Maline – naše crveno zlato

Prvo mesto u svetu u proizvodnji malina Srbija je dostigla 2015. godine. Maline iz Arilja sinonim su za kvalitet i prefinjen, delikatan ukus

Maline, koje nazivaju i crveno zlato, postale su jedan od naših glavnih brendova. Pre tridesetak godina, nekoliko porodica odlučilo je da počne sa gajenjem ovog aromatičnog voća u većim količinama. Maline iz Arilja, planinskog kraja zapadne Srbije, sinonim su za kvalitet i prefinjen, delikatan ukus. U okolini Arilja koncentrisan je najveći broj plantaža malina; tu imaju najveći prihod i najveći broj hladnjača. Ovo voće danas se uzgaja i u Vojvodini, okolini Svilajnca i drugim delovima Srbije, jer je potražnja velika.

Srbija se danas nalazi u samom vrhu kada je reč o gajenju malina. Prvo mesto u svetu u proizvodnji ovog voća dostigla je 2015. godine, kada je izvezla 100 000 tona i prestigla Čile i Poljsku.

Na trpezi od juna do mraza

Čak 95 odsto se izvozi i to u zamrznutom stanju, jer bi sveže morale da stignu do potrošača za 2 do 3 dana. Zamrznute maline mogu biti i do tri puta jeftinije od svežih.

Osim crvenih malina, postoje i crne, i to su sorte bristol, blek hok i kamberlend

Iako malina ima najviše u junu i julu, sa novim kultivarima sezona se produžila do početka novembra. Od jednorodnih kultivara poznat je vilamet, krupan, zaobljeno-kupastog oblika, dobrog ukusa i karakteristične arome. Tu su, zatim, prelud – srednje veličine i okruglastog oblika, gradina – krupna i dobrog ukusa, miker – krupnih, kupastih plodova i lepe arome.

Među dvorodnim kultivarima je polka, crvene boje i srednje veličine. Njeni plodovi u toku jeseni dozrevaju do prvih mrazeva. Heritidž ima sitnije plodove, dosta slatke i prijatne arome. Sugana ima izdužene, crvene plodove, dobrog je ukusa i arome, a za berbu stiže tokom leta i jeseni. Postoje i crne maline i to su sorte bristol, blek hok i kamberlend.

Sveže maline treba pojesti u roku od 24 sata, dok se zamrznute mogu čuvati i do godinu dana

Bogat izvor vitamina C

Ako su maline upakovane u kutije, treba obratiti pažnju da su zdrave, ne samo one na površini. Treba ih pojesti u roku od 24 sata, dok se zamrznute mogu čuvati i do godinu dana. Zamrznute maline ne gube hranljive sastojke, dok one konzervisane sadrže manje vitamina C.

U šumama se mogu naći divlje maline, one su sitnije, imaju bleđu boju i slabiji ukus.

Zamrznute maline ne gube hranljive sastojke, dok one konzervisane sadrže manje vitamina C

Maline su niskokalorične, bogat su izvor vitamina C, folne kiseline, mangana i kalijuma, a imaju i gvožđa, čiju apsorpciju pospešuje vitamin C. U semenu malina nalaze se nerastvorljiva vlakna koja pomažu kod probave. Takođe, sadrže i pektin – ovo rastvorljivo vlakno utiče na kontrolu nivoa holesterola u krvi. Imaju i antocijanine, antioksidativne biljne pigmente koji štite od kardiovaskularnih problema, utiču na zaštitu ćelija od oštećenja i starenja.

Jagodičasto voće često izaziva alergijske reakcije, pa ni maline nisu izuzetak. Osobe koje su osetljive na aspirin, mogu da budu alergične i na maline, jer one prirodno sadrže salicilat koji je sličan glavnom sastojku aspirina.

U šumama se mogu naći divlje maline, one su sitnije, imaju bleđu boju i slabiji ukus

Od malina se prave slatko, džem, sokovi, sirup. Koriste se i u kolačima, jutarnjim žitaricama, sladoledu, smutijima i kremovima, kojima daju izuzetan slatkasto-kiselkast ukus.