Ljubav je trenutak, a mi želimo da traje večno

Je lʼ imate vi osećaj da vreme prolazi brže nego dok smo bili mlađi?

Brojimo dane od ponedeljka do petka, od praznika do praznika.

Od zimske rasprodaje do letnje kolekcije vreme prođe u trenu.

Slušam jedno svešteno lice koje objašnjava da im treba više vremena za čitanje molitvi, pa to objašnjava ubrzanjem vremena.

Svačega ima u naše vreme, pa i to da brinemo i o čemu da razmišljamo.

Ja mogu da kažem da sve podseća na vožnju rolerkosterom, a mi možemo da izaberemo da li da se držimo za šipku i vrištimo, ili da podignemo ruke i sa osmehom dočekamo plime i oseke koje nam dolaze.

Izgleda da je na nama da biramo i da gradimo male tvrđave sreće koje branimo i dan i noć.

Izgleda da je na nama da naučimo da tužne momente prihvatamo i da se što brže s tugom pozdravljamo.

Izgleda da sve što su nas učili ne važi danas ni za nas, a kamoli za našu decu.

Izgleda da vreme svakako prolazi, a učenje kako da volimo život nikada.

Izgleda da je ljubav trenutak, a mi želimo da traje večno, i za čije trajanje bismo žrtvovali večnost.

Meni ovih dana radni dan traje kao večnost. Spremna sam za mali odmor.

Sanjam kućicu u snegu. Kamin, sneg i čaj.

Ribice, je lʼ može? Ostalo mi je još želja!