Monika Viti – stil koji putuje kroz vreme
Iako je svoju karijeru naknadno gradila u pravcu komedije, a u jednom momentu postala i personifikacija strip-junakinje Modesti Blejz, ona će u istoriju stila biti upisana kao jedna od ikona novog italijanskog talasa
Kada je nedavno, u 91. godini, Monika Viti završila svoj životni put, ponovio se, u samo nekoliko meseci, jedan specifičan fenomen. Sa svih strana zapljusnuo nas je talas posebnog sjaja stila šezdesetih. Baš kao što je nedavno Belmondov odlazak pokazao koliko je njegov autentičan modni izraz posredno i dalje živ u novim generacijama, tako je i ova italijanska diva preko noći obasjala fenomen novog traganja za prirodnom lepotom postmilenijumskih devojčica.
I još jednom, kao što je Belmondo uz sebe ponovo na svetsku pozornicu privukao sećanje na francusku kinematografiju i Godara, uz Vitijevu su se svi za trenutak vratili u zlatne godine italijanskog filma, a tu pre svega mislimo na Antonionija uz kojeg se neminovno veže veliki uticaj na estetiku jednog vremena. Ovaj uticaj je svakako bio bitan za avangardnu scenu šezdesetih, ali je neobično sveže prisutan i danas, u dizajnu slike i percepciji sveta među novim naraštajima.
Kada je dvadesetpetogodišnja glumica 1957. upoznala Mikelanđela Antonionija, za sobom je imala već priličan broj uloga u filmovima i serijama. Ipak, ovaj će je susret premestiti i postaviti tamo gde će, zahvaljujući specifičnoj estetici reditelja, biti u prilici da ostvari značajan uticaj kada je u pitanju evropska kinematografija. Tako će 1960. uslediti i njihova prva saradnja na velikom platnu u filmu Avantura, prvom iz trilogije Avantura, Noć i Pomračenje.
Kada Monika Viti, sa svojom netipičnom lepotom, suzdržanom senzualnošću, ledeno hladnim pogledom i tajanstvenom prisutnošću, luta na ekranu, teško je odvojiti pogled od nje
Ono što je specifično za likove Mikelanđela Antonionija jeste činjenica da su neretko u problemu, ali im to nije smetnja da budu dobro stilizovani. Sem toga, njihov lak pristup luksuzu ključan je deo njihovih prisilnih i praznih života, u čežnji da prikažu viziju sebe koja ne postoji. Kostimi u Antonionijevim filmovima govore na najsuptilniji način. To je stil koji ne komunicira sa svima – tiho se obraća samo onima koji imaju osećaj da prepoznaju suštinu zapisanu u detaljima. Očekuje se da budete fokusirani i čitate iz zapisanog u drugom planu. Samim tim i odeća u Antonionijevim filmovima igrala je značajnu ulogu, jer nije bila samo važan element u izgradnji filmskih identiteta, već i u postizanju nove estetske kompozicije.
Kada pogledamo unazad, nijedan italijanski filmski reditelj nije, više od Antonionija, imao toliko znanja i senzibiliteta za modu. Nakon Felinijevog Slatkog života (La Dolce Vita), koji je bio prva oda italijanskom stilu, Avantura je svet upoznala sa novim senzibilitetom Italije i modom nakon posleratnog realizma. Italijanska moda tih godina lagano počinje da postaje međunarodno priznata, posebno zahvaljujući filmu. To će je u godinama koje će uslediti učiniti i najznačajnijom proizvodnom granom u privrednoj obnovi zemlje.
Kostime za Avanturu dizajnirala je Adrijana Berseli, koja je nenametljivo, a ipak na posebno čitak način, donela ideju o novom evropskom glamuru. Berseli je uspela da se, istovremeno, kostimi likovno i tematski uklope u svoju okolinu i da to ujedno bude ključni element za razumevanje likova, njihove praznine i uzaludnosti života. Monika Viti, u ulozi Klaudije, deluje kao jedina koja se ne uklapa u grupu svojih prijatelja iz više klase, ali se ipak meša s njima – njeni kostimi upravo odražavaju problematičnu pripadnost određenom društvenom sloju.
Kada Monika Viti, sa svojom netipičnom lepotom, suzdržanom senzualnošću, ledeno hladnim pogledom i tajanstvenom prisutnošću, luta na ekranu, teško je odvojiti pogled od nje. To je posebno istinito u filmovima Antonionija, koji je najbolje uhvatio privlačnost glumice i skrenuo fokus na nju. Nije ni čudo što su oni, nakon ovog filma, delili i jedan deo privatnog životnog puta, a ona će se pojaviti u još tri njegova filma.
Kostime za Avanturu dizajnirala je Adrijana Berseli, koja je nenametljivo, a ipak na posebno čitak način, donela ideju o novom evropskom glamuru
Iako je Vitijeva svoju karijeru naknadno gradila u pravcu komedije, a u jednom momentu postala i personifikacija strip-junakinje Modesti Blejz, ona će u istoriju stila biti upisana kao jedna od ikona novog italijanskog talasa koji je definisao to kako je svet ovu zemlju percipirao u drugoj polovini dvadesetog veka.
Odeća u Antonionijevim filmovima igrala je značajnu ulogu, jer nije bila samo važan element u izgradnji filmskih identiteta, već i u postizanju nove estetske kompozicije
Viti i Antonioni su stvorili jedan senzibilitet toliko prijemčiv i stilski jedinstven da modni poslenici, ali svakako i neki novi klinci, inspiraciju i dalje crpe na izvoru njihove kreacije.