Masna koža ne sme preterano da se odmasti
Optimalno sredstvo za higijenu masne kože treba da uklanja višak masti sa površine, sprečava narušavanje epidermalne barijere, hidrira kožu, ima kompatibilnu pH vrednost, a ne treba da pravi iritaciju, niti inflamaciju
Masna koža je jedan od najčešćih dermatoloških problema sa kojim se svakodnevno srećemo u populaciji tinejdžera, mladih i osoba srednjeg životnog doba. U pedijatrijskoj populaciji (do prepuberteta), kao i u starijem životnom dobu, problem masne kože je znatno ređe prisutan.
Glavni uzrok masne kože je pojačano stvaranje i lučenje sebuma u sebacealnim (lojnim) žlezdama. Sebacealne žlezde se nalaze uz sam folikul dlake i sastoje se od sekretornog dela i izvodnog kanala, kroz koji se sebum izbacuje u sam folikul dlake.
Funkcije sebuma
Aktivnost lojnih žlezda postoji već od 6. meseca embrionalnog razvoja, a najintenzivnija je u prepubertetskom i pubertetskom periodu, gde pod dejstvom hormona (najvažniji su androgeni, ali i drugi hormoni utiču na ove strukture) dolazi do pojačane sinteze i sekrecije sebuma.
U nekim slučajevima, do aktivacije i sekrecije lojnih žlezda dolazi i u prvim nedeljama ili mesecima života, usled dejstva endogenih ili egzogenih hormona majke, pa tako imamo slučajeve seboroičnog dermatitisa ili infantilnih akni kod beba.
Glavni uzrok masne kože je pojačano stvaranje i lučenje sebuma
Sebacealne žlezde nalaze se na celoj površini kože, osim regije dlanova i tabana, kao i prostora između prstiju na šakama i stopalima. Broj (odnosno gustina i veličina) lojnih žlezda varira u zavisnosti od anatomske regije kože, a proporcionalan je količini stvorenog i izlučenog sebuma.
Sebacealne žlezde su najveće i najgušće raspoređene na koži poglavine, srednjem delu lica (obrve, nazolabijalne brazde, brada), na spoljašnjem ušnom kanalu, u regiji iza ušnih školjki, na srednjem delu grudi, između lopatica…, tako da ove anatomske regije kože nazivamo seboroičnim regijama.
Hemijski sastav sebuma predstavlja veoma kompleksna lipidna smeša koja se sastoji od: triglicerida, slobodnih masnih kiselina, ceramida (voskova), skvalena i holesterolskih estara.
Glavne fiziološke funkcije sebuma su: da štiti površni, rožnati sloj kože (sa ekrinim znojem pravi zaštitni, kiseli film na samoj površini kože), održava vlažnost epiderma, sprečavajući preterani gubitak vode i da deluje antimikrobno (bakteriostatsko i fungiostatsko dejstvo).
Medicinska kozmetika
Povećano stvaranje i sekrecija sebuma (hiperseboreja) su glavni, mada ne i jedini etiopatogenetski mehanizmi za nastanak seboroičnog dermatitisa i akni. Hiperseboreja se klinički manifestuje pojačanim zamašćivanjem kose i kože poglavine, srednjeg dela lica (žargonski, tzv. „T-zona”), regije iza ušiju i spoljašnjih ušnih kanala, nekad i uz prisutno perutanje. Osobe sa ovakvim problemima za pomoć se najčešće obraćaju farmaceutu, koji izborom adekvatnog dermatokozmetskog preparata ove probleme može vrlo uspešno rešiti.
Gustina i veličina lojnih žlezda varira u zavisnosti od anatomske regije kože
Medicinska kozmetika je naziv za različite vrste farmaceutsko-tehnoloških lokalnih preparata (losioni, tonici, serumi, kreme, balzami…), koji u sebi ne sadrže lekove, a veoma pozitivno deluju na samu kožu. Ovi preparati se koriste samostalno, kod različitih stanja kod kojih postoji narušena homeostaza kože, često su komplementarni sa opštom ili lokalnom terapijom koju je prepisao dermatolog ili se mogu koristiti nakon različitih terapijskih, estetskih ili laserskih procedura za „održavanje” pozitivnih terapijskih efekata.
Preparati medicinske kozmetike najčešće su grupisani prema indikacijama (za suvu, masnu, osetljivu kožu, za akne, za fotoprotekciju…), a sama efikasnost preparata ne zavisi isključivo od jedne ili više aktivnih komponenti, nego i od podloge, pomoćnih supstanci (emulgatori, stabilizatori, konzervansi…), farmaceutsko-tehnoloških procedura i sl.
Preparati medicinske kozmetike prodaju se isključivo u apotekama, ali se ne prave u galenskim laboratorijama apoteka. Galenske laboratorije apoteka prave isključivo lokalne lekove koji se koriste za lečenje raznih oboljenja kože, kao i klasične kozmetičke preparate koji ne spadaju u domen medicinske kozmetike.
Izbor preparata
Izbor neadekvatnog dermatokozmetskog preparata (medicinska kozmetika), makar bio najbolje moguće napravljen, ne samo da neće dovesti do rešavanja inicijalnog problema, nego ga može i intenzivirati.
Sebacealne žlezde su najveće i najgušće raspoređene na koži poglavine, srednjem delu lica…
Osobe sa problemom masne kože treba da koriste dermatokozmetske prepate za higijenu i negu kože koji se razlikuju od klasičnih kozmetičkih preparata. Masna i suva koža nisu direktni opoziti (za razliku od suve – vlažne ili hidrirane – dehidrirane kože); masna koža postaje suva, najčešće kao posledica neadekvatne higijene i nege, preteranim uklanjanjem lipida sa površine kože, što dovodi do narušavanja epidermalne barijere i povećanog gubitka vode iz epiderma.
S druge strane, i lojne žlezde funkcionišu po principu negativne povratne sprege, tako da će, ukoliko „preterano” odmastimo kožu, ove žlezde početi da prave više sebuma i na taj način da obnavljaju narušenu lipidnu barijeru (koja sadrži npr. ceramide – voskove).
Inače, usled narušene lipidne barijere često dolazi do zapaljenja ili iritacije, koja se klinički manifestuje eritemom (crvenilom), osećajem svraba ili peckanja i zatezanja kože…
Ovo je tipičan primer koji srećemo kod osoba sa masnom kožom koje za higijenu koriste običan, visokoalkalni sapun za umivanje.
Optimalno sredstvo za higijenu masne kože treba da ima sledeće osobine: uklanja višak masti sa površine, sprečava narušavanje epidermalne barijere, hidrira kožu, ima kompatibilnu pH vrednost, ne pravi iritaciju, niti inflamaciju.
Preparati koji se koriste za negu masne kože po pravilu imaju hidroskilne (rastvorljive u vodi) podloge, pa su u formi losiona, tonika, fluida, krema…, mogu da sadrže i salicilnu kiselinu koja se dobro rastvara u mastima i prodire u dublje strukture, a imaju keratolitično (uklanja površne mrtve ćelije kornealnog sloja), komedolitičko (otvara zatvorene komedone), antiinflamatrono (protivupalno) i antibakterijsko dejstvo.
Optimalni preparati za fotoprotekciju osoba sa masnom kožom imaju nemasnu, laganu teksturu
Preparati za negu masne kože mogu u sebi da sadrže i likokalkon A koji ima antiupalno dejstvo, a smanjuje i simptome koji nastaju kao posledica samog upalnog procesa.
Fotoprotekcija podrazumeva zaštitu kože od negativnog dejstva ultravioletnog zračenja, a upotreba antisolarnih preparata sastavni je deo nege kože savremenog čoveka. Upotreba neodgovarajućih sredstava za zaštitu od UV zračenja može pogoršati problem masne kože, takođe može pogoršati kliničku sliku akni i seboroičnog dermatitisa (npr. upotreba raznih ulja ili preparata samo sa mineralnim, fizičkim, filterima sa krupnim česticama).
Optimalni preparati za fotoprotekciju osoba sa masnom kožom imaju nemasnu, laganu teksturu, mogu da sadže pigmente koji uklanjaju višak masnoće, kao i L-karnitin koji ima seboregulatorno dejstvo; ovi preparati poseduju i biološke UV filtere koji sprečavaju oštećenja ili popravljaju oštećenja koja nastaju u genetskom materijalu ćelija.