Letnji bluz
Da li je kasno za buđenje, stalno razmišljam? Uvek ispliva isto pitanje: da li je ekonomija odgovorna? Da li svaka generacija misli da je prošla užasno?
Njujork, 1984. godine, za devojku iz Jugoslavije izgledao je prljavo. Hrpe đubreta svuda po ulicama. To pamtim. Žene sa neobičnim frizurama imale su dugačke plastične nokte koje ranije nisam nikad videla.
Zahvaljujući globalizaciji, četrdesetak godina kasnije, sve žene nose dugačke plastične nokte i svi se davimo u đubretu.
Da li je kasno za buđenje, stalno razmišljam? Uvek ispliva isto pitanje: da li je ekonomija odgovorna?
Da li svaka generacija misli da je prošla užasno? Mi možda imamo razloga za prigovor i žalbu Svevišnjem. Dišemo duboko, verujemo u sebe, prihvatamo da su sreća i nesreća deo nas. Jel može neka potvrda da smo na pravom putu?
Drugarica mi kaže da na Baliju postoje sveštenice koje žive od mirisanja cveća. Veoma romantično.
Da li sam ja dovoljno moderna i spremna za stvarnost koja se munjevito menja?
Čitam u novinama tekst pod naslovom: Da li se poznajete iz bivših života? Znači, sad tako razgovaramo: biće sunčan dan, Maja, koju sam juče upoznala na pijaci, bila je učiteljica moga brata blizanca pre tri života, a Pera me je ostavio juče jer sam to i zaslužila. Nosim tešku karmu iz svih ranijih inkarnacija.
Da li sam ja dovoljno moderna i spremna za stvarnost koja se munjevito menja?
Istrčala sam juče iz kuće obuvena u japanke, okliznula se na stepenicama i strašno ugruvala. Jasno je odakle ovoliko pitanja danas, dok gledam u plafon prikovana za krevet.
Kuvati neću. Baš se radujem, a pevušim: Vuče, vuče, bubo lenja, šta će reći pokolenja.
Sve je ovo summertime blues.