Kolumna Mrijane Bobic Mojsilovic za novembar - Glad.

Mali život

Dok razmišljam da li da umutim svoj majonez za rusku salatu ili da „varam” sa kupovnim, pada mi na pamet šta bih sve mogla da stavim na listu odluka za svoj Novi život u narednoj godini.

Na primer:

Ponovo ću da krenem na pilates. Više ću da hodam, najmanje deset hiljada koraka dnevno. Trudiću se da imam osmeh – negde sam pročitala staru istočnjačku „medicinu” da osmeh pomaže organima za varenje. Ustajaću u sedam ujutru. Odlazak u krevet najkasnije u ponoć! Ništa neću da jedem posle osam uveče. Piću više domaćih čajeva od blagih trava, a manje zelenog čaja.

Smanjiću vreme provedeno na internetu i za kompjuterom uopšte.

Vratiću se kuvanju, više ću pozivati goste, više ću odlaziti na rođendane i žurke, više ću izmišljati nova lagana jela od povrća koje mi je pri ruci, više ću tragati za novim receptima nego za temama iz oblasti dekonstrukcije ovog matriksa.

Srediću ormane i izbaciću sav višak garderobe, bižuteriju koju ne nosim, ukrase za kosu i kape koje nikada nisam stavila na glavu. Cipele, papuče, sandale koje nisam nosila u proteklih nekoliko godina, baciću na đubre.

Srediću pisaći sto i sva dokumenta, pobacaću stare rokovnike, i prepotopske račune koji se vuku po iscepanim kovertama u fiokama. Srediću četkice i pobacaću stare okamenjene boje. Više ću da slikam.

Više ću šiti, kreirati, krojiti, igrati se krpicama i trakama.

Naučiću sve svoje pesme napamet. Učenje napamet (poezije, pogotovo) najbolji je lek protiv pošasti današnjice – bolesti zaboravljanja.

Svakoga dana, napisaću bar po jednu dobru rečenicu.

Vratiću se programu DUOLINGO, svakog dana po jedna lekcija iz francuskog.

Više ću se igrati sa mojom kucom.

Češće ću ići kod frizera! (Moja mama bi na ovo rekla „’aj baš da vidim!”)

Više ću slušati, a manje ću pričati, hoću, majke mi! Više ću pitati, a manje ću ubeđivati. Manje ću kritikovati i sebe, i druge.

Više ću se smejati. Okružiću se duhovitim, veselim ljudima koji umeju da pronađu radost u sadašnjem trenutku.

Neću se osvrtati unazad, nostalgiju ću spakovati u neku kutiju, i ostaviti je na dnu plakara.

Srećna Nova godina!

I, neka sve naše brige traju onoliko koliko traju naše novogodišnje odluke.