Ljubav u sedmoj deceniji više nije fantastika

Kad žena završi sve poslove oko porodice, dece i karijere, jedino što joj treba je ljubav; a ljubav nije samo za mlade, uverava nas film Dobra kuća

Ljubavna priča sa protagonistima u sedamdesetim godinama života više nije fantastika.

Da ljubav nije rezervisana samo za mlade uveravaju nas Sigorni Viver i Kevin Klajn u filmu Dobra kuća (The Good House), koji počinje da se prikazuje 13. oktobra. Film treba gledati i zbog očaravajućeg ambijenta u kome se radnja odvija, ali i zbog toga što je ovo redak slučaj da Holivud ljubavni život zrele žene  stavlja u centar pažnje.

Film je rađen na osnovu istoimenog bestseler romana En Liri, a režiju potpisuju Maja Forbs i Voli Volodarski.

Da ljubav nije rezervisana samo za mlade uveravaju nas Sigorni Viver i Kevin Klajn u filmu Dobra kuća (The Good House)

Susret posle pet decenija

Ljubavna priča počinje kad se posle pet decenija ponovo sretnu dvoje koji su se voleli u srednjoj školi. Iako se ni Hildi ni Frenk nisu selili iz grada u kome su rođeni, oni su zapravo tih pet decenija živeli u različitim svetovima, na potpuno različite načine.

Ona je bila ambiciozna poslovna žena u oblasti nekretnina, sebi nije dozvoljavala nikakve gluposti u životu i razvila je agresivnost. Postigla je uspeh koji ju je promenio i na dobar i na loš način. Za to vreme, Frenk je ostao „iskulirani tip” koji se u životu bavio svim i svačim.

Film vrlo iznijansirano prati razvoj njihovog odnosa i ne upada u klišee o socijalnom statusu, starenju i tome kako veza treba da izgleda. Za to je zaslužna i prefinjena gluma dve velike zvezde koje se i lično dobro poznaju, a pre ovoga, zajedno su igrali u filmovima Dejv iz 1993. i Ledena oluja iz 1997.

„Sa Kevinom mogu da uđem u scenu i da pustim da se stvari dese”, rekla je Sigorni u jednom intervjuu. „Verujem mu potpuno, skoro kao da sam umetnica na trapezu. Gde god da odem, Kevin će biti tamo.”

To njihovo prijateljstvo se oseća u svakoj sceni.

Očaravajuće nekretnine

Radnja je smeštena u izmišljeni starinski grad Vendover u Novoj Engleskoj, koji je dugo bio netaknut modernim vremenom, a film je sniman na primorskim lokacijama u Novoj Škotskoj u Kanadi. Hildi je ponosna što njena porodica tu živi već 300 godina. Međutim, draži života u takvom ambijentu počinju da otkrivaju i mladi bogataši, doseljavaju se i remete ustaljeni život starosedelaca.

Ne samo kao starosedelac, već i kao agent za nekretnine, Hildi ovaj primorski grad poznaje kao svoj džep, a zna i koje su najbolje i najlepše kuće i lokacije. Ovaj slikovit ambijent stvara očaravajuću pozadinu na kojoj se razvija odnos Hildi i Frenka. I sama Hildina kuća je kao iz bajke.

Porodična drama

Baš kao ni roman En Liri, ni film Dobra kuća ne daje lažnu i idealizovanu sliku ljubavi u zrelim godinama. Hildi ima bivšeg muža i tri odrasle ćerke koje su otišle da izgrade sopstveni život. Tada je Hildi počela previše da pije, kako bi se osećala manje usamljenom.

Sigorni Viver ima razumevanja za svoj lik: „Posao je jede, oseća da su joj deca okrenula leđa… Ako posle dugog i napornog dana dođe kući, izuje cipele, otkopča grudnjak i otvori bocu pino noara, ko smo mi da joj prigovaramo.”

Međutim, u jednom trenutku Hildi počinje da oseća kako je starenje oslobađa. Konačno može da bude srećna kod kuće sa svoja tri psa, konačno može da radi i da bude šta god hoće, može da izlazi s kim hoće i ako hoće, i prestaje da je grize savest ako popije koju čašu vina. Frenk joj govori da posle toliko godina posvećenosti poslu i porodici treba ponovo da potraži pravu sebe. I kako Hildini međuljudski odnosi i veze jačaju, tako ona sve manje pije.

„Ovaj film nas sve podseća da su ljubav, prijateljstvo i porodica od vitalnog značaja za našu dobrobit kad počnemo da zalazimo u godine”, piše kritičar časopisa Woman’s World.

Ako posle dugog i napornog dana dođe kući, izuje cipele, otkopča grudnjak i otvori bocu pino noara, ko smo mi da joj prigovaramo.

Smisao za humor

„Oduševljena sam što sam mogla da ispričam priču o starijoj ženi iz njene tačke gledišta. Kad je ranije to moglo da se desi?!”, kaže Sigorni Viver.

I zaista, u filmu se Hildi često obraća gledaocima i direktno u kameru izgovara duhovite opservacije o onome što se dešava , pa gledaoci saosećaju s njom čak i kad vide da ona greši. Publika se smeje zajedno sa Hildi, a ne ismeva je.

Iako su imali tako različite živote, Hildi i Frenk se tako lepo slažu upravo zbog toga što oboje imaju izraženi smisao za humor.

Zadovoljstvo je gledati kako se šale jedno s drugim jer oni imaju tu oštru ali opuštenu dosetljivost koja se stiče samo kroz godine i iskustvo.

*Naslovna fotografija Sigorni Viver na Berlinalu 2020. © Denis Makarenko / Shutterstock.com