Žena u plavoj bluzi, rukma dodiruje grudni koš, kao bolno mesto gde oseća plamen, odnsono šečenje u želucu kao posledicu refluksa

Laringofaringealni refluks – podmuklo stanje sa posledicama

Ne postoji čovek koji bar jednom u životu nije osetio kiselinu u ustima. Uzroci su različiti – obilan obrok, kasni večernji obrok, previše začinjen obrok, slatkiši, stres… Tada uglavnom znamo kako ćemo reagovati. Neko uzme samo sodu bikarbonu i to bude dovoljno, neko uzme lek za smanjenje kiseline, neko popije čašu kisele vode, i to prođe.

A šta da radimo ako nas muči kiselina, a mi to ne osećamo i ne znamo?

E, to su već potencijalno opasna stanja.

Stanja koja nas zbunjuju

Probudimo se ujutru i boli nas grlo iz čista mira, nemamo temperaturu, u toku dana bol prođe. Sutra i prekosutra – isto! Posetimo lekara, dobijemo antibiotik, ispijemo ga, nekoliko dana budemo bolje, i – opet isto!

Suvo grlo, pijemo dosta tečnosti, ali grlo i dalje suvo, beo jezik, mislimo gljivica, uradimo bris – nije.

Pojavile su nam se promene po jeziku, pukao je, čak i afte po usnoj duplji, lečimo, ali vraćaju se.

Promukli smo iz čista mira, glas nas ne sluša, ne možemo da pevamo, pijemo septolete, ne pomaže.

Dugotrajan suv kašalj, noću, danju, zacenjivanje. Ne možemo da spavamo od njega. Mislimo alergija, pluća, odemo na pregled, sve bude u redu.

Bolovi u predelu korena nosa, sinusa, curenje nosa, postnazalna sekrecija, zapušen nos. Slikamo sinuse, nalaz uredan.

Simptomi refluksnog stanja

Šta može biti ovo? Imamo neku bolest, nemamo rešenje, kvalitet života nam je sve lošiji i lošiji. Postoji nešto i ono je podmuklo i dugotrajno, u glavi nam je milion bolesti, a rešenja nemamo.

Sve su ovo mogući simptomi jednog stanja koje se zove refluksna bolest – bezosećajno vraćanje kiseline, gde nam nije ni na kraj pameti da se radi o tome. Doktor treba da misli u tom pravcu.

Laringofaringealni refluks (LPR) ili bolest označava bezosećajno prisustvo želudačne kiseline u grkljanu, grlu, nosu i sinusima.

U nekoliko poslednjih decenija laringofaringealni refluks je sve učestaliji, a u porastu su i komplikacije koje nastaju kao posledica dugotrajne, nepoznate i nedovoljno lečene bolesti. Do početka dvadesetog veka bila je skoro nepoznata, ali zadnjih godina vlada veliki interes za tu bolest. U nerazvijenim zemljama skoro da je i nema, što je verovatno povezano sa načinom života i ishrane.

U razvijenim zemljama učestalost je čak i do 40 odsto. Češće se javlja iznad 40. godine života, češće kod muškaraca, mada je ta razlika između muškaraca i žena u poslednje vreme skoro zanemarljiva. Što su simptomi duži, teži i češće se javljaju, komplikacije ove bolesti su veće.

Hronična oštećenja

Danas je refluksna bolest izrazito često patološko stanje. Može se opisati kao hronično oštećenje sluznice donjih delova grkljana i jednjaka, mada stalno prisustvo kiseline može oštetiti i gornje delove disajnih puteva. Dovodi i do pojave tumora kod dugotrajnih neprepoznatih stanja.

Može se javiti u bilo kojoj životnoj dobi i može dovesti do pogoršanja bronhitisa, astme iIi alergijskih bolesti gornjih disajnih puteva. Zbog toga, ako imate astmu i ne možete je kontrolisati klasičnim lekovima koje je propisao pulmolog, uvek pomislite na laringofaringealni refluks.

Kod ove bolesti radi se o hemijskom oštećenju sluznice grkljana koje izaziva želudačna kiselina i enzimi iz želuca.

Sluznica ždrela i grkljana nema odbrambeni mehanizam za ovakve ozlede i stoga je dovoljna jedna epizoda refluksa u sedam dana da dođe do oštećenja sluznice. Za razliku od toga, jednjak ima brojne mehanizme odbrane, te zbog toga svaki četvrti bolesnik ima smetnje u smislu bolova iza prsne kosti i žgaravice, što se naziva gastroezofagealni refluks (GERB). Dakle, LPR I GERB su slične bolesti, ali nisu iste.

U osnovi bolesti je oslabljen mišić jednjaka – gornji visoko na vratu i donji neposredno iznad želuca – kod osoba koje imaju gastritis, a redovan je kod osoba koje imaju želudačnu kilu (hijatus hernija).

U normalnim uslovima hrana pomešana sa salivom iz usta valovito putuje prema želucu. Da se hrana ne bi vraćala, prolaz zatvaraju mišići jednjaka. Upravo ti oslabljeni i labavi mišići, kao njihove veze, uzrokuju vraćanje želudačnog sadržaja i tako nastaju simptomi. Tome doprinose i stanja kod kojih naglo raste pritisak u stomaku, kao što su udarac u stomak ili grudni koš, dizanje tereta, uzimanje nekih lekova, kao što su antireumatski lekovi ili neki lekovi koji snižavaju krvni pritisak.

Uzimanje obilnih obroka, naročito bogatih masnoćama, obilni kasnovečernji obroci, pušenje, alkohol, velike količine čokolade, gazirana pića, takođe utiču na povećano vraćanje želudačnog sadržaja. Drugi uzroci koji utiču na vraćanje želudačnog sadržaja jesu i prekomerna telesna težina, trudnoća – kako zbog povećanog pritiska u stomaku tako i zbog hormonskih promena, šećerna bolest zbog delovanja na nervne završetke i drugo.

Vraćanje želudačnog sadržaja je veće tokom noći i pri spavanju, naročito ako ležimo na ravnoj podlozi.

Smetnje mogu trajati danima i godinama pre nego se pacijent javi lekaru. Često pacijenti budu upućeni i od strane stomatologa zbog promena na jeziku i oštećenja zubne gleđi ili pojačanog lučenja salive u ustima.

Simptomi laringofaringealne bolesti

Najčešći simptomi laringofaringealne refluksne bolesti su: promuklost, dugotrajni kašalj, otežano i bolno gutanje, osećaj stranog tela u grlu koji opisuju kao lopticu koju ne mogu da progutaju, osećaj pečenja jezika i usne šupljine, obložen jezik, afte u ustima, paradentoza, gubitak telesne težine, nekad krvav jutarnji ispljuvak, zapušen nos, bolovi u korenu nosa, postnazalna sekrecija, bolovi ka ušima, sekret u ustima. Aspiracija želudačnog sekreta u snu može dovesti čak i do letalnog ishoda.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, simptoma, otorinolaringološkog pregleda, kao i endoskopskog pregleda jednjaka i glasnica. Konačna dijagnoza se postavlja 24-časovnom pH-metrijom kojom se meri kiselost u jednjaku na dva mesta.

Lečenje laringofaringealnog refluksa

U lečenju laringofaringealnog refluksa koriste se higijensko-dijetetske mere i terapijski pristup.

U higijensko-dijetske mere spadaju:

• jedite češće i manje,

• nemojte jesti dva do tri sata pre spavanja,

• izbegavajte ljuto, začinjeno, masno, kiselo, gazirano, previše vruće ili previše hladno jelo i piće,

• izbegavajte mleko i slatkiše.

Predlaže se povišeno uzglavlje prilikom spavanja. Nemojte nositi previše usku odeću koja pritiska gornji deo stomaka. Nemojte podizati teške terete, izbegavajte dugotrajno sedenje u nagnutom položaju prema napred. Izbegavajte da uzimate supstance koje u sebi sadrže limunsku kiselinu. Izbegavajte pušenje i preterano pijenje kafe. Ne preporučuje se uzimanje antireumatskih lekova bez nadzora lekara.

Terapijski pristup laringofaringealnom refluksu

Terapija se sastoji od navedenih higijensko-dijetetskih mera i blokatora protonske pumpe koji se moraju uzimati jednom do dva puta dnevno, najmanje tri do šest meseci od postavljanja dijagnoze. Tablete se uzimaju pola sata pre obroka. Osim toga, između obroka se uzimaju i preparati za neutralizaciju kiseline.

Kao pomoć mogu se upotrebiti i takozvani pojačivači peristaltike, kao što je đumbir koji tera hranu iz želuca u creva.

I na kraju, ukoliko imate bolove u grlu koji se sa pauzama ponavljaju iz nedelje u nedelju, a nemate temperaturu i nalaz brisa grla je uredan, a bolovi su praćeni suvim ustima, obloženim belim jezikom, postnazalnom sekrecijom, kašljucanjem – najverovatnije se radi o refluksnoj bolesti, podmuklom stanju.