Lastovo: zaboravljeno jadransko blago

Raj sa patinom prošlih vremena, za iskusne, kojima ne smeta što duplo duže putuju i možda promene čak tri trajekta, jer zauzvrat mogu da uživaju u netaknutoj prirodi, rone pored gorgonija, barakuda i nalazišta amfora

Koliko sam priča čuo o Lastovu, i neobičnih i strašnih, a tamo na ostrvu video sam samo dragulje. Tačnije, reč je o malom arhipelagu, a ne o ostrvu. U delu gde smo boravili, dva ostrva povezana su mostom i zato predstavljaju celinu.

U jednom trenutku činilo mi se da ne znam šta bih pre na Lastovu – plivao, ronio ili šetao

Priroda je takva da se čovek zapita kako je moguće da ima toliko zelenila i tako visokog drveća, a da nema vode. I to ne samo na glavnom, već i na najmanjim ostrvima koja ga okružuju.

Lastovo je pravi raj za hajking. U jednom trenutku činilo mi se da ne znam šta bih pre – plivao, ronio ili šetao.

Nisam siguran da na svetu postoji još koje turističko ostrvo gde možete da hajkujete petnaestak kilometara kroz netaknutu prirodu, između borova i maslina, a da praktično ne dotaknete ništa od civilizacije, osim poneku crkvicu od pre desetak vekova. U svakom slučaju – ostrvo za sve, a zahvaljujući nasleđu iz prethodne države, ima čak i heliodrom i mogućnost za neke od vazdušnih sportova.

Možda je šteta što je veliki kompleks kasarne nekadašnje JNA devastiran, mogao je da postane centar ili dopuna turističke ponude, pošto na Lastovu postoji samo jedan hotel.

Lastovo ima autohtone sorte vina, belo rukatac i crno plavac, ima rakije sa ukusom smokve, mirte i trava

Taj hotel je značajan jer ima i depandans za ronioce, i to takav da se na njemu izgleda nije mnogo poradilo od raspada Jugoslavije. Pošto su ronioci čudni ljudi koji su uvek zadovoljni ako ima ronjenja, onda ni jedno zajedničko kupatilo nije problem. U svakom slučaju, doživljaj sa patinom prošlih vremena, koji verovatno znaju da cene samo oni sa iskustvom.

Međutim, sve to nije nimalo značajno bez ljudi, jer da nije bilo Pece, našeg ronilačkog gurua i šefa ronilačkog kluba Sebastijan, niko od nas ne bi imao prilike da sve to doživi.

Ovako je Peca u svom ronilačkom lutanju otkrio Lastovo pre jedne decenije i mi od tada imamo prilike da zaronimo na najboljim terenima Jadranskog mora. Verovatno je i to jedan od razloga što smo se na rano ustajanje, spremanje, pa ponovni zaron, relativno lako navikli. U svakom slučaju – ronjenje, drugačije od onih na koje smo navikli.

Pošto smo se malo razmazili roneći u toplim morima Maldiva, Tajlanda i Indonezije, deluje lepo da se podsetimo vode čija temperatura je 15 stepeni i „oskudnog” sveta Jadrana, ali još uvek iznenađujućeg ne samo zbog prisustva gorgonija, jastoga, barakuda, sardela i hobotnica, već i zaštićenih nalazišta amfora i ponekog potopljenog broda (ne preterano atraktivnog). Bilo je tu i pećina, i provlačenja kroz otvore, i kanjoninga, ali svemu je Lastovo davalo poseban šmek, jer smo se iz kristalnog, bistrog mora uvek vraćali na kopneni zeleni raj.

Do dolaska na ovaj čarobni jadranski arhipelag nikada nisam video da neko sprema srdele na ražnju ili da u brodet stavlja jastoge

Lastovo ima autohtone sorte vina, belo rukatac i crno plavac, ima rakije sa ukusom smokve, mirte i trava. Ima, verovatno, najbolje kapare na Jadranu i neverovatnu salatu gde dominira motar, biljka sa najviše joda.

Ukupnom upoznavanju sa ostrvom doprinosi hrana, jer do sad nikada nisam video da neko sprema srdele na ražnju, da u brodet stavlja jastoge, a da salata sa oskudnim travčicama, pomodorom i kaparima može da bude takav delikates.

Svemu tome doprinosi duh nezavisnosti i gostoljubivosti iz prošlosti, jer na Lastovu nikad nije bilo kmetova, već su ljudi bili vlasnici svog zemljišta i zato su uredno plaćali porez. Svako nametanje drugačijih pravila rezultovalo je bunom, od kojih je najvažnija bila početkom 17. veka.

I upravo zato je interesantno podsećanje na pretke kroz jela koja su spremali. Sličan naziv ima jedna od najvećih fešti, Kulinarska noć, kada se timovi kuvara takmiče ko bolje sprema brodet, a restorani nude lastovske specijalitete koji su se nekad jeli.

Ako se tome doda bioskop na otvorenom sa umetničkim filmovima i festival elektronske i dens muzike, onda Lastovo postaje tajni centar sveta, dostupan samo onima koji požele da duplo duže putuju i nekada promene i tri trajekta.

Bilo kako bilo, ne morate da naučite da ronite da biste doživeli Lastovo, ali morate da poželite da imate drugačiji odmor i da ga aktivno provedete, potopite se u najčistije more, udahnete vazduh sa mirisom borova i dozvolite da u mislima poletite.