Lori Anderson i čitanje kao injekcija optimizma

Dok joj knjige vraćaju optimizam, multimedijalna umetnica odgoneta tajnu jednog Balzakovog citata u procesu svog suočavanja sa gubitkom muža

Lori Anderson, muzičarka i multimedijalna umetnica, u intervjuu za Njujork tajms zamolila je čitaoce da joj jave ako znaju koja Balzakova knjiga počinje opisom vetra koji „prolazi kroz prozore i uvlači se ispod vrata”. To obraćanje nije deo nekog novog performansa, već iskustvo poznato svima kojima je čitanje deo svakodnevnog života. Naizgled, bez ikakve veze sa dnevnim događajima i bez jasnog povoda, dođe nam u svest neki citat, rečenica ili samo nekoliko reči. Možda, kao Lori, znamo ili mislimo da znamo, koji je pisac ili koja knjiga, ali ništa više od toga.

Uživa da čita knjige pisaca koje poznaje, jer tada rečima dodaje i njihov glas

O knjigama, ali još više o sebi

Najčešće, citat koji je doplovio odnekud iz našeg čitalačkog iskustva, vraća nam se danima i mesecima, kao da nas progoni. Pokušaji da protumačimo poruku uglavnom prođu samo sa još više pitanja. Ponekad, objašnjenje ipak iskrsne kad ga najmanje očekujemo, baš kao što se desilo u slučaju Lori Anderson.

Iako je pomenuti intervju potpuno posvećen knjigama i čitanju, Lori Anderson otkrila je o sebi više nego da je bila obasuta provokativnim pitanjima. „Čitanje mi je strategija preživljavanja. Svakog jutra se budim puna straha i nepoverenja. Onda počnem da čitam. Ponekad poeziju, ponekad istoriju ili knjige o snovima ili svesti”, kaže Lori. Čita sve dok ne počne da se oseća bolje i tek tada ponovo postaje optimistična osoba.

Voli da čita klasike, ali i rukopise prijatelja pisaca, na turneje nosi po desetak knjiga, ali koristi i kindl

Biću tvoje ogledalo

Voli da čita klasike, ali i rukopise prijatelja pisaca, na turneje nosi po desetak knjiga, ali koristi i kindl. Takođe, čita radi istraživanja, a sada je najviše zaokuplja tema kolapsa. Čita u vozu, avionu i na plaži, a idealan odmor bio bi u Holandiji, u hotelu koji ima kamin i najbolji sir na svetu, i gde bi čitanje bilo prekidano samo dugim šetnjama sa psom.

Uživa da čita knjige pisaca koje poznaje, jer tada rečima dodaje i njihov glas. Ali postoji i jedna za nju posebna knjiga, u kojoj je stihovima oduzet glas i ostavljena im samo tišina. To je knjiga Biću tvoje ogledalo: Sabrane pesme Lu Rida. Rok muzičar, kompozitor i tekstopisac Lu Rid, koji je prvo radio sa grupom Velvet andergraund, a onda imao samostalnu karijeru sa 20 objavljenih albuma, bio je muž Lori Anderson, sve do svoje smrti 2013. godine. Od tada, Lori se posvetila sakupljanju i posthumnom objavljivanju njegovih pesama. „Dugo su te reči bile neodvojive od njegovog nepogrešivog glasa. Sada, kad je zbirka kompletirana, reči imaju novi život na stranicama. Tih. Reči bez zvuka”, kaže Lori.

Takođe, čita radi istraživanja, a sada je najviše zaokuplja tema kolapsa

Osoba koja možda jeste, a možda i nije ovde

Lori Anderson je poznata po tome što okuplja prijatelje na književnim večerama. Kad bi takvu večeru mogla da organizuje za mrtve, Lori bi, kaže, osim Šekspira, na nju pozvala svog muža Lu Rida i njegovog učitelja Delmora Švarca. Reklo bi se da ljubav ovo dvoje duhovno povezanih umetnika nije mogla tek tako da se završi Ridovom smrću. Uostalom, i sama Lori Anderson kaže: „Knjige su način na koji mrtvi razgovaraju sa živima”. Smatra i da je linija između živih i mrtvih veoma tanka, ali i da je njen muž „obično ovde”. U istom raspoloženju Lori ostaje i kad navodi da joj je najdraža pesma kineskog umetnika Vang Veja, koja govori o osobi „koja možda jeste, a možda i nije ovde”.

Posle smrti muža Lu Rida, Lori se posvetila sakupljanju i posthumnom objavljivanju njegovih pesama

I uporna Balzakova rečenica o vetru koji „prolazi kroz prozore i uvlači se ispod vrata” stigla je do Lori Anderson upravo u vreme suočavanja sa tako velikim i neopozivim gubitkom. Nema savršene formule za preboljevanje životnih gubitaka, kao što nema ni života bez njih. Ali ako, kao Lori Anderson, izaberemo čitanje kao svoju strategiju – možemo da se nadamo sličnim porukama.