isceljenja.

Da bismo sebi vratili moć, prvo moramo da obratimo pažnju na one naše delove koji jesu ili su bili slomljeni ili ranjeni. Kada se ove rane ne priznaju, one vrebaju u pozadini. Nešto boli, ali ne znamo tačno šta. U našem pokušaju da zaustavimo bol, razvijamo strategije prekomerne kompenzacije. Na primer, ako nam nedostaje samopoštovanja, možda ćemo to nadoknaditi previše se fokusirajući na svoj izgled, držeći drakonske dijete ili se previše trudeći da bismo dokazali da smo vredni. Mi se zapravo ne bavimo problemom – zapamtite, rana je u ovoj fazi nesvesna – ali razvijamo sve vrste strategija koje će nam pomoći kasnije.

Da bismo sebi vratili moć, prvo moramo da obratimo pažnju na one naše delove koji jesu ili su bili slomljeni ili ranjeni

Konačno, u nekom trenutku života dolazimo do tačke u kojoj shvatamo da naši pristupi prekomerne kompenzacije jednostavno ne funkcionišu. Dođe vreme kada je rana tako bolna, tako akutna, da se više ne može ignorisati. Dok god ne volimo svoje telo, stidimo se svojih tajnih želja, ili kada nas uznemiravaju ljutnja, zavist, pohlepa, ili potiskujemo druge „nepoželjne” osobine, tada nikada ne možemo biti celi, nikada u potpunosti ne možemo biti stvarni – ko jesmo. Kada se svi različiti delovi naše psihe integrišu (dobri, loši, ružni…) tada, i tek tada, dolazi do isceljenja. Jedina stvar koja funkcioniše je da se zapravo suočimo sa svojom ranom i da je zagrlimo. Ključna prekretnica je kada prihvatimo da imamo problem i zatim da preuzmemo odgovornost za isti. Ova faza prihvatanja je ključna za energetsko izlečenje. Ovo prihvatanje je jedina stvar koja nam omogućava da se iscelimo. Rana se više ne krije i ne vibrira „ispod tepiha”. Prihvatamo je tako što dopuštamo da je osećamo i mi radimo nešto po tom pitanju, tražimo stručnu pomoć i preduzimamo jasne korake za transformaciju „ranjene energije” u podržavajuću.

Vibracija naše prave prirode

Konačno, u trećoj razvojnoj fazi dešava se prirodna alhemija – osvešćujemo svoj DAR koji se prirodno pojavljuje kada zacelimo i integrišemo svoju ranu. Patnja akumulirana oko rane se transformiše u dar isceljenja:

Naša prvobitna rana identiteta nam pomaže da vidimo našu prelepu jedinstvenost u sebi i drugima.

Naša rana slabog samopoštovanja pretvara se u zdravo samopouzdanje.

Sposobni smo da brinemo o sebi i drugima, a da ne sagorimo.

Naše rane komunikacijske borbe, možda i strah od javnog nastupa, transformišu nas u moćnog komunikatora.

Naša osećanja anksioznosti ili neadekvatnosti transformišu se u umetnost izražavanja i ekspresije koja dira dušu.

Borba protiv hronične bolesti na kraju nam pomaže da otkrijemo jedinstven, holistički pristup lečenju.

U pokušaju da zaustavimo bol, razvijamo strategije prekomerne kompenzacije

Neobjašnjive čežnje zbog kojih se osećamo duhovno bolesni na kraju nam pomažu da vodimo druge na njihovom sopstvenom putu samorazvoja.

Naši neuspešni pokušaji da imamo ljubavne odnose razvijaju nas u divne partnere.

Ovaj DAR je vibracija naše prave prirode, našeg sopstva, naša jedinstvenost i potreba duše da živi zdrav i blagoslovljen život. DAR je poziv naše duše, naše nasleđe i zaostavština zbog kojeg je ovaj život ostvario puni energetski potencijal u nama.

Ključna prekretnica je kada prihvatimo da imamo problem i zatim da preuzmemo odgovornost za isti

U kojoj ste fazi svog putovanja Duše – fazi buđenja ili „zimskog sna”? Želite li da procvetate, da se pokažete svetu i zasijate u ovo neponovljivo čarobno proleće 2022? Želite li da svesno zacelite sve rane i probudite vašu jedinstvenost?

Ako su odgovori pozitivni, čekam vas u ALHEMIJI da se zajedno budimo, preporađamo i transformišemo u svoju najbolju verziju!

Grlim vas glasom,

Ana