Monika Levinski – četvrt veka zloupotrebe imena i života

Piše: Novinarka i književnicaMirjana Mitrovićfebruar 8, 2023februar 8, 2023

Verovatno se 21. januara ove godine niko osim Monike Levinski nije setio da se toga dana navršilo četvrt veka od kad je celokupnu svetsku javnost potreslo obelodanjivanje seks-afere tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona.

Mediji, i američki i svetski, orkestrirano su cele te godine objavljivali najsitnije detalje predsednikove veze sa pripravnicom iz Bele kuće, što je konačno, u decembru 1998, dovelo do takozvanog impičmenta 42. predsednika Sjedinjenih Država.

Žena je kriva i kad je muškarac najmoćniji na svetu

Naravno, nije previše čudno što je veza oženjenog političara sa 27 godina mlađom službenicom postala afera. Ali, jeste čudno to što afera nije nazvana po njemu, 42. američkom predsedniku Bilu Klintonu, već je odmah po izbijanju dobila ime „afera Levinski”. Kao da se cela ta paklena prašina digla zbog punačke volonterke isturenih zuba, koja je imala 22 godine kad joj je rečeno da najmoćniji čovek na svetu želi da je vidi nasamo u svom kabinetu!

U svojoj kolumni, objavljenoj u časopisu Veniti fer povodom 25. godišnjice od izbijanja skandala, Monika Levinski je podsetila da je tada još uvek na delu bio princip „žena je kriva”, zbog čega su aferu tretirali kao njenu, a ne kao Klintonovu.

Monika, međutim, tvrdi da je u međuvremenu napravljen pomak, da su mnogi uvideli nepravdu u toj „dinamici moći”, pa je „ceo narativ rebrendiran” i sada se o događaju govori kao o Klintonovom skandalu ili Klintonovom impičmentu.

Borba protiv javnog sramoćenja

Važnu ulogu u promeni tačke gledanja na aferu odigrala je i igrana serija The Impeachment: American Crime Story, prikazana prvi put krajem 2021, čiji je koproducent bila sama Monika. Serija je svojevrsni Monikin odgovor na Klintonovu knjigu My Life iz 2004, u kojoj on nije ispunio ono što je Monika očekivala, a to je da „ispravi lažne izjave koje je dao dok je pokušavao da zaštiti svoju predsedničku poziciju”.

Monika Levinski je danas elegantna, zrela osoba koja će ove godine napuniti 50. Više nije punačka i ne nosi beretu. Radi kao aktivistkinja u borbi protiv javnog sramoćenja na mrežama. Ona ukazuje da je maltretiranje ljudi, bilo onlajn ili u javnim medijima, danas ne samo podjednako prihvatljivo, već se sve više širi i, kako je napisala, „doprinosi da previše nevinih ljudi pati”.

U toj borbi Monika Levinski koristi i lična iskustva i znanja koja je stekla završivši psihologiju. Ali svesna je, što se nje lično tiče, da ono što bi u drugom kontekstu bilo tek avantura iz mladosti, ostaje neizbrisiv pečat na imenu i na životu.

Dobrovoljnost i provalija moći

Monika Levinski pre nekoliko godina pridružila se pokretu Me Too, iako ona ni danas ne poriče da je u vezu sa predsednikom ušla dobrovoljno. Ni u tajno snimanim telefonskim razgovorima, od kojih je sve počelo, ni u kasnijim svedočenjima Monika Levinski nije poricala da je bila očarana predsednikom i zaneta njegovom harizmom. Dobrovoljno je ušla u odnos koji se, kako je tokom pretresa utvrđeno, sastojao od „devet sastanaka u Ovalnom salonu, sa aktima seksualne konotacije, ali bez ijednog kompletnog seksualnog čina”.

Bez obzira na tu dobrovoljnost, Monika Levinski danas, 25 godina kasnije, piše da se ipak radilo o Klintonovoj „zloupotrebi moći”, ili tačnije, provaliji moći koja je postojala između njih, u trenutku kad je ona bila volonterka od 22 godine, a on „lider celokupnog slobodnog sveta”.

Kad se danas šali na temu tog svog kobnog izbora, Monika Levinski piše: „Ali kako vreme prolazi, čovek popravlja svoj ukus kad su partneri u pitanju”.

Žrtva posttraumatskog stresa

U časopisu Veniti fer, čiji je povremeni kolumnista, Monika Levinski je i ranije pisala o svom lečenju od posttraumatskog stresnog poremećaja, koji bi je sigurno doveo do samoubistva, da majka nije došla da živi s njom i bila uz nju tokom dugotrajnih terapija.

Danas Monika podseća: „Posttraumatski stres – relativno nova dijagnoza tokom 90-ih – danas pogađa oko šest odsto američke odrasle populacije barem nekada u životu, što je oko 12 miliona ljudi godišnje – a da ne pominjem milione maloletnika koji pate od ovog poremećaja”. Ona takođe tvrdi da će zbog borbe sa modernim traumama, ta dijagnoza obeležiti narednu četvrtinu stoleća.

Na tapetu muzičara i komičara

Ne samo da je njeno lično ime i prezime iskorišćeno da se nazove afera, već ga je koristio ko god je hteo za javno sramoćenje i podsmevanje. Stvar je išla dotle da je njeno puno ime i prezime korišćeno u više od 40 muzičkih numera. Danas, povodom dvadesetpetogodišnjice cele afere, Monika uspeva da bude ironična: „Da bar mogu da naplaćujem tantijeme! No, ne mogu. Ali, barem su tekstovi danas bolji i kvalitetniji”.

Ipak, na početku nije mogla da se smeje dok su joj se podsmevali sa svih strana. Mizoginija je išla dotle da se za njen fizički izgled govorilo da je toliko neatraktivan da je predsednik sigurno ne bi ni primetio da mu se nije sama ponudila. Zato, kao pozitivnu promenu ističe to što je prevaziđen ideal preterane mršavosti, i da danas devojke koje imaju višak kilograma kakav je ona imala više nisu tema izrugivanja.

Jedan vrlo popularan televizijski komičar aferu je godinama vrteo u svojim emisijama, pa se Monikino ime našlo među deset najčešće prozivanih. Problem je u tome što za razliku od ostalih devetoro sa liste, Monika Levinski nije sama izabrala da bude javna ličnost.

Pažljivo birajte prijatelje

Ceo skandal počeo je kad je Linda Trip obelodanila tajno snimane Monikine ispovesti. Danas je Monika prevazišla tada nastalo nepoverenje u ljude, ali ipak o Lindi piše kao o Judi i čitaocima poručuje: „Pažljivo birajte svoje prijatelje”. Smatra se srećnom što je uspela da prevaziđe ogorčenje zbog izdaje nekadašnje prijateljice i da izgradi nova prijateljstva na koja je ponosna.

Možda najkorisnija poruka koju je Monika Levinski uputila svojim čitaocima povodom četvrt veka od događaja koji je umnogome promenio svetski javni prostor, a ne samo njen lični život, glasi:

„Jedna stvar nam je svima zajednička – pravili smo greške. To je neizbežno. Zato treba da prihvatimo umetnost greške.”