Some picture

Markes i Barča: odlazak muze posle šest godina samoće

Išli su u osnovnu školu kad mu je obećala da će se udati za njega; njihov bračni Makondo potrajao je 56 godina, jer su verovali da prava ljubav nikud neće pobeći

„Ako je u nešto uključena žena, ja znam da će sve biti dobro. Meni je potpuno jasno da žene upravljaju svetom”, napisao je nobelovac Gabrijel Garsija Markes, koji je gotovo ceo život proveo sa svojom muzom i suprugom Mersedes Barča. Ona je preminula 15. avgusta u 88. godini, u porodičnoj kući u Meksiko Sitiju, posle šest godina samoće bez svog Gaboa, kako su zvali Markesa. Povodom njegove smrti 2014. godine, predsednik Kolumbije rekao je da je on najveći Kolumbijac koji je ikada živeo. Ali, pre te počasti, Markes i njegova Mersedes morali su da se izbore sa mnogim nedaćama, nerazumevanjima i otporima.

Barča i Markes odrastali su u Kolumbiji, u mestu Arakataka, koje je poslužilo kao inspiracija za magično mesto Makondo iz njegovog slavnog romana Sto godina samoće. Još tamo, dok je Barča išla u osnovnu školu, pet godina stariji Markes, pitao ju je da li hoće da bude njegova žena, a ona mu je odgovorila da hoće, čim završi školu.

Mersedes Barča, kći apotekara i supruga slavnog pisca, preminula je 15. avgusta u 88. godini, u porodičnoj kući u Meksiko Sitiju

Ako sretneš pravu ljubav…

Barča je bila ćerka apotekara egipatskog porekla, koje kao da je bilo vidljivo na njenom dugom elegantnom vratu i u smeđim bademastim očima. Markes je otišao da studira prava, ali ih je napustio da bi se posvetio novinarstvu i oštroj kritici gorućih problema kolumbijskog društva. Bio je levičar, pa je izvesno vreme radio kao dopisnik kubanskih novina iz Njujorka.

Prvo ljubavno pismo Barči sročio je 1955, u avionu, između Barankilja i Pariza, kada je kao mlad novinar putovao u Evropu. Nije bio siguran da li će dobiti odgovor od svoje ljubavi iz detinjstva, ali je znao da se neće vraćati u Bogotu ako odgovora ne bude. Ipak, posle nekoliko dana stiglo je pismo, a venčanje je usledilo nekoliko godina kasnije. Verovatno imajući to iskustvo na umu, Markes je napisao: „Ako sretnete svoju pravu ljubav, treba da znate da ona nigde neće pobeći od vas – ni kroz nedelju, ni kroz mesec, ni kroz godinu.”

Povodom Markesove smrti 2014. godine, predsednik Kolumbije rekao je da je on najveći Kolumbijac koji je ikada živeo

Uporedo sa novinarstvom, Markes je počeo da piše i objavljuje priče. Prvi roman čekao je sedam godina da nađe izdavača, što nije baš bogatilo kućni budžet porodice u koju je ubrzo stigao i prvi sin – Rodrigo. Par je sa malim detetom, u autobusu preuređenom za život, proputovao jug Sjedinjenih Američkih Država, jer je Markes želeo da vidi predele o kojima je pisao Fokner. Kasnije su se ipak nastanili u Meksiko Sitiju, pa dobili još jednog sina. Kad se svemu doda Markesovo buntovništvo, zalaganje za pravdu i njegovi sukobi sa vladajućim strukturama, siromaštvo je bilo neizbežno. Ali, Barča je i u takvim vremenima bila podrška.

Fen i blender za poštarinu

Barča i Markes odrastali su u mestu Arakataka koje je bilo inspiracija za magični Makondo iz romana Sto godina samoće

Markes je dugo pripremao i pisao roman Sto godina samoće, međutim nikako ga nije privodio kraju. Društvo vatrenih levičara, žučne političke i intelektualne diskusije, odvlačile su vreme i energiju. Onda je Barča preuzela ulogu vratara, dok je Markes 18 meseci u svojoj sobi u njihovom stanu u Meksiko Sitiju završavao roman. Tada je iskusio ono što je kasnije napisao: „Inspiracija dolazi samo dok radiš.” Kad je objavio da je gotovo, pitala ga je: „Jesi li siguran da je završeno? Jer smo već dužni 12.000 dolara.”

Onda je Barča prodala fen i blender da bi platili poštarinu za slanje rukopisa izdavaču. Sto godina samoće prodato je u oko 50 miliona primeraka širom sveta i Markesu 1982. donelo Nobelovu nagradu za književnost, postajući jedno od retkih književnih dela koja su doživela podjednaku hvalu kritike i ljubav čitalačke publike.

Markes je prvo ljubavno pismo Barči napisao 1955, u avionu, kada je kao mlad novinar putovao u Evropu

Uz sve reči zahvalnosti i poštovanja prema supruzi, možda je najlepša njegova rečenica: „Volim te, ne zbog onoga što si ti, već zbog onoga što postajem kad sam pored tebe.” U njihovom porodičnom Makondu nastali su kasnije romani Hronika najavljene smrti, Jesen patrijarha, Ljubav u doba kolere, Pukovniku nema ko da piše i drugi. Markes je u intervjuima govorio da nijedno slovo ne objavi dok ga Barča ne pročita.

Ni novostečeno bogatstvo ni svetska slava nisu uzdrmali njihov brak koji je potrajao 56 godina. Možda to najbolje objašnjava Markesova rečenica: „Ne dozvoli da umreš, dok ne doživiš čudo da spavaš sa onim koga voliš.”

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *