Lajmska bolest – simptomi, dijagnostika, lečenje i prevencija

Lajmska bolest nije retka bolest u svetu, u nekim područjima je zastupljenija, dok je u drugim gotovo uopšte nema. Na našim prostorima, tačnije na teritoriji Beograda, procenat zaraženih krpelja je oko 25 %. 

Kako bismo vam pomogli da saznate šta je lajmska bolest, kakva je klinička slika, dijagnostika,  kako se leči i kako možemo da sprečimo nastanak bolesti, pripremili smo vam tekst sa najvažnijim informacijama. Nastavite da čitate i pogledajte preporuke.

Šta je lajmska bolest? 

Lajmska bolest (LB) je multisistemska inflamatorna bolest koja se prenosi ujedom krpelja roda Ixodes. U Sjedinjenim Američkim Državama, bakterija spiroheta Borrelia burgdorferi sensu stricto (u daljem tekstu B. burgdorferi), a retko i B. maionii, jedini su patogeni koji izazivaju lajmsku bolest.

Međutim, u Evropi i Aziji, B. afzelii, B. garinii, B. bavariensis, B. spielmanii i druge srodne vrste, pored B. burgdorferi, mogu izazvati ovu bolest. U SAD ove bakterije prenose krpelji i to Ikodes scapularis na istoku i srednjem zapadu i Ikodes pacificus na pacifičkoj obali, a u Evropi i Aziji Ikodes ricinus i Ikodes persulcatus.

Krpelji se inficiraju nakon hranjenja na zaraženim glodarima (miševima), kao i na drugim malim i srednjim sisarima i retko na pticama. Većina slučajeva može se uspešno izlečiti pravovremenim dijagnostikovanjem bolesti i lečenjem antibioticima na samom početku bolesti.

Lajmska bolest simptomi – da li bolujete od lajmske bolesti?

Inkubacija bolesti je od 3 do 30 dana nakon uboda. U praksi je to najčešće 7-10 dana, kada nastaje promena na koži. Ova bolest se razvija po stadijumima, sa remisijama i različitim manifestacijama. Zbog efikasnog lečenja izuzetno je važno primetiti prve simptome. 

Znaci i simptomi lajmske bolesti u prvoj fazi, koji se javljaju od 3 do 30 dana nakon uboda krpelja, uključuju:

• Karakterističan kožni osip (erithema migrans);
• Umor;
• Jezu i temperaturu;
• Glavobolju;
• Bolove u zglobovima i mišićima;
• Otečene limfne čvorove.

Nelečena lajmska bolest se može proširiti na zglobove, srce i nervni sistem (faza 2 i 3). Asimptomatska infekcija javlja se kod oko 10 % inficiranih.

Šta je erithema migrans?

Erithema migrans je karakteristična kožna manifestacija bolesti na mestu ujeda i javlja se prosečno posle 7–10 dana od ujeda. Prisutan je kod 70–80 % inficiranih ljudi. Manifestuje se kao mala crvena makula ili papula, koja se postepeno širi spolja, bledi u sredini i dugo traje – nekoliko nedelja.

Da bi neka kožna promena bila EM mora da ima prečnik od najmanje 5 cm i to je jedan od načina da je prepoznate. Obično je lociran na butinama, preponama, trupu i pazuhu. Kožna promena može biti topla, ali obično nije bolna i ne izaziva svrab. Neki pacijenti ne moraju da imaju ovu kožnu manifestaciju, nego samo simptome slične gripu.

Kliničke faze lajmske bolesti

Tok bolesti može se podeliti u tri kliničke faze: 

• Rana infekcija sa kožnim promenama koja se javlja na mestu uboda. Posle kožnih manifestacija u ovoj fazi nastupaju simptomi opisani iznad.
• Faza 2 – rana diseminovana infekcija u toku koje mogu biti zahvaćeni nervni sistem, koža, zglobovi i/ili srce. Ova faza javlja se od nekoliko nedelja do nekoliko meseci nakon ujeda.
• Faza 3 – kasna diseminovana faza kod koje je prisutna zahvaćenost nervnog sistema, zglobova i kože se javlja u roku od nekoliko meseci ili godina.

Druga faza lajmske borelioze

U drugoj fazi mogu se javiti kožne promene, kao što su mnogobrojne anularne promene u obliku prstena ili homogene eritematozne promene bez znakova zadebljanja. 

Promene koje se mogu javiti u ovoj fazi su: 

• Neurološke promene: Meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica), Belova paraliza (paraliza lica), kranijalni mono i polineuritis (zapaljenje jednog ili više glavenih živaca), bolni meningoradikulitis (bolno zapaljenje moždanih ovojnica);
• Kardiovaskularne komplikacije: miokarditis, perikarditis, atrioventrikularni blok (aritmije);
• Reumatološke promene: atralgije (bol u zglobovima) ili artritisi velikih zglobova, a najčešće kolena.

Treća faza lajmske bolesti

Treća faza može da se javi bez uočljive prve dve faze, kao i bez podatka da je osoba imala ubod. 

U okviru treće faze najčešće mogu da se jave:

• Neurološke manifestacije u vidu progresivnog encefalomijelitisa, encefalopatije, neuropatije, demencije, miozitisa, granulomatoznog tumora CNS i vaskulitisa;
• Kožne manifestacije: acrodermatitis chronica atrophicans (na koži se nalaze ljubičasti infiltrovani plakovi i ona vremenom postaje atrofična ili sklerotična);
• Reumatološke promene: artritis malih i sitnih zglobova, jednog ili više asimetričnih; Često se ova faza bolesti naziva neuroborelioza.

Učestalost javljanja kliničkih manifestacija lajmske bolesti

U jednoj publikovanoj seriji slučajeva iz Evrope, koja je uključila pacijente svih stadijuma infekcije, uočeno je da je 89 % pacijenata imalo samo kožne promene, 5 % artritis (zapaljenje zglobova), 3 % rane neurološke manifestacije, 2 % borelijski limfocitom, 1 % acrodermatitis chronica atrophicans i manje od 1 % srčane manifestacije. Slično je potvrdila i klinička studija u SAD.

Lajmska bolest – dijagnostika lajmske borelioze

Ovo oboljnje dijagnostikuje na osnovu simptoma, fizičkih nalaza kao što su kožne promene i epidemioloških podataka o ubodu krpelja i boravku u prirodi. Laboratorijsko ispitivanje je od pomoći ako se pravilno koristi i izvodi dobrim metodama.

Za otkrivanje antitela na B. burgdorferi koristi se enzimski imunosorbentni test  poznat kao ELISA, ali tek nekoliko nedelja nakon početne infekcije, jer su tek tada prisutna antitela. Vestern blot se koristi za potvrdu pozitivnog ELISA testa.

Takođe, koristi se PCR kod ljudi sa upornim lajmskim artritisom. Većina ljudi će imati pozitivan PCR test na lajmsku bolest kada se testira zglobna tečnost pre terapije antibioticima. 

Međutim, PCR testiranje cerebrospinalne tečnosti za postavljanje dijagnoze se rutinski ne preporučuje zbog niske senzitivnosti, a negativan test ne isključuje dijagnozu.

Lajmska bolest – lečenje treba započeti u ranoj fazi

Kada je u pitanju lajmska bolest, iskustva su različita, te je jedna od ključnih stavki na vreme posetiti lekara koji će primeniti adekvatnu terapiju u skladu sa simptomima i ozbiljnosti kliničke slike. 

Lečenje lajmske bolest se sastoji u primeni antibiotika. Izbor antibiotika zavisi od stadijuma bolesti i ozbiljnosti kliničke slike. Erithema migrans leči se uglavnom amoksicilinom i dovicinom, najmanje 14 dana. 

U slučaju teže kliničke slike, pojave meningitisa i drugih neuroloških manifestacija, za lečenje lajmske bolesti primenjuje se penicilin ili cefalospirin koji se daju od 14 do 28 dana. 

Za bolove, groznicu i druge simptome, primenjuje se simptomatska terapija i to uglavnom nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

Meningitis i druge neurološke manifestacije leče se penicilinom (20,000.000 i.j.) ili cefalospirinima treće generacije (ceftriakson 2,0 gr), koji se daju 14-28 dana.

Karditis i artritis, zavisno od težine kliničke slike, leče se dovicinom ili ceftriaksonom, 14-28 dana. U pojedinim slučajevima terapija može trajati i duže, ili se ponavljati, jer je kod hroničnih bolesnika koji i dalje imaju tegobe teško dokazati da je borelija eradicirana (održa­vaju se povišeni titrovi IgG antitela).

Prevencija lajmske bolesti i preporuke

Najbolji način prevencije je izbegavanje izlaganja krpeljima, što se postiže nošenjem zaštitne odeće prilikom šetnje u prirodi i na svim mestima gde se ovi egzoparaziti javljaju. Nakon povratka iz prirode, uvek dobro proverite kožu kako biste odmah prepoznali parazita ukoliko se zakačio za vas. 

Uklanjanje krpelja sa kože tokom prvih 24 h od ujeda, značajno umanjuje mogućnost infekcije.

Nelečena lajmska bolest može prouzrokovati brojne komplikacije, zbog čega je neophodno edukovati stanovništvo o tome kako prevenirati ubod krpelja, kako ga odstraniti sa kože, kao i o posledicama same bolesti ukoliko dođe do diseminacije borelije u organizmu.

Ukoliko dođe do infekcije, neophodno je pravilno postaviti dijagnozu i primeniti odgovarajuću terapiju. Do danas nije razjašnjeno da li različite vrste borelija pokazuju istu osetljivost na antibiotike i da li su različiti sojevi unutar istih vrsta različito osetljivi. Takođe, posebna pažnja se posvećuje lečenju dugotrajne borelijske infekcije i tretiranju rezistentnih sojeva.

Vakcinacija protiv LB je visokoefikasno sredstvo za kontrolu širenja bolesti u populaciji. Podsticaj za razvoj vakcine dobio je zamah 1990-ih i doveo je do odobrenja prve vakcine za ljudsku upotrebu, koja je brzo bila povučena iz upotrebe. Trenutno se radi na novim vakcinama.

Koliko su opasni krpelji – opasnosti koje nose larve, nimfe i odrasle forme

Krpelji su ektoparaziti koji imaju dvogodišnji životni ciklus. Larve se izlegu početkom leta i prezimljavaju na tlu i sledećeg proleća izlaze kao nimfe. Nimfe najčešće prenose infekciju, jer su male (2 mm), teško vidljive i ima ih puno na područjima koja posećuju ljudi. 

Nimfe postaju odrasle na jesen. Odrasle ženke, koje se zimi često vezuju za velike životinje, poput jelena, polažu jaja sledećeg proleća, pre nego što uginu ispod suvog lišća.

Naravno, krpelj mora biti zaražen da bi preneo B. burgdorferi. Udeo zaraženih krpelja u velikoj meri varira u zavisnosti od geografskog područja i stadija krpelja u njegovom životnom ciklusu. 

Lajmska borelioza je neuobičajena u pacifičkim državama, jer je mali broj roda I. pacificus inficirano bakterijom B. burgdorferi. Nasuprot tome, u visokoendemskim područjima južne Nove Engleske, među krpeljima roda I. scapularis inficirano je 20–30 % nimfi i 30–50 % odraslih jedinki.

Na osnovu eksperimentalnih studija izvedenih na životinjama, da bi se prenela B. burgdorferi, zaražena nimfa mora da se hrani najmanje od 36 do 48 sati, a zaraženi odrasli krpelj najmanje 72 sata pre nego što rizik prenošenja postane veliki. 

Ovi rezultati eksperimenta potvrđeni su i u studiji sprovedenoj na ljudima u kojoj je rizik prenošenja na ljude iznosio 25 % za nimfe koje su se hranile najmanje 72 sata, kao i za larve i odrasle krpelje.

Borelija živi u srednjem crevu krpelja, koje treba napuniti krvlju pre nego što bakterije migriraju u pljuvačne žlezde i pljuvačku, kroz koju se unose u domaćina.

Studije pokazuju da se u većini slučajeva u kojima se prepozna ujed, krpelj hranio manje od 48 sati, što delimično objašnjava nizak rizik od lajmske bolesti (1–3 %) nakon prepoznatog ujeda u endemskim područjima. Rizik može biti veći kod ujeda koji se ne prepozna, jer se krpelj može hraniti do obnove i veća je verovatnoća da će preneti infekciju.

Veći rizik od LB imaju osobe koje žive i rade u područjima koja su prirodna staništa zaraženih krpelja. Takođe, veći rizik imaju lica koja rekreativno posećuju ova područja šume, livade, polja i često borave u prirodi.

Kako ukloniti krpelja sa kože?

Krpelj mora da se ukloni sa kože u toku prva 24 časa od uboda, pažljivim izvlačenjem pincetom, tako što se uhvati bliže koži i bez gnječenja i kidanja, polako izvlači napolje. 

Kasnije odstranjivanje povećava verovatnoću prenosa uzročnika lajmske bolesti na čoveka i nastanak infekcije. Nikada ne treba koristiti različita hemijska i kozmetička sredstva (ulje, lak za nokte, alkohol, aceton i drugo) za vađenje krpelja iz kože. Neophodno je dezinfikovati mesto na koži sa kojeg je krpelj uklonjen. Ako se dogodi da deo krpelja ostane u koži, obavezno je zatražiti lekarsku pomoć.

Po vađenju iz kože sledi praćenje zdravstvenog stanja u trajanju od 30 dana. U slučaju pojave prvih simptoma bolesti neophodno je da se javite lekaru i započnete lečenje po njegovoj preporuci.

Prenošenje krpelja sa čoveka na čoveka nije moguće, te ne morate brinuti ukoliko neko u vašoj okolini ima lajmsku bolest. 

Sezonski karakter lajmske bolesti

Ovi egzoparaziti su aktivni od ranog proleća do kasne jeseni u šumama, na livadama, u parkovima i dvorištima, kao i na svim drugim neuređenim područjima gde ima visoke trave, šiblja, lišća i žbunovitog rastinja. Borave na zelenom rastinju do visine od jednog metra. 

Posebno vole vlažnu i senovitu okolinu. Ova infekcija može se prenositi sa generacije na generaciju krpelja, odnosno transovarijalno.

 Ako vas zadesi lajmska bolest, simptomi koji se prvi pojave dovoljan su razlog da posetite lekara, posebno ako znate da ste boravili u prirodi. Što se pre javite stručnjacima, veće su šanse da ne dođe do 2. i 3. faze bolesti i da