Mileva Marić – Svetica koja se nije hvalila svojim znanjem

Pozorišna predstava „Gospođa Ajnštajn”, kroz pero Snežane Gnjidić, baca novo svetlo na oveštalu paradigmu „život sa genijem”

Školska drugarica Mileve Marić Jelisaveta Barak kaže da je Mileva znala sve, ali je bila tiha i povučena i nije se hvalila svojim znanjem, zbog čega su je zvali Svetica.

Slične manire imaju i glumci u predstavi Gospođa Ajnštajn, po tekstu Snežane Gnjidić koja radnju smešta na onaj svet, a u režiji Amerikanke Karin Rosinček koja sve to provlači kroz kosmičke vizuelne efekte i izbor muzike.

Upečatljiva gluma

Međutim, moram da počnem od glume, jer je ona toliko dominantna, upečatljiva i dinamična da nas drži tokom cele predstave.

Dušanka Stojanović Glid potpuno opravdava Milevin školski nadimak i kao Svetica sa onoga sveta govori šta je sve prošla u životu sa kamenom (stein na nemačkom znači kamen).

Kandidujem predstavu „Gospođa Ajnštajn” za naš odgovor na #nobelformileva, uz veliki aplauz za autorku i glumce ove nesvakidašnje predstave

I upravo to je možda najbolja metafora za Ajnštajna koji, ma koliko da je bio veliki, bio je poput kamena za sve one stvari koje život čine važnim.

Svoju prvu ćerku Ljubicu nikada nije video, sem do trenutka u predstavi na onome svetu. Istoričari kažu da je njena sudbina nejasna, ali većina pominje smrt od šarlaha, kako je rečeno i u predstavi.

Sa sinovima je stvar bila donekle drugačija, ali relativno kratko, jer se Ajnštajn razveo da bi se oženio svojom rođakom. Mnogi za Ajnštajna kažu da je istorijski najčuveniji srpski zet, pa je možda i prirodno što ga glumi odlični Goran Jevtić. Iako mi je mrsko da hvalim Ajnštajna, moram da pohvalim Gorana, jer zahvaljujući njegovoj glumi doživljavamo sve od genijalnosti i postavljanja teorije relativiteta preko introvertnog ponašanja i neprihvatanja Mileve, i kao saradnice i kao supruge, sve do potpune otuđenosti u kojoj ima tako malo ljudskosti.

Zaista, da nema Gorana, Ajnštajn bi bio samo neprihvatljiv i oduran. Ovako, deo opravdanja vidimo u njegovom ludilu, koje je Goran uspeo da dočara.

Međutim, sve ovo ne bilo lako doživeti da Snežana Gnjidić radnju nije smestila na onaj svet, u svojevrstan pakao Mileve i Alberta.

Sudbina naučnice

Koliko sam puta pomislio da se kod nas ne zna dovoljno o Milevi Ajnštajn, jer nikada o njoj nismo dovoljno naučuli i saznali.

Sada, zahvaljujući predstavi Narodnog pozorišta u Beogradu, koja aktualizuje sudbinu ove žene, možemo i da je vidimo, i da je čujemo. Impresivna gluma Dušanke Stojanović Glid uverava nas da Sveticu ne prati lep i ugodan život, već borba, požrtvovanje i vrlina. Mada, nikada nisam siguran zašto je toliko patnje potrebno za one koji idu božjim putem. U svakom slučaju, sudbina Mileve Marić i na ovaj pozorišni način, kroz pero Gnjidićeve, baca novo svetlo na oveštalu paradigmu „života sa genijem” – ovde je taj i takav život doveden u pitanje, a otvara i dilemu u kome od ovih supružnika je stanovala genijalnost.

Mlade žene širom sveta pokrenule su kampanju da se ispravi nepravda i Milevi Marić dodeli Nobelova nagrada

Dodatni razlog zašto je meni ova predstava posebno draga jeste nešto o čemu sam već pisao, a to je svetska kampanja koja zahteva ravnopravnost devojaka u nauci, koju su pokrenule mlade žene širom sveta, sa ciljem da se Milevi Marić dodeli Nobelova nagrada i ispravi nepravda, odnosno uvreženo mišljenje da je Albert Ajnštajn sam smislio teoriju relativiteta.

Srž kampanje su fotografije na kojima žene plaze jezik onako kako je to Ajnštajn uradio, uz haštag #nobelformileva. O svemu sam već pisao za To sam ja – https://tosamja.media/nobelova-nagrada-za-milevu-maric/, a svi koji žele da saznaju više, dovoljno je da iskoriste navedeni haštag. Pregledajući internet, nekako mi se činilo da smo opet na začelju, čak i kada se radi o našim velikim ljudima. Prosto mi je bilo nejasno da se o inicijativi toliko malo zna u Srbiji, da su i Brazilke nekoliko puta aktivnije nego što je informisan bilo ko kod nas.

Zbog svega, kandidujem predstavu za naš odgovor na #nobelformileva. Tako, ne samo da imamo nešto ravnopravno, nego mi se čini da kada bi predstava bila odigrana samo pred onim grupama ljudi i institucijama koje su podržale Milevu, sigurno bi uticali na Nobelovu fondaciju da možda po prvi put u istoriji preispita svoju odluku.

Do tada će Mileva biti zaglavljena u vremenu sa Ajnštajnom na nekoj steni sa onoga sveta, a mi ćemo imati priliku da uživamo i vidimo je kao da je živa.

Zato #nobelformileva, ali i veliki aplauz za autorku i glumce ove zaista nesvakidašnje i uzbudljive predstave.