„Mama svima” u muškoj drami „Bartonove akademije”

Nema žene koja nije, ako ne uvek, a ono barem u nekom delu svog života, tip osobe „mama svima”. I ponajmanje se tu radi o sopstvenoj deci. Htele – ne htele, takve žene su često mame i svojim muževima, starijoj braći, mlađim sesrama, ostarelim roditeljima, kućnim ljubimcima, jednom rečju – svima.

Čak i na poslu, uvek se nađe poneka „mama svima”, koja ume da smiri strasti kad je frka, da opusti napetu atmosferu, da uteši, ali i da preseče kad je potrebno.

„Mama svima” na filmu

Koliko god je taj tip žene neophodan u životu, on je vrlo redak lik u umetnosti, a najređi je na filmu. Jer, „mama svima” ne pravi drame, već ih razrešava. Diskretna je, nenametljiva, ne opterećuje druge svojim osećanjima. Uglavnom ne upada u oči i nije atraktivna na prvu loptu. Malo je holivudskih glumica koje bi bile ubedljive u takvoj ulozi, a malo ih je i koje bi takvu ulogu i želele.

Baš zbog toga je značajan lik koji je glumica Devajn Džoj Rendolf odigrala u filmu Bartonova akademija, režisera Aleksandra Pejna.

Film Bartonova akademija (The Holdovers) možete pogledati zato što je otvorio ovogodišnji FEST, ili zato što je ozbiljan kandidat za Oskara. Dobra preprouka je i to što u njemu glavne (muške) uloge igraju maestralni Pol Đamati kao profesor i talentovani mladi debitant Dominik Sesa kao problematični inteligentni učenik. Ali ono zbog čega se ovaj film ne sme propustiti je glumica Devajn Džoj Rendolf i lik Meri Lemb.

Emocionalna mudrost obične žene

Filmska drama razvija se u školskom internatu između učenika koji nema gde da ode za božićne praznike i namćorastog profesora koji je ostao da brine o njemu. Ali priča nikako ne ostaje na nivou generacijskog sukoba, prvenstveno zahvaljujući liku Meri Lemb, kuvarice u đačkom internatu.

Dok se đak i profesor sa svojim traumama i u međusobnom odnosu oslanjaju prvenstveno na intelekt, kuvarica je oličenje emocionalne inteligencije uzdignute do emocionalne mudrosti, mada ona i sama nosi bol zbog gubitka sina u Vijetnamskom ratu.

Radnja filma događa se 70-ih godina 20. veka i, kako je sam režiser rekao, „rađen je kao da je sniman u to vreme”, bez modernih ulepšavanja i ubrzavanja, sa osloncem na dijalog i emociju.

Odgovornost pred bezbrojnim likovima nalik Meri

Primajući BAFTA nagradu, glumica Devajn Džoj Rendolf je rekla da su u Bostonu snimali mali film o troje ljudi koji postaju mala porodica, ali da je od početka znala da je „Meri karkater toliko veći od mene”.

„Ona nam pokazuje sve što je moguće kad gledaš izvan razlika i koliko mali čin empatije može biti isceljujući. Kroz istoriju su postojale bezbrojne Meri koje nikada nisu dobile šansu da nose divnu haljinu i stoje na pozornici u Londonu (kao ja sada). Pričanje Merine priče bila je odgovornost koju nisam uzela olako”, rekla je Devajn.

Emocija i poštovanje sa kojima je glumica odigrala lik Meri Lemb prenele su se i na publiku, ali i na kritičare. Pre BAFTA nagrade dobila je i Zlatni globus, a nominovana je i za Oskara za sporednu ulogu.

Zašto se Oskar smeši malom filmu o maloj porodici

Iako život glmice Devajn Džoj Rendolf ne liči na priču o Meri Lemb, i u njoj samoj mogu se naslutiti karakteristike tipa „mama svima”. Umesto uobičajenih zahvaljivanja, ona je sa samo par reči pokazala da je svoje saradnike potpuno osetila i razumela. Osim „jedinstvenog talenta” režisera Aleksandra Pejna, pomenula je i mladog Dominika, rekavši koliko je „srećna što je imala priliku da bude svedok njegovog talenta na samom početku”. O Polu Đamatiju („Rasplačem se svaki put kad izgovorim tvoje ime.”) rekla je da je on „sve ono što je istinsko i dobro u glumačkom poslu”.

Fotografija: Isečak iz filma ©  CEBEF / FEST

Za ulogu profesora u ovom filmu Pol je već dobio Zlatni globus i nominovan je za Oskara za glavnu mušku ulogu. Kažu da je najozbiljniji kandidat. Polu je atmosfera iz filma bila dvostruko bliska, ne samo zato što je i sam pohađao školu kakva je prikazana u filmu, već i zbog toga što je njegov otac bio predsednik Univerziteta Jejl. Kaže da mu je to prvi put da igra ulgu koja mu je tako dobro poznata, ali da ga je baš to dovodilo u situacije da pomisli da „ne glumi dovoljno”.

Zašto se stvrdnula zobena kaša

I Devajn je, želeći da njen lik kuvarice Meri Lemb bude što autentičniji, tražila da sama zasta kuva sve ono što se u filmu vidi. „Stvarno volim da kuvam, a trebalo mi je i nešto da radim rukama da bih se srodila sa svojim likom.”

U filmu je pravila omlet, zobenu kašu, ogromni tiganj kajgane, seckala povrće, razmenjivala recepte za božićnu večeru. I sva hrana je na kraju bila dobra, osim zobene kaše, koja je posle petog ponavljanja snimanja postala tvrda kao malter i nije mogla da se meša.

Morala je i da puši u filmu, ali pošto nije pušač, gledala je stare filmove da vidi kako to glumice rade i najviše joj se svidelo kako puši Beti Dejvis. „To je čitava koreografija: kad da povuče dim, kad da spusti cigaretu; kad je uznemirena onda drugačije puši.” U filmu, kuvarica puši cigarete, a profesor lulu. Jer, bile su to sedamdesete!

Devajn kaže da se bojala da se ne navuče na cigarete, ali ipak nije. To joj je bilo posebno važno zbog glasa, jer je ona i pevačica, pored toga što je glumica. Zapravo, primarno je bila pevačica.

Utešni zagrljaj, blago lice

Rođena je 21. maja 1986. u Filadelfiji i prvo je studirala klasično vokalno izvođenje na Templ univerzitetu, a onda je otišla na master iz drame na Jejl univerzitetu. Godinu dana provela je studirajući Šekspira na Oksfordu.

Fotografija: Isečak iz filma ©  CEBEF / FEST

Debitovala je na Brodveju 2012, i već za prve uloge bila nominovana za Toni nagradu i druge nagrade za uloge u mjuziklima, koji su joj postali glavna preokupacija. Kasnije se više orijentisala na glumu i odgirala zapažene uloge u brojnim filmovima i TV serijama. Ipak, nijedna uloga do sada nije bila tako skrojena za nju kao uloga Meri Lemb u Bartonovoj akademiji.

Ko bi mogao bolje da odigra ulogu one koja je „mama svima”, koja je oličenje emocionalne mudrosti i koju sopstvena patnja ne zaslepljuje za bol bližnjih, od krupne crnkinje utešnog zagrljaja i blagog lica?!

Naslovna fotografija: Isečak iz filma © CEBEF / FEST