Malta – putovanje na ostrvo s blagom | To sam ja

Malta – putovanje na ostrvo s blagom

Zemlje sa „viškom istorije” i prirodnih lepota nekada su zamka za turiste. Prosečan godišnji odmor prekratak je i za uživanje na plažama i za detaljno razgledanje Malte koja je pravi muzej na otvorenom

Na Malti, more je čisto i bistro, meduze dođu i prođu, Maltežani su ljubazni, turisti sa svih strana sveta pristojni, a krajolik je čudesan, bez obzira na to da li ga je oblikovala priroda ili ljudska ruka.

Maleni malteški arhipelag, koji se nalazi usred Sredozemnog mora, oko 100 kilometara od Sicilije i 300 od Tunisa, zbog svog položaja privlačio je u prošlosti Feničane, Rimljane, Arape, Osmanlije, Francuze, Engleze, drugim rečima, mnoge pomorske velesile i, naravno, gusare. U 16. veku ostrvo je postalo dom vitezova Reda Svetog Jovana, odnosno Malteških vitezova. Zahvaljujući ovom preplitanju različitih kultura, Malta je danas ostrvo s blagom, arheološkim, arhitektonskim, pa i jezičkim, jer ima dva službena jezika (malteški i engleski), a mnogi Maltežani govore i italijanski.

Ko je na Malti prvi put u životu i želi da vidi ono što neizostavno treba videti, možda bi trebalo da se osloni na turističke vodiče

Ulica na Malti | To sam ja

Zemlje sa „viškom istorije” i prirodnih lepota, a da je to tako na Malti vidi se i iz aviona, nekada su zamka za turiste. Prosečan godišnji odmor prekratak je i za uživanje na plažama i za detaljno razgledanje ovog muzeja na otvorenom, živopisnih naselja, tvrđava, kula, katedrala, megalita.

Ko je na Malti prvi put u životu i želi da vidi ono što neizostavno treba videti, možda bi trebalo da se osloni na turističke vodiče. Manje racionalni prepustiće se čaroliji – brzom obilasku tvrđava, razgledanju katedrala koje, gle čuda, bolje izgledaju uživo nego kroz kameru mobilnog telefona, lutanju zavodljivim uskim ulicama, razgledanju šarmantnih balkona, arhaičnih pekara, radnjica sa filigranom, malteškom čipkom i lokalnim delikatesima.

Ftira, pecivo, hleb | To sam ja

Prevoz

Samo stotinak metara od aerodroma na Malti nalazi se zgrada sa mnoštvom rentakar firmi. U drugoj polovini juna ovaj naizgled najkomforniji prevoz, koji omogućava da se zaviri u mnoge ćoškove Malte, za sedam dana koštao je 260 evra, plus depozit od 400 evra. Podrazumeva se da se automobil vraća sa punim rezervoarom, što i nije neki problem jer je gorivo na Malti jeftinije nego kod nas.

Putevi na Malti obeleženi su odlično, na kružnim tokovima može da se zaluta, ali pošto ih ima mnogo, već na sledećem lako se ispravlja greška. Malu nelagodnost i za vozače i za saputnike predstavlja vožnja levom stranom i provlačenje kroz uske ulice, ako iz suprotnog pravca naiđe autobus. Osim automobila, u gradovima mogu da se iznajme trotineti, a u Valeti, na primer, i električni bicikli (tri evra prvi sat, a svakih narednih pola sata dva evra).

Javni prevoz je odličan, ima mnogo autobuskih linija, ali ako na stajalištima nije gužva, vozačima autobusa bi trebalo da se signalizira da se zaustave – mahanjem.

Za turiste su interesantne plaže na tri ostrva, Malti (glavno i najveće ostrvo), Gozu i Kominu. Između ostrva putuje se trajektima i brodićima. Vožnja trajektom iz luke na severu Malte do ostrva Gozo za automobil i četvoro putnika (uključujući i vozača) u drugoj polovini juna bila je oko 30 evra (u oba pravca).

Cene

Na jedno od glavnih pitanja – da li je letovanje na Malti preskupo za naš džep – nema jednostavnog odgovora. Neke stvari su skuplje, a neke čak i jeftinije nego u Srbiji. Na primer, u većini kafea kapućino i makijato koštaju manje nego u Beogradu. U kafeima je često cena kroasana (bogato punjenih kremom od pistaća, na primer) ista kao u marketima 1,5 evra.

U mnogim restoranima tanjir ribljih specijaliteta je od 20 evra pa naviše. Nepristojno je, ali pogled, hteli to ili ne, odluta do tuđih tanjira. Na Malti su zastupljene mnoge svetske kuhinje, ima mnoštvo fast fudova i poznatih lanaca brze hrane.

Morski plodovi | To sam ja

Marketi su odlično snabdeveni, a ima prodavnica čiji asortiman čine isključivo namirnice iz Velike Britanije, poput sosa od nane i sličnih đakonija, ili sa dalekog istoka od Kine, preko Japana do Filipina. Kao i na mnogim mediteranskim ostrvima, povrće, a naročito voće, iz našeg ugla prilično je skupo.

Na nekim plažama cena jedne ležaljke je osam evra, a suncobrana šest. Pošto je sunce stalno visoko na nebu, a prirodna hladovina je retkost, suncobran ili čak dva su neophodni. Na arhipelagu na kome su se u prošlosti vodile velike pomorske bitke, sada su aktuelne borbe za prvi red (ležaljki) koji se (ponegde) rezerviše nekoliko dana unapred.

Glavni akteri često su Englezi i Rusi. U svakom slučaju, na javnim plažama svako može da iznajmi ili postavi svoje suncobrane, ležaljke, peškire…

Poseta muzejima i drugim atrakcijama (poput katakombi ili Popajevog sela) košta od šest evra pa naviše. A ako se neko zaljubi u Maltu i poželi da kupi nekretnine, treba da računa na veliki trošak. Iz oglasa se vidi da stan od 50 kvadrata u Florijani (grad koji je praktično spojen sa Valetom) košta četvrt miliona evra, a cena kuća na ostrvu obično prelazi milion evra.

Proizvodi za sunčanje, kreme, mleka, ulja, skuplji su nego kod nas (bez obzira da li je reč o poznatom brendu ili ne). Papirne maramice su retkost i koštale su papreno. Malta je imala veoma stroge antikovid mere, međutim, krajem juna na prste jedne ruke mogli su da se izbroje ljudi sa maskom na licu.

U zgradama koje su istorijski spomenici, ili liče na njih, žive Maltežani, dok se u novogradnji, osim malteškog i engleskog jezika, često čuje srpski

Ostrvo Gozo | To sam ja
Ostrvo Gozo

Plaže

Plaže su često među stenama i do njih se silazi „merdevinama”, kao u bazen. Peščane plaže su ređe, ali ih ima. U gradu Sent Džulijans postoji mala peščana plaža, a pošto je u blizini nje katedrala, odlična je za osveženje i za slikanje. Inače, reč je o jednom od možda najlepših mesta na rivijeri i preko dana i uveče.

U susednom Pačvilu (udaljen pet minuta brzim hodom ulicom duž koje su bašte i restorani), koji je centar noćnog života, postoji takođe peščana plaža na kojoj uveče sede mladi, formirajući potpuno pravilne krugove. Zanimljiva peščana Rajska plaža nalazi se na severu glavnog ostrva, u blizini luke iz koje kreće trajekt za Gozo.

Ramla plaža na Gozu ima crveni pesak, a na obodu iz vrelog peska (u kojem se plastična čaša za jednokratnu upotrebu deformiše nakon nekoliko minuta) raste nežno belo cveće. Nakon pretraživanja na internetu, reklo bi se da je reč o morskim narcisima. Na ovoj plaži postoje tuševi (što nije baš uobičajeno na malteškim plažama), kao i osmatračnice sa spasiocima, medicinske ekipe i redari. Sve u svemu, sve je prilično eko – od izgleda plaže do drvenih kašičica za sladoled i kartonskih piksli za pušače.

Za zimogrožljive – pretpostavka da kupanje u moru u junu nije prijatno, na Malti (ove godine) nije važila. More je bilo veoma toplo, čak i kad duva vetar i ima talasa.

Plaža Ramla | To sam ja
Plaža Ramla

Krajolik

Malta je članica Evropske unije, ima oko pola miliona stanovnika, Valeta je glavni grad, ali ne i najveći. Mnogi gradovi na Malti praktično su spojeni. Ova država nema nijednu reku, ali je veoma bogata legendama. Prema jednoj od njih, na ostrvu se odmarao Odisej, a prema drugoj, iz naših dana, na ostrvu se čak četiri puta bere krompir.

U junu, kad je zemlja skoro spržena, to izgleda neverovatno, ali meštani pričaju da sadnja krompira počinje u decembru kada na ostrvu ima vode. Inače, prema njihovim iskustvima, najkišniji mesec je februar.

Zahvaljujući neobičnim pejzažima i arhitekturi, na Malti su snimani poznati filmovi i televizijske serije. Valeta i iz daleka i iz bliza deluje impozantno.

Parkiranje je besplatno, ali nekada nemoguće, jer jednostavno nema mesta. Uveče ima više slobodnih kocki, no glavna ulica u Valeti posle 23 sata relativno je nezanimljiva i skoro pusta.

Na Malti, more je čisto i bistro, Maltežani su ljubazni, a krajolik je čudesan, bez obzira na to da li ga je oblikovala priroda ili ljudska ruka

Mdina | To sam ja
Mdina

Na Malti, život se ne odvija samo na rivijeri već i u unutrašnjosti ostrva. Bez obzira da li se ostrva obilaze automobilom, autobusom ili možda pešice (za šta treba velika hrabrost zbog jakog sunca, bez obzira na veličinu ostrva), ne bi trebalo propustiti šetnju ulicama Mdine i Rabata (na najvećem ostrvu) i Viktorije na Gozu. U zgradama koje su istorijski spomenici (ili liče na njih) žive Maltežani, dok se u novogradnji, osim malteškog i engleskog, često čuju srpski i drugi jezici naroda s Balkana, koji ovde dolaze da rade.