Ljubavnik

Sudeći prema savremenim standardima uspeha, vrhunac postignuća za ženu postao je – da se dobro uda

Srećna sudbina žene otkako je sveta i veka, opisivana u literaturi i u umetnosti uopšte, uvek je imala samo nekoliko čarobnih i jednostavnih reči – lep mladić, vitez, ratnik, mag, pesnik ili princ, koji je bio sve to zajedno.

Zatim, neka vrsta bekstva od svega, od svih normi, stvarnosnih prepreka i stega rase, klase ili religije. Dakle, mlada devojka koja se zaljubljuje u mladog momka i, posle svega, oni zauvek žive srećno.

Pojam pakla i jezive sudbine bio je takođe opisan s nekoliko reči – dali su je mladu za starca. Užasavajući zakon trgovine koji je mamio toliko suza, ne samo nesrećnim heroinama nego i potonjim čitateljkama.

Nesreća se merila samo time – kada se ne ide tamo kuda srce vodi, i kada je patnja zbog proćerdane mladosti, i gorkog srca, bivala ućutkivana krasnopisom ispisanim čežnjivim dnevnicima i sigurnom egzistencijom.

Novac, oličen u skupocenim predmetima za pokazivanje, postaje ljubavnik nad ljubavnicima

Ali, vremena su se promenila.

Paradoks i jeste u jednoj neverovatnoj izopačenosti istorije.

Posle takozvanog oslobođenja žene, posle ere feminizma, seksualnih sloboda, danas je žena vraćena u devetnaesti vek, a da ona to uopšte ne primećuje. Sudeći prema savremenim standardima uspeha, vrhunac postignuća za ženu postao je – da se dobro uda.

Da se bogato udomi. Novac, oličen u skupocenim predmetima za pokazivanje, postaje ljubavnik nad ljubavnicima. Mlada devojka koja uspe da sebi nađe bogatog „sponzora”, postaje primer za ugled. I, da, danas važi kao možda nikada ranije – godine nisu važne!

Mladi vitez, vitak, i nasmejan, i pun ideja i stihova, i brzine, i smeha – gubi bitku pred platnom karticom, pred bilo kojim sredovečnim čikom. Jer, gitara ne može da se meri s mestom u separeu, vožnja auto-stopom više nikom nije zanimljiva.

Šator, napunjen poljupcima ispod zvezdanog neba, smešan je u odnosu na hotelsku sobu sa pet zvezdica koje su veće od svakog sazvežđa, a nijedan stih ne može da se uporedi sa prozom života koji liči na neku sapunsku seriju.

Ali „sreća”, oličena u luksuzu koji se dobro slika, ne samo da kratko traje nego sa sobom nosi i mnogo opasnih zamki, ali svakako je najvažnija iluzija o „ljubavi”.

Jer, kada se zaljubljuje i udaje za njegov novac, savremena heroina pre svega je – njegov zaposleni.