Modna geografija – prohujali svet magične individualnosti

Ovo je priča o modnoj geografiji 20. veka, kada je svet odisao bezbrojnim specifičnostima

Kada ste se jutros probudili bili ste u prilici da pokrenete lagano pretraživanje društvenih mreža i da se, ako poželite, u roku od pola sata nađete na ulicama bilo kojeg svetskog grada. Slike koje ste u tom obilasku videli toliko su aktuelne, da ćete možda saznati šta je novo u životu nekog od modnih influensera u Pekingu ili Londonu čak i pre nego što njihovi ukućani budu u prilici to da saznaju.

S druge strane, ako ste putovali u proteklih desetak godina u bilo koju svetsku metropolu, a pogotovo ako ste bili u prilici da putujete i pre 2000. pa imate parametre za poređenje, primetili ste koliko je nestala individualnost ovih mesta. Danas je svaka velika ulica brendirana robnim markama nekoliko značajnih proizvođača odeće, hrane i kafe i teško ćete, ako vas neko zatvorenih očiju dovede u Milano, u pešačku zonu, znati kako da ga razlikujete od Pariza. Za miris i duh posebnosti moraćete da se pomerite daleko od centra.

I sami znate da nije uvek bilo tako i da je bilo gradova do kojih je trebalo stići da bi vam preneli onaj poseban sjaj koji su samo oni nosili sa sobom. Ovo je priča o modnoj geografiji 20. veka, kada je svet odisao bezbrojnim specifičnostima.

Na ovakvo putovanje uvek se najpre kreće od Pariza. Sjaj i slavu modne prestonice ovaj grad je imao, manje ili više, još od dvora Luja XIV, ali su veliki kuturijeri i poznavaoci kroja iz druge polovine 19. veka ovaj status zauvek učvrstili. Ako uzmemo u obzir da se Čarls Frederik Vort smatra rodonačelnikom visoke mode, a da su ga sledili Pol Poare i Koko Šanel, jasno je da je i za brojne svetske dizajnere uspeti u Parizu značilo upisati svoje ime na modnom nebu.

Legenda o francuskom stilu

Ima još jedna stavka koja je tokom prošlog veka, a posebno u drugoj polovini, konstantno privlačila mondenske krugove Gradu svetlosti. Taj tajni sastojak je legenda o francuskom stilu. Francuski dizajn se definiše po čistoći siluete i kompleksnosti kroja. Ono što je ostatku sveta uvek privlačno je lakoća sa kojom su francuski dizajneri ovo postizali. Pored toga, Francuzi modu, kao i hranu, shvataju veoma ozbiljno. Zato su je izdelili, karakterizovali i izgradili brojne ograde oko sveta visoke mode, jer veština i kreativnost u ovom svetu imaju najvišu cenu.

Na ovakvo putovanje uvek se najpre kreće od Pariza. Sjaj i slavu modne prestonice ovaj grad je imao, manje ili više, još od dvora Luja XIV

Druga stanica nam je London. Ovaj grad uvek je bio zabavna i privlačna mešavina ozbiljne i konzervativne doslednosti tradiciji i, nasuprot tome, najdubljeg otpora i duhovite avangarde. Nije to ni tako čudno, jer su avangardu uvek i rađale konzervativne sredine, a Britansko ostrvo uvek je gajilo posebnu naklonost prema duhovitoj domišljatosti. Tako će London, od šezdesetih, postati meka za trendsetere širom sveta, a mladi dizajneri će, od Meri Kvant, preko Vivijen Vestvud, Mekvina i brojnih drugih, menjati sliku savremene pop kulture.

Njujork – duh velegrada

Zatim je tu i Njujork, koji je dugo imao specifičnu percepciju u modnim krugovima. Između 1930-ih i 1950-ih svet je na severnoamerčki kontinent gledao kao na nešto što je predznak sveameričke kulture i odevanja. Nakon rata, Njujork i Los Anđeles počeće da grade svoju autentičnu likovnost i publici na Starom kontinentu će postati privlačan duh pravog, značajnog velegrada u koji će se Njujork razvijati. Nijedan grad nije bio toliko snažan i na taj način veličao mit o uspehu, kao posleratni Njujork. Logično je da je za tim mitom potekla i reka dizajnera koji su taj uspeh morali da hrane adekvatnim statusnim simbolima, od Ralfa Lorena, Kalvina Klajna, pa sve do Done Karan, Vere Vong i brojnih drugih.

U isto vreme, grad ove veličine bio je i meka brojnih potkultura, koje su od sedamdesetih do danas bile izvor inspiracije evropskim dizajnerima, koji su neretko usvajali nove i sveže ideje iz ovih krugova i iz njih crpli nove talase kreativnosti.

Milano – evropski glamur

Bilo bi neoprostivo da na ovom putu zaobiđemo Milano – nama najbliži i najčešće eksploatisani modni centar. Nakon industrijskog rasta, s krajem Drugog svetskog rata relativno siromašna Italija počela je da gradi dva mita. Jedan je bio vezan za Rim i veseo, glamurozan život koji je ovaj grad nudio. Drugi je bio vezan za Milano, centar bogate industrijske regije Lombardije. Ovaj grad bio je prototip evropskog poslovnog glamura, koji mu je obezbedila proizvodnja brojnih kvalitetnih repromaterijala i gotovih proizvoda, što će ga staviti na vrh liste sajamskih gradova i mesta gde se odlazilo po informacije o budućnosti mode.

London – avangardu su uvek rađale konzervativne sredine, a Britansko ostrvo uvek je gajilo posebnu naklonost prema duhovitoj domišljatosti

Na našoj mapi svakako bi se našli i Tokio, Antverpen i, u poslednje vreme, Šangaj, ali pre svega bismo poželeli da individualnost svih ovih mesta ne postane deo istorijskih istraživanja, već da se nekako vrati individualnost koja ih je činila tako magičnim, ako za to već nije kasno.