Moćne žene u politici – od Baltika do Mediterana
U Evropi sve više žena pokušava da nađe mesto u političkom životu, no o predsednicama i premijerkama moćnih država znamo sve, dok pojedine neopravdano ostaju izvan našeg horizonta
Žene na najznačajnijim položajima u državi više nisu izuzetak, nažalost publicitet uživaju uglavnom predsednice i premijerke najmoćnijih zemalja, dok ostale ostaju ispod horizonta, bez obzira na harizmu i trag koji ostavljaju. Pojedine od njih članice su Saveta žena svetskih lidera, poput aktuelne premijerke Srbije Ane Brnabić i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel.
Savet žena svetskih lidera sastoji se od 86 sadašnjih i bivših predsednica i premijerki, a predsedavajuća je šefica islandske vlade Katrin Jakobsdotir. Među osnivačima Saveta bila je takođe jedna Islanđanka, reč je o Vigdis Finbogadotir, prvoj predsednici Islanda (1980–1996).
Savet žena svetskih lidera sastoji se od 86 sadašnjih i bivših predsednica i premijerki
Život, karijera, iskušenja
Islandska premijerka Katrin Jakobsdotir veoma je popularna političarka u svojoj zemlji, rođena je u Rejkjaviku, ima 46 godina, po obrazovanju je filolog i ima tri sina.
Žene na severu Evrope možda su najmanje na udaru seksizma i raznih predrasuda. U tom delu sveta ženu na premijerskom položaju imaju Finska, Švedska i Danska. O finskoj premijerki Sani Marin već smo pisali, a zbog aktuelne situacije u svetu ovih dana viđali smo češće u medijima švedsku premijerku Magdalenu Anderson. Švedska premijerka je ekonomista, udata je za ekonomistu, ima dvoje dece, a navodno, kao i većina Skandinavaca, voli odlaske u prirodu.
Na televiziji smo svojevremeno mogli da gledamo dansku seriju Premijerka (Borgen) i sagledamo kroz kakve izazove prolaze žene koje pokušavaju da nađu mesto u političkom, odnosno državnom vrhu. Teško je reći da li je pred sličnim iskušenjima bila aktuelna danska premijerka Mete Frederiksen. Šefica danske vlade je već dugo u politici, ima 45 godina, dvoje dece, a među ostalim zanimljivostima iz njenog života na internetu je i podatak da se pre dve godine udala za dugogodišnjeg partnera koji je filmski režiser.
U Moldaviji je na vlasti ženski tandem, predsednica je Maja Sandu, a premijerka Natalija Gavrilita
Osim toga, žene predvode vladu i u dve baltičke države, Litvaniji i Estoniji, a reč je o ekonomistkinji Ingridi Šimonite i pravnici Kaji Kalas čiji su preci, takođe, ostavili trag u političkom životu Estonije.
Novak u Mađarskoj
U Francuskoj je polovinom maja za premijerku imenovana Elizabet Born, tek druga žena na tom položaju u istoriji Pete republike. U našem susedstvu, samo dva meseca ranije, Katalin Novak postala je prva predsednica Mađarske.
Katalin Novak je vršnjakinja danske premijerke, školovala se u Segedinu, Budimpešti i Francuskoj, govori nekoliko jezika, udata je za ekonomistu i majka je troje dece.
U Grčkoj, zemlji koju mnogi smatraju kolevkom političkog života, predsednica je Katerina Sakelaropulu, poznata pravnica. Predsednica Slovačke Zuzana Čaputova takođe je pravnica.
Ipak, najzanimljiviji primer ženske moći svakako je Moldavija.
U ovoj državi na vlasti je ženski tandem – predsednica © i premijerka Natalija Gavrilita.
Predsednička kampanja Maje Sandu bila je usmerena na borbu protiv korupcije i siromaštva, a mnogima se izgleda sviđa što je vlast nije promenila – kako su preneli pojedini onlajn mediji, ova predsednica se ne razmeće i čak u službene posete leti avionima niskobudžetnih kompanija.
