Lubenica – zdravi letnji dezert bez premca
U postojbini lubenica, Africi, ovi slatki plodovi i dalje rastu u divljini.
Japanci su još 1939. godine proizveli sortu bez koštica, a u novije vreme i lubenice kockastog oblika!
Lubenica, lat. Citrullus lanatus, pripada familiji Cucurbitaceae, a potiče iz severne i zapadne Afrike, odakle se prvo proširila u zapadnu Indiju. U 10. veku stigla je u Kinu koja je danas najveći uzgajivač lubenica.
Postoji više od 1 000 sorti lubenica koje se gaje širom sveta, u tropskim i kontinentalnim predelima, jer zahtevaju temperaturu od 25 stepeni Celzijusevih. U Africi i dalje rastu u divljini.
Kod nas, kako (nažalost) nismo tropski kraj, lubenica je dostupna u vrlo ograničenom vremenskom intervalu. Sezona lubenica kod nas kreće od maja meseca i nastavlja se do septembra. Ipak, vrhunac sezone i najslađe lubenice dostupne su samo od sredine juna do kraja avgusta.
Lubenica i zdravlje – za šta je dobra lubenica?
Kao i drugo voće i povrće, lubenica definitivno zaslužuje svoje mesto u vašem planu pravilne ishrane. Evo i koje sve benefite za zdravlje možete da očekujete od lubenice.
Nutritivna tabela
Pre svega, lubenica je nutritivno bogata, hranljiva.
Lubenica sadrži 92 odsto vode, što je bitno za hidriranje organizma, a vlakana čine da se dugo osećamo siti. Jedna šolja lubenice ima samo 46 kalorija. Sadrži vitamine C, A, B1, B5 i B6, zatim kalijum, magnezijum, kao i beta karoten, likopen i citrulin, važnu amino-kiselinu. Vitamin C sprečava oštećenje ćelija koje nanose slobodni radikali. U karotenoide spadaju alfa i beta karoten, koje organizam konvertuje u vitamin A.
Ove nutritivne vrednosti su zastupljene u lubenici.
| Nutrijent | Količina |
| Proteini | 0,6 g |
| Ugljeni hidrati | 7,6 g |
| Šećeri | 6,2 g |
| Vlakna | 0,4 g |
| Masti | 0,2 g |
| Natrijum | 1 mg |
| Kalijum | 112 mg |
| Kalcijum | 7 mg |
| Gvožđe | 0,2 mg |
| Magnezijum | 10 mg |
| Vitamin C | 8,1 mg |
| Vitamin A | 569 IU |
| Beta-karoten | 303 μg |
Koliko kalorija ima lubenica?
U 100 grama lubenice ima samo 30 kalorija.
Ovo je čini savršenom za sve one koji su na posebnim režimima ishrane, kontrolišu kalorijski unos i generalno – žele da smršaju ili održavaju težinu.
Lubenica snižava holesterol
Likopen spada u karotenoide koji se ne konvertuju u vitamin A. Ovaj antioksidant daje crvenu boju paradajzu i lubenici, i povezan je sa mnogim zdravstvenim pogodnostima. Postoje studije koje ukazuju da likopen snižava holesterol i krvni pritisak. Citrulin pomaže širenju krvnih sudova, što utiče na snižavanje krvnog pritiska. Vitamini A, B6, C i elementi magnezijum i kalijum takođe su bitni za zdravlje srca.
Sok od lubenice pijte posle treninga
Sok od lubenice pomaže brzi oporavak posle vežbanja, a citrulin kod bolnih mišića
Zapaljenja su povezana sa mnogim hroničnim bolestima, pri čemu vitamin C i likopen utiču na smanjenje zapaljenja, a i veoma su zdravi za oči. Sok od lubenice pomaže brzi oporavak posle vežbanja, a citrulin pomaže kod bolnih mišića.
Lubenica prija digestivnom traktu
Voda koju sadrži, kao i vlakna, utiču na bolju funkciju digestivnog trakta. Vitamin C pomaže u sintezi kolagena, proteina koji utiče da koža bude sjajna i glatka, a kosa jaka. Vitamin A takođe ima bitan uticaj na kožu, jer učestvuje u sintezi i obnovi ćelija. Likopen štiti kožu od štetnih UV zraka. Ishrana i te kako utiče na kožu!
Lubenica u kuhinji
Konzumira se sveža i uglavnom hladna kao dezert, u raznim salatama, u smutijima, pije se i sok od lubenice, a kuvana kora se koristi za pravljenje slatkog.
Možete se poigrati sa lubenicom u kuhinji i praviti od nje mnoga lepa osveženja.
Ovde možete da pročitate recept za sorbet od lubenice – koraka za pravljenje: samo jedan. Dakle, vrlo lako i jednostavno, a i te kako ukusno i efektno!
Da li ste znali da lubenica može i da se griluje?
O da, a tu je i recept: u ovom tekstu smo otkrili kako se prave grilovne šnicle od lubenice.
Videćete – pravi raj za nepca!
Osim toga, lubenicu možete koristiti za letnje koktele, kojima daje slatku notu i osvežavajući ukus.
Lubenica: tvrda kora, mekana suština
Lubenica sadrži 92 odsto vode, što je bitno za hidriranje organizma, a vlakana čine da se dugo osećamo siti.
Tvrda kora lubenice može biti tamnozelene ili svetlozelene boje sa štraftama i šarama poput mozaika. Ispod kore nalazi se jestivi, slatki, vodenasti deo crvene, ružičaste ili žute boje, u čijem središtu je veliki broj crnih, žućkastih ili zelenih koštica. Postoje i varijeteti bez koštica, koje su razvili Japanci još 1939. godine. Međutim, zbog slabe otpornosti na bolesti, nisu se mnogo gajile. Sorte bez semenki postale su mnogo popularnije u 21. veku, pa je danas, na primer, 85 odsto lubenica koje se prodaju u SAD bez koštica. Interesantno je da se koštice mogu sušiti ili peći, pa i samleti u brašno, a imaju orašast ukus.
“U Japanu se proizvode lubenice kockastog oblika. Mlade, nezrele lubenice stavljaju se u metalne ili staklene kalupe da bi dobile takav oblik. Prvobitna ideja je bila dobiti plodove koji se lakše skladište, međutim, takve lubenice mogu biti i do tri puta skuplje od običnih.”
Kako izabrati ukusnu, zrelu lubenicu?
Pripremili smo vam ček-liste stavki koje treba da proverite kada sledeći put budete birali lubenicu.
- Izaberite lubenicu koja ima tamnozelenu boju sa jasno izraženim tamnim prugama. Ove boje ukazuju na zrelost lubenice.
- Kucnite prstom po lubenici i osluškujte zvuk. Ako zvuči prazno ili “zvonko”, to može ukazivati na to da je lubenica sočna i zrela. Ako zvuči tuplje, to može značiti da je lubenica preterano zrela ili suva.
- Zrela lubenica treba da bude teška za svoju veličinu. To je zato što zrele lubenice obično sadrže više vode. Podignite nekoliko lubenica iste veličine i uporedite njihove težine kako biste pronašli težu jedinicu.
- Ako petiljka postoji na lubenici, proverite da li je suva. Ako je peteljka zelena i sveža, to može da ukazuje na to da je lubenica tek ubrana.
- Izbegavajte lubenice sa ogrebotinama, mrljama ili oštećenjima. Bolje je odabrati lubenice sa glatkom i neoštećenom kožom.
- Pogledajte donji deo lubenice (gde je bio prikačen na biljku). Trebao bi biti žute boje, jer to ukazuje na zrelost lubenice. Ako je donji deo zelene boje, lubenica možda nije sasvim zrela.
Tu je i “narodni metod” za biranje lubenice:
- Lupnite po kori
- Osluškujte zuk
Ako je zvuk tup – lubenica je odlična, ako nije – nemojte da kupite tu lubenicu!
I na kraju: da li je lubenica voće ili povrće?
Zavisi koga pitate.
Botaničar će reći: lubenica je povrće, obično rađa na jednogodišnjim biljkama.Voće je višegoišnja biljka i ne sadi se svake godine …
Ako pitate nekog šefa kuhinje ili gastronomskog stručnjaka, čućete: lubenica je voće. Svrstavaju je u voće zbog slatkog ukusa, a tako i koriste u kulinarstvu: kao voće.