Miranda Prisli neće da umre

Meril Strip u ulozi šefice koja tiraniše zaposlene podigla je priču o modnoj industriji na viši nivo. Više od decenije lik i fama nastala oko njega još intrigiraju

Miranda Prisli, ledena urednica modnog magazina Pista (Runway), skoro 14 godina je među nama. Inspiracija i motivacija su dva ključna momenta zahvaljujući kojima je film Đavo nosi Pradu, odnosno jedan od centralnih likova, aktuelan i danas.

Meril Strip u ulozi šefice koja tiraniše zaposlene podigla je relativno trivijalnu priču o modnoj industriji na viši nivo. Nagađalo se ko je zloća koju je „razotkrila”, odnosno da li je ona moguća u stvarnom životu, i šta motiviše neke osobe poput Endi Saks (En Hatavej) i Emili Čarlton (Emili Blant) da rade za loše šefove.

U realnom svetu, žene usredsređene na posao okolina često doživljava kao hladne, arogantne i teške osobe

Film je baziran na knjizi Đavo nosi Pradu Lorin Vajsberger koja je bila pomoćnica glavne urednice Voga Ane Vintur. To je pokrenulo nagađanja da je za lik Mirande Prisli poslužila glodurka Voga. Vajsbergerova nije potvrdila da je u knjizi opisala Anu Vintur, a Emili Blant je rekla da Stripova nije gradila lik po Ani Vintur.

„Bazirala je ulogu na osnovu dva muškarca u Holivudu, ali njihova imena će ostati nepoznata javnosti, iako ja znam ko su”, rekla je Emili Blant.

Klint Istvud kao inspiracija

Deceniju nakon snimanja filma, Meril Strip je rekla za Varajeti da joj je inspiracija za ton i glas bio Klint Istvud. Ona je objasnila da slavni glumac nikada ne podiže glas, tako da sagovornik mora da mu se približi da bi čuo šta priča, čime postaje najmoćnija osoba u prostoriji.

Inspiracija za frizuru bile su supermodel Karmen Delorfiće i francuska ekonomistkinja Kristin Lagard

Sarkazam i osećaj za humor uzela je od Majka Nikolsa s kojim je sarađivala u brojnim filmovima. Inspiracija za frizuru bile su supermodel Karmen Delorfiće i francuska ekonomistkinja Kristin Lagard.

Transformacija Meril Strip u Mirandu Prisli zadivila je i aktere filma i publiku, ali je dugovečnost ovom liku osigurala priča o moći. U realnom svetu, žene na značajnim pozicijama, usredsređene na posao, okolina često doživljava kao hladne, arogantne i teške osobe. Ta karakterna osobina, međutim, mnogim šeficama nije prirođena već je rezultat teške borbe u biznis svetu koji po definiciji pripada muškarcima.

Samokontrola koju Miranda pokazuje u svim situacijama proizvodi nemir u ljudima jer bi žene, prema stereotipu, u teškim ili nepredviđenim okolnostima trebalo da reaguju histerično. Stav ništa me ne može dotaći izaziva zazor, ali je zapravo svedočanstvo o teškom putu do uspeha.

Glavni cilj – dobar bilans

Stav ništa me ne može dotaći izaziva zazor, ali je zapravo svedočanstvo o teškom putu do uspeha

Mi smo proizvod modernog doba i naučene smo da je glavni cilj u našem radnom veku dobar bilans. Dakle, u svakoj od nas čuči jedna buduća opasna, tvrda šefica. Ako „ubijemo” Mirandu, ubićemo ambicije koje nisu samo naše već i svih naših prethodnica.

Afirmacija drži Mirandu na vrhu i dovodi Endi Saks u Pistu. Ta pokretačka snaga čini ih privlačnima i saradnicima i publici. Razliku među njima čini samo Mirandina oholost zbog koje je niko ne može voleti. S druge strane, Emili Čarlton, prva Mirandina saradnica, nema taj oreol moći. Ona jeste željna moći, ali to njeno stremljenje bez vizije kopni sa svakom novom kolekcijom, odnosno brendiranom haljinom koju želi da poseduje.

Popularna psihološka literatura koja potanko objašnjava razliku između dobrih i loših šefova, kao i poželjne odnose između nadređenih i radnika, odnosno njihovih saradnika, svrstala bi možda Mirandu na stranu negativaca.

Međutim, draž filma Đavo nosi Pradu upravo je u tome što se može i drugačije čitati. Sve mi imamo ambicije i sve smo pomalo Miranda, ali samo retke uspeju da ostvare snove.