zivotno-iskustvo
Majstorstvo pričanja bajki, uz malu pomoć Gugla

Majstorstvo pričanja bajki, uz malu pomoć Gugla

Želim vam laku noć, svake noći kada uđete u najlepšu avanturu pričanja bajki deci svoje dece

Priča je istinita, od pre neki dan. Zahvaljujem se na poverenju da je objavim u celosti.

Glavni učesnici su baba i dva unuka, devojčica i dečak od nepunih četiri godine.

Scenografija: Kreveti na sprat i malo mesta za babu.

Kostimi: Pidžame koje je ostavila mama, i baba u „radnoj odeći” – farmerke i duks.

Vreme dešavanja: Negde oko 21 sat.

Priča počinje naizgled naivno. Deca mole babu da im priča „onu” priču, tj. bajku o Snežani i sedam patuljaka. Nepogrešivim redosledom, jer nedajbože da se pogreši red reči u rečenici, deca odmah ispravljaju, pa sve ispočetka, kao kad se prvi put uči pesmica napamet, baba započinje priču. I sve teče lepo i glatko dok ne stigoše do imena patuljaka. Kao za baksuz, baba ne može da se seti svih sedam. Zna za Ljutka, Pospanka i Srećka i… ne vredi. Deca gunđaju, prvo u neverici da svemoćna i sveznajuća baba ne može da se seti, a potom misle da se šali. Nemoguće da je zaboravila. Napregla se baba, svojski, kao da treba da se seti kako se zvao konj Aleksandra Velikog (Bukefal, ako niste znali), ali ne vredi. Nudi da za ovu priliku sami daju imena patuljcima, ali to tek ne dolazi u obzir. Sedoše deca u krevete, ni pomisliti da spavaju. I onda, spasonosna ideja – pogledaj u telefon, tamo sigurno piše.

Kao za baksuz, baba ne može da se seti svih sedam. Zna za Ljutka, Pospanka i Srećka i… ne vredi

Foto: ziedaypict © / Shutterstock.com

O, radosti, piše! Tako baba nađe imena svih sedam patuljaka i zavlada mir. Ali, ne zadugo. Kada su stigli do princa, ulete pitanje – kako se zvao princ? „Pa, princ, tako…”, odgovori baba. „Ne može, mora da ima ime, niko se ne zove princ”, uporna je devojčica. Dečak bi još i pristao, verovatno mu se više spavalo, ali da ne zaostane za sestrom, povećava pritisak na babu. Sada su već zaista razočarani. Krene baba sa svim našim imenima redom, ne vredi. „Nije tako”, kažu. Kako svako ima tačku topljenja, tako i baba, i na kraju, umesto umilnog cvrkuta dreknu: „Pa kako onda, kada ste tako pametni?” „Pa kao naš tata”, spremno odgovori mališan. „Pa da”, obradova se zaprepašćena baba, „kako sam samo to zaboravila”. Eto, tako se rešila i ta muka.

Zašto nas ne zovu u goste

A onda, kao da je neko babu vukao za jezik, poče da priča kako i danas postoje princeze i prinčevi, žive u svojim dvorcima, imaju svoju decu, da, da i krune… Kamo sreće da to nije pomenula. „Zašto nas onda ne zovu u goste?”, pita devojčica. „Paaaaa, u goste kod njih idu samo neki drugi prinčevi i princeze, kao što kod vas dolaze vaši drugari sa mamama i tatama”.

„Pa kad postoje, da li imaš neku sliku u telefonu?”

Tu se devojčica ozbiljno naljutila na prinčeve i princeze i rekla da ih nikako neće zvati na rođendan. „Pa kad postoje, da li imaš neku sliku u telefonu?”, ulete pitanje. Koliko god mrzeli telefon i Gugl, toliko bude i spasonosan. Baba radosno dohvati telefon i nađe nekoliko lepih slika lepih princeza i prinčeva. Deca sumnjičavo vrte glavama. Ne liče im baš na one prinčeve i princeze iz bajki, ali tu nema pomoći.

Vidi baba da polako gubi ugled u dečjim očima, počne da priča o tome kako je svet danas mnogo moderniji nego onda kada su živeli prinčevi i princeze iz bajki i kako… bla, bla, bla, sve sa nadom da će ovo dvoje konačno zaspati.

Kad padne zavesa

U jednom trenutku devojčica reče bratu „Daj mi ruku, da spavamo. A ti baba, nauči kako se zovu patuljci”. Uh, pade zavesa, a i kapci na njihovim okicama.

Da znate, da se ne brukate, patuljci se zovu: Uča, Ljutko, Pospanko, Srećko, Stidljivko, Kijavko i Tupko

Da znate, da se ne brukate, patuljci se zovu: Uča, Ljutko, Pospanko, Srećko, Stidljivko, Kijavko i Tupko. Princ ni u ovoj, a ni u jednoj drugoj bajci zaista nema ime. Možda je najbolje, ako deca baš zapnu, dati mu ime njihovog oca. Pa on i jeste princ, bar sve do trenutka dok dečaci ne dorastu do tog statusa, a devojčice zaista ne postanu princeze.

Želim vam laku noć, svake noći kada uđete u najlepšu avanturu pričanja bajki deci svoje dece. Zaista nema veće radosti, čak i ako ne možete da se setite imena svih patuljaka.