zdravi-i-lepi
Lajmska bolest sve veći problem u svetu - To sam ja
Lajmska bolest

Lajmska bolest sve veći problem u svetu

Znaci i simptomi rane lajmske bolesti, koji se javljaju od 3 do 30 dana nakon uboda krpelja, uključuju karakterističan kožni osip (erithema migrans), umor, jezu, temperaturu, glavobolju, bolove u zglobovima i mišićima i otečene limfne čvorove

Lajmska bolest (LB) je multisistemska inflamatorna bolest koja se prenosi ujedom krpelja roda Ixodes. U Sjedinjenim Američkim Državama, bakterija spiroheta Borrelia burgdorferi sensu stricto (u daljem tekstu B. burgdorferi), a retko i B. maionii, jedini su patogeni koji izazivaju LB.

Međutim, u Evropi i Aziji, B. afzelii, B. garinii, B. bavariensis, B. spielmanii i druge srodne vrste, pored B. burgdorferi, izazivaju LB. U SAD ove bakterije prenose krpelji i to Ikodes scapularis na istoku i srednjem zapadu i Ikodes pacificus na pacifičkoj obali, a u Evropi i Aziji Ikodes ricinus i Ikodes persulcatus.

Krpelji se inficiraju nakon hranjenja na zaraženim glodarima (miševima), kao i na drugim malim i srednjim sisarima i retko na pticama. Većina slučajeva LB može se uspešno izlečiti pravovremenim dijagnostikovanjem bolesti i lečenjem antibioticima na samom početku bolesti.

Lajmska bolest je multisistemska inflamatorna bolest koja se prenosi  ujedom krpelja roda Ixodes

Da li bolujete od lajmske bolesti?

Asimptomatska infekcija (infekcija bez simptoma i znakova) javlja se kod oko 10 odsto inficiranih.

Znaci i simptomi rane LB (faza 1), koji se javljaju od 3 do 30 dana nakon uboda krpelja, uključuju: karakterističan kožni osip koji se naziva erithema migrans (EM), umor, jezu, temperaturu, glavobolju, bolove u zglovima i mišićima i otečene limfne čvorove. Ako se LB ne leči, infekcija se može proširiti na zglobove, srce i nervni sistem (faza 2 i 3).

Šta je erithema migrans?

EM je karakteristična kožna manifestacija bolesti na mestu ujeda krpelja i javlja se prosečno posle 7–10 dana od ujeda krpelja. Prisutan je kod 70–80 odsto inficiranih ljudi. Manifestuje se kao mala crvena makula ili papula, koja se postepeno širi spolja i bledi u sredini i dugo traje – nekoliko nedelja.

Da bi neka kožna promena bila EM mora da ima prečnik od najmanje 5 centimetara. Obično je lociran na butinama, preponama, trupu i pazuhu. Kožna promena može biti topla, ali obično nije bolna i ne izaziva svrab. Neki pacijenti ne moraju da imaju EM, nego samo simptome slične gripu.

Kliničke faze lajmske bolesti

Tok bolesti može se podeliti u tri kliničke faze: rana infekcija sa kožnim promenama (EM) koja se javlja na mestu uboda krpelja (faza 1, koja je gore opisana), zatim faza 2 – rana diseminovana infekcija u toku koje mogu biti zahvaćeni nervni sistem, koža, zglobovi i/ili srce (javlja se od nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon ujeda krpelja) i kasna diseminovana faza, faza 3, kod koje je prisutna zahvaćenost nervnog sistema, zglobova i kože i koja se javlja u roku od nekoliko meseci ili godina.

U drugoj fazi mogu se javiti kožne promene, kao što su mnogobrojne anularne (u obliku prstena) ili homogene eritematozne promene bez znakova induracije (zadebljanja). Od neuroloških promena najčešće se javljaju: meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica), Belova paraliza (paraliza lica), kranijalni mono i polineuritis (zapaljenje jednog ili više glavenih živaca), bolni meningoradikulitis (bolno zapaljenje moždanih ovojnica), od kardiovaskularnih: miokarditis, perikarditis, atrioventrikularni blok (aritmije), a od reumatoloških: atralgije (bol u zglobovima) ili artritisi velikih zglobova (najčešće kolena).

Treća faza može da se javi bez uočljive prve dve faze, kao i bez podatka da je osoba imala ubod krpelja. U okviru treće faze najčešće mogu da se jave neurološke manifestacije u vidu progresivnog encefalomijelitisa, encefalopatije, neuropatije, demencije, miozitisa, granulomatoznog tumora CNS i vaskulitisa, od kožnih acrodermatitis chronica atrophicans (na koži se nalaze ljubičasti infiltrovani plakovi, a koža vremenom postaje atrofična ili sklerotična) i od reumatoloških (atritis malih i sitnih zglobova, jednog ili više asimetričnih). Često se ova faza bolesti naziva neuroborelioza.

Učestalost javljanja kliničkih manifestacija lajmske bolesti

U jednoj publikovanoj seriji slučajeva iz Evrope, koja je uključila pacijente svih stadijuma infekcije, uočeno je da je 89 odsto pacijenata imalo samo EM, 5 odsto artritis (zapaljenje zglobova), 3 odsto rane neurološke manifestacije, 2 odsto borelijski limfocitom, 1 odsto acrodermatitis chronica atrophicans i manje od 1 odsto srčane manifestacije. Slično je potvrdila i klinička studija u SAD.

Dijagnostikovanje lajmske bolesti

LB se dijagnostikuje na osnovu simptoma, fizičkih nalaza (npr. kožnih promena) i epidemioloških podataka o ubodu krpelja i boravku u prirodi. Laboratorijsko ispitivanje je od pomoći ako se pravilno koristi i izvodi dobrim metodama.

Za otkrivanje antitela na B. burgdorferi koristi se enzimski imunosorbentni test (ELISA), ali tek nekoliko nedelja nakon početne infekcije, jer su tek tada prisutna antitela. Vestern blot se koristi za potvrdu pozitivnog ELISA testa.

Takođe, koristi se PCR kod ljudi sa upornim lajmskim artritisom ili simptomima nervnog sistema. Većina ljudi će imati pozitivan PCR test na LB kada se testira zglobna tečnost pre terapije antibioticima. Međutim, PCR testiranje cerebrospinalne tečnosti za postavljanje dijagnoze LB se rutinski ne preporučuje zbog niske senzitivnosti, a negativan test ne isključuje dijagnozu.

Koliko su opasni krpelji: larve, nimfe i odrasle forme?

Krpelji su ektoparaziti koji imaju dvogodišnji životni ciklus. Larve se izlegu početkom leta i prezimljavaju na tlu i sledećeg proleća izlaze kao nimfe. Nimfe najčešće prenose infekciju, jer su male (2 mm) i teško vidljive i ima ih puno na područjima zaraženim krpeljima koja posećuju ljudi. Nimfe postaju odrasle na jesen. Odrasle ženke, koje se zimi često vezuju za velike životinje, poput jelena, polažu jaja sledećeg proleća, pre nego što uginu ispod suvog lišća.

Naravno, krpelj mora biti zaražen da bi preneo B. burgdorferi. Udeo zaraženih krpelja u velikoj meri varira u zavisnosti od geografskog područja i stadija krpelja u njegovom životnom ciklusu. LB je neuobičajena u pacifičkim državama, jer je mali broj krpelja roda I. pacificus inficirano bakterijom B. burgdorferi. Nasuprot tome, u visokoendemskim područjima južne Nove Engleske, među krpeljima roda I. scapularis inficirano je 20–30 odsto nimfi i 3050 odsto odraslih krpelja.

Na osnovu eksperimentalnih studija izvedenih na životinjama, da bi se prenela B. burgdorferi, zaražena nimfa mora da se hrani najmanje od 36 do 48 sati, a zaraženi odrasli krpelj najmanje 72 sata pre nego što rizik prenošenja postane veliki. Ovi rezultati eksperimenta potvrđeni su i u studiji sprovedenoj na ljudima u kojoj je rizik prenošenja sa krpelja na ljude iznosio 25 odsto za nimfe koje su se hranile najmanje 72 sata, kao i za odrasle krpelje i larve krpelja.

Borelija živi u srednjem crevu krpelja, koje treba napuniti krvlju pre nego što bakterije migriraju u pljuvačne žlezde i pljuvačku, kroz koju se unose u domaćina. Studije pokazuju da se u većini slučajeva u kojima se prepozna ujed krpelja, krpelj hranio manje od 48 sati, što delimično objašnjava nizak rizik od LB (1–3 odsto) nakon prepoznatog ujeda krpelja u endemskim područjima. Rizik od LB može biti veći kod ujeda koji se ne prepozna, jer se krpelj može hraniti do obnove i veća je verovatnoća da će preneti infekciju.

Asimptomatska infekcija javlja se kod oko 10 odsto inficiranih

Sezonski karakter lajmske bolesti

Krpelji su aktivni od ranog proleća do kasne jeseni u šumama, na livadama, u parkovima i dvorištima, kao i na svim drugim neuređenim područjima gde ima visoke trave, šiblja, lišća i žbunovitog rastinja. Borave na zelenom rastinju do visine od jednog metra. Posebno vole vlažnu i senovitu okolinu. Ova infekcija može se prenositi sa generacije na generaciju krpelja, odnosno transovarijalno.

Rizik od lajmske bolesti

Veći rizik od LB imaju osobe koje žive i rade u područjima koja su prirodna staništa zaraženih krpelja. Takođe, veći rizik imaju lica koja rekreativno posećuju ova područja (šume, livade, polja, itd.).

Ako se LB ne leči, infekcija se može proširiti na zglobove, srce i nervni sistem

Kako ukloniti krpelja sa kože?

Krpelj mora da se ukloni sa kože u toku prva 24 časa od uboda, pažljivim izvlačenjem pincetom, tako što se uhvati bliže koži i bez gnječenja i kidanja, polako se izvlači napolje. Kasnije odstranjivanje krpelja povećava verovatnoću prenosa uzročnika lajmske bolesti na čoveka i nastanak infekcije. Nikada ne treba koristiti različita hemijska i kozmetička sredstva (ulje, lak za nokte, alkohol, aceton i drugo) za vađenje krpelja iz kože. Neophodno je dezinfikovati mesto na koži sa kojeg je krpelj uklonjen. Ako se dogodi da deo krpelja ostane u koži, obavezno je zatražiti lekarsku pomoć.

Međutim, po vađenju krpelja iz kože sledi praćenje zdravstvenog stanja svake osobe u trajanju od 30 dana. U slučaju pojave prvih simptoma bolesti neophodno je da se osoba javi lekaru i započne lečenje po preporuci lekara.

Krpelj mora da se ukloni sa kože u toku prva 24 časa od uboda

Preporuke

LB je multisistemska bolest, nelečena može prouzrokovati brojne komplikacije, zbog čega je neophodno edukovati stanovništvo o tome kako prevenirati ubod krpelja, kako krpelja odstraniti sa kože, kao i o posledicama same bolesti ukoliko dođe do diseminacije borelije u organizmu.

Ukoliko dođe do infekcije, neophodno je pravilno postaviti dijagnozu i primeniti odgovarajuću terapiju. Do danas nije razjašnjeno da li različite vrste borelija pokazuju istu osetljivost na antibiotike i da li su različiti sojevi unutar istih vrsta različito osetljivi. Takođe, posebna pažnja se posvećuje lečenju dugotrajne borelijske infekcije i tretiranju rezistentnih sojeva.

Vakcinacija protiv LB je visokoefikasno sredstvo za kontrolu širenja bolesti u populaciji. Podsticaj za razvoj vakcine dobio je zamah 1990-ih i doveo je do odobrenja prve vakcine protiv LB za ljudsku upotrebu, koja je brzo bila povučena iz upotrebe. Trenutno se radi na novim vakcinama.