Moderni balet Refleks u Narodnom pozorištu

Digitalno doba kao inspiracija za balet?! I još u Narodnom pozorištu?! A upravo takav je balet Refleks koreografkinje Sanje Ninković, na muziku Irene Popović, urađen u koprodukciji Narodnog pozorišta i Jadranskog festivala igre u Budvi, koji je imao premijeru 16. novembra na sceni Raša Plaović.

Sjajna ekipa baletskih igrača oduševila je ne samo mladu publiku, kojoj je balet prvenstveno namenjen, već i brojne gledaoce stasale u analogno doba, koji ovakvim projektima najčešće pristupaju sa skepsom i čuđenjem.

Baletska predstava o izazovima digitalnog doba

Iako smo mi, „digitalci”, prihvatili pogodnosti i nužnosti digitalnog doba – mejlove, internet, mobilne telefone, društvene mreže – teško se oslobađamo strahova, među kojima je najjači onaj da će u novom vremenu biti zbrisane stožerne vrednosti na kojima smo formirani. Da li će opstati visoka umetnost, pitamo se. Da li će digitalne generacije moći da je razumeju i dalje stvaraju?

Balet Refleks, koji posle premijere dolazi na stalni repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu, utešan je odgovor na ovakve strahove. Pre svega, balet Refleks vibrantnom igrom mladih plesača (Teodora Spasić, Olga Olćan, Nikola Bjanko, Branko Sarić, Ljiljana Velimirov, Sonja Milovanov, Metju Solovjof, Emanuele Frigo, Saša Polupanov, Željko Grozdanović, Ivan Ćosić) uverio je publiku da savremenim plesom može da se izrazi širok spektar suptilnih osećanja. Balet priča priču o generaciji koja živi paralelno u stvarnom i u digitalnom svetu, o izazovima koje im donosi savremeni svet i o značaju i uticaju porodice u tim novim okolnostima.

Migracija društva u digitalni svet

Uočavajući „migraciju društva u digitalni svet”, koreografkinja Sanja Ninković osmislila je baletsku priču o novonastalim obrascima ponašanja.

„Mlađe generacije nemaju sećanje kako je živeti samo u analognom svetu, oni su drugačije kodirani. Prelazno životno doba mladih nije više samo sastavni deo odrastanja koje sa sobom nosi neizbežni jaz među generacijama, već i prelaz u digitalni identitet, koji za mnoge postaje dominantan. Posledice ove migracije mogu se samo naslutiti jer smo i dalje u akutnoj fazi. Novi uslovni refleksi su stvoreni, stari refleksi za preživaljavanje su prisutni. Tema je veoma aktuelna, a naš cilj je bio da prikažemo neko naše shvatanje ovog trenutka i da otvorimo pitanje u kom pravcu bi trebalo, kao društvo, da nastavimo da se krećemo. Ukoliko ne znamo koji je pravi put, uvek možemo da pomislimo da su upravo ljubav i porodica pravac u kom treba da se zaputimo”, ukazuje Sanja Ninković.

Nagrađivana koreografkinja Sanja Ninković

Sanja Ninković je umetnica koja već ima iskustva u pričanju savremenih priča baletskim jezikom. Nagradu narodnog pozorišta za najbolje individualno umetničko ostvarenje osvojila je 2020. godine za balet Mamac (inspirisan istoimenim delom Davida Albaharija). Postavila je i vrlo uspešan svremeni balet Jedan. 

Klasično baletsko obrazovanje Sanja Ninković je stekla u Baletskoj školi „Lujo Davičo”, nakon čega je 2001. postala balerina Narodnog pozorišta u Beogradu. Solističke uloge ostvarila je u baletima Uspavana lepotica, Žizela, Nečista krv, Samson i Dalila, Labudovo jezero i mnogim drugim. Stalna je članica Baleta Narodnog pozorišta. Od 2003. angažovana je i u Operi i teatru Madlenianum, a dosta radi i u inostranstvu.

Nova strategija Baleta Narodnog Pozorišta

Predstava Refleks, koja se oslanjaja na klasične vrednosti baletske umetnosti, ali ne dozvoljava da ona ostane zarobljena u prošlosti, predstavlja deo strategije Baleta Narodnog pozorišta da se približi mlađoj publici temama koje će ona moći da prepozna kao deo svoje stvarnosti i svog senzibiliteta. Balet Narodnog pozorišta u Beogradu je tako, u svojoj 101. sezoni, otvorio širi prostor za savremene baletske predstave, zadržavajući, naravno, svoj klasičan baletski repertoar.

Prošle godine, 22. novembra, veličanstvenim baletskim defileom obeležena je stota godišnjica Baleta Narodnog pozrišta u Beogradu. Učestvovalo je 120 plesača, od prvaka, solista i ansambla Baleta, do učenika osnovne i srednje baletske škole „Lujo Davičo”, mladih talenata na kojima je budućnost i klasične i moderne baletske igre.

Taj veličanstveni baletski događaj u režiji Marija Pavla del Monaka, najmasovniji ikada izveden u Beogradu, takođe je podsetio na prve baletske umetnike i prve baletske predstave izvedene na sceni nacionalnog teatra. Stogodišnjica Baleta narodnog pozorišta obeležena je na dan kada je na toj sceni izvedena prva celovečernja baletska predstava, mada je u Srbiji bilo plesača i baletskih recitala i pre toga.

101. godina klasičnog baleta i isto toliko moderne igre

Kada je posle Prvog svetskog rata 1920. u Narodnom pozorištu osnovana Opera, u njenom sastavu je osnovan i balet koji je, u prvo vreme, bio malobrojan. Njegovi članovi uglavnom su izvodili baletske delove u okviru opera. Tek 1922, dolaskom Jelene Poljakove, balerine iz Sankt Peterburga, na čelo baleta, stvoreni su uslovi za pripremu i izvođenje ozbiljnijih baletskih dela. Prva celovečernja baletska predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu odigrana je 22. januara 1923. godine – bio je to Krcko Oraščić (Ščelkunčik) Petra Iliča Čajkovskog.

Gotovo istovremeno, u Beogradu, izvan Narodnog pozorišta, počinju i prvi pokušaji modernog baleta, kakav je bio Le Balai du Valet (Sobareva metla) na muziku Miloja Milojevića i na libreto nadrealiste Marka Ristića (scenograf je bio Aleksandar Deroko, a koreografiju potpisuju Klavdija Isačenko i Jelena Poljakova). Ovaj balet je premijerno izveden u okviru bala 1002. noć, koji je održan u februaru 1923. godine u hotelu Kasina.

Od tada se, paralelno sa klasičnim baletom u Narodnom pozorištu, razvija i moderni balet, čemu su poseban doprinos dale Maga Magazinović i Smiljana Mandukić.

Maga Magazinović i 35 godina njene škole

Marija Maga Magazinović (1882–1968) bila je svestrano nadarena i hrabra žena, pa je tako prva u Srbiji u različitim oblastima. Bila je prva žena koja je bila stalno zaposlena u novinarstvu, u redakciji Politike, prva žena stalno zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije, kao i prva žena koja je redovno upisala Pravni fakultet u Beogradu, mada je diplomirala filozofiju kod profesora Barane Petronijevića. Pripadala je intelektualnim i umetničkim krugovima koji su u Beograd doneli novi evropski duh, iako nije poticala iz imućne porodice. Otac joj je radio u krojačnici Narodnog pozorišta. Kroz život se često susretala sa finansijskim teškoćama, ali nije odustajala od svojih pionirskih poduhvata.

Imala je vrlo uzbudljiv i privatni i profesionalni život. Nakon što je gledala gostovanje čuvene kanadske plesačice Mod Alan u Beogradu, odlučila je da se posveti plesu, koji ju je odranije interesovao. U Minhenu i Berlinu pohađala je kurseve glume i plesa, a jedno vreme učila je u školi čuvene Isidore Dankan, Jesenjinove muze. Po povratku u Beograd, sa Zorom Pricom osnovala je školu za umetničku gimnastiku, koja će za 35 godina postojanja obučiti mnogo modernih plesača.

Kreativna igra Smiljane Mandukić

Ipak, smatra se da je modernu igru na velika vrata u Srbiju uvela Smiljana Mandukić (1908–1992). Rođena u Beču, odrastala bez majke, tokom boravka kod tetke u Vršcu gledala je časove baleta koje je vodila prvakinja beogradskog baleta Olga Šmatkova. Otac je teškom mukom pristao da je upiše u tada najbolju baletsku školu u Beču. Posle tri godine dosadilo joj je da „stalno ponavlja iste pokrete”, pa se okrenula modernom plesu. U turbulentnim godinama koje su usledile ni njena karijera nije bila mirnija, ali je kulminirala 1961. godine osnivanjem samostalne baletske grupe Beogradski savremeni balet Smiljane Mandukić. Bio je to važan zamajac u razvoju „kreativne igre” i modernog baleta u Beogradu posle Drugog svetskog rata.

Pored ove dve izuzetne osobe, nije malo onih koji su utirali put savremenom baletu i modernoj igri. Čitav vek bio je potreban da se probije patrijarhalni kontekst, osvoje kritičari i publika, da bismo danas imali moderan balet, kakav je Refleks, na stalnom repertoaru Narodnog pozorišta.

Naslovna fotografija – BALET REFLEKS NARODNO POZORISTE BEOGRAD
14. novembar 2024. godine
FOTO: ZELJKO JOVANOVIC