Mladi otporniji na pretnje otkazom i na „nepristojne ponude”
Dok bebi-bumeri razmišljaju o kraju karijere, a milenijalci hvataju poslovni zalet, bez obzira na iskustvo prvih, čini se da mlađi bolje podnose pritisak i pretnje otkazom
U virtuelni prostor koji su delimično zaposeli milenijalci uskoro će, po svemu sudeći, punom snagom stupiti generacija Z. Kakve će biti njihove ideje o poslu sada može samo da se nagađa, ali potez Amerikanca Avi Šifmana (17) deluje ljudski i ohrabrujuće. Ovaj mladić proslavio se platformom ncov2019.live za proveru svih informacija o korona virusu, od širenja zaraze do razvijanja vakcina, koju nije želeo da proda ni za osam miliona dolara jer, kako je rekao, ne želi da profitira na koroni.
Odbijanje Amerikanca Avi Šifmana (17) da za osam miliona dolara proda platformu ncov2019.live za proveru informacija o korona virusu, deluje ljudski i ohrabrujuće
Dok se poslednji bebi-bumeri bliže kraju karijere, a milenijalci još pokušavaju da uhvate poslovni zalet, ponekad se čini da se, bez obzira na iskustvo starije generacije, mlađi bolje nose sa poslovnim brigama, pa i onom najvećom – otkazom. Ove dve generacije odrasle su u sasvim različitim društvenoekonomskim uslovima, pa ne čudi što su im navike i ideje o poslu sasvim drugačije.
Nepoverenje u sistem
U razvijenim zemljama, zahvaljujući snažnom ekonomskom napretku, bebi-bumeri su mogli da „puštaju korenje” i čak ostanu u istoj firmi do kraja karijere. Međutim, mladi o tome ne mogu sada ni da sanjaju. Njihov ulazak u zonu biznisa poklopio se sa ekonomskom krizom, pa su im poslovne planove poremetile manje zarade i otpuštanja s posla.
Dok se poslednji bebi-bumeri bliže penziji, milenijalci još pokušavaju da uhvate poslovni zalet, a onlajn biznis prostor već zaposeda generacija Z
Otplata studentskih kredita mnoge je naterala da prihvataju poslove neadekvatne obrazovanju, no ostaju čak i bez njih i to ne svojom greškom. Iako znaju da otpuštanja ne govore o njihovim poslovnim sposobnostima, već o slabosti sistema u koji nemaju poverenje, često i izgledom poručuju da ih ova situacija smara. Oni ne prave dugoročne životne planove već gase „požare” na platnim karticama i, ponekad s mukom, zatvaraju svoje finansijske konstrukcije.
Bez zahvalnice i pozlaćenog sata
Kod nas, relativna socijalna sigurnost obeležila je deo karijere bebi-bumera, međutim, turbulentni događaji mnoge su proizveli u žrtve tranzicije. Umesto očekivanih pozlaćenih časovnika u znak zahvalnosti za dugogodišnji rad, usledili su šokantni otkazi, a stariji milenijalci još uvek se dobro sećaju porodičnih drama koje su oni izazvali. Možda upravo zbog toga, mnogi od njih firmu u kojoj rade ne doživljavaju kao svoju kuću, već su u stalnoj potrazi za novim poslom. Oni zavide bebi-bumerima koji su uspeli da provedu više decenija u istoj firmi, ali istovremeno preziru njihov stav da posao treba zadržati čak i ako plata omogućava samo golo preživljavanje.
Mladi prilično samouvereno smatraju da je pred njima lepeza mogućnosti, ali zbog stalnog osećanja neizvesnosti često se iscrpljuju radeći dva posla
Milenijalci priželjkuju tradicionalnu karijeru, ali im se ne dopadaju „izazovi” koje ona nosi, pa se često okreću frilens (freelance) poslovima koji im ipak daju izvesnu sigurnost.
Mada se čini da kod nas mladi nemaju problem sa stalnim i iznenadnim promenama posla, većina ipak traži onaj u kojem će uživati ili dobro zaraditi. Zbog toga teško može da se zaključi da li su stalno na novim poslovima zbog otkaza ili potrage za boljim položajem.
Milenijalci prilično samouvereno smatraju da je pred njima lepeza mogućnosti, ali zbog stalnog osećanja neizvesnosti često se iscrpljuju radeći dva posla. Pojedini su nezadovoljni jer smatraju da su učinili sve što je trebalo, a ipak i dalje rade poslove za koje se nisu školovali. Ovaj subjektivni osećaj nezadovoljstva ima i objektivnu dimenziju, manje plate i česta otpuštanja uslovljavaju niži životni standard, veći stres, pa možda, nažalost, i kraći životni vek.