Krvne grupe – rizik od zaraznih i nezaraznih bolesti

Krvne grupe dovode se u vezu sa brojnim zaraznim i nezaraznim bolestima, ali nijedna krvna grupa nije apsolutna zaštita od neke bolesti. Faktori životne sredine i genetski faktori domaćina mogu biti ključni za nastanak bolesti. Istraživanja ukazuju da osobe sa krvnom grupom O imaju manju sklonost ka bolestima, sa izuzetkom gastrointestinalnih oboljenja povezanih sa H. pylori. Međutim, osobe sa krvnom grupom A, B i AB imaju veću sklonost prema drugim infektivnim, kao i malignim i kardiovaskularnim bolestima.

Na osnovu čega se razlikuju krvne grupe

Najvažniji antigeni u krvi su antigeni krvnih grupa (ABO sistem krvnih grupa), a onda Rh-antigen (ili Rh-faktor). Na osnovu prisustva ili odsustva određenih antigena na površini crvenih krvnih zrnaca razlikujemo osam glavnih krvnih grupa (A+, A-, B+, B-, O+, O-, AB+ ili AB-), koje mogu da ukažu prema kojim bolestima osoba ima veću sklonost.

Neophodno je određivanje krvne grupe pre nego što se daje transfuzija krvi, kao i prilikom prvog pregleda trudnica zbog određivanja Rh-faktora. Krv koja se prima putem transfuzije mora imati iste antigene kao i crvena krvna zrnca osobe koja je prima (odnosno krv davaoca i krv primaoca moraju biti kompatibilne).

Važno je znati da osobe sa krvnom grupom A imaju na površini crvenih krvnih zrnaca antigen A, a u plazmi antitela protiv krvne grupe B. Osobe sa krvnom grupom B imaju na površini crvenih krvnih zrnaca antigen B, a u plazmi antitela protiv krvne grupe A. Ako se na površini crvenih krvnih zrnaca ne nalazi nijedan od ta dva antigena, radi se o krvnoj grupi O, a u plazmi se nalaze antitela protiv krvne grupe A i krvne grupe B. Osobe sa krvnom grupom AB na površini crvenih krvnih zrnaca imaju i antigen A i antigen B, ali u plazmi nemaju antitela. Ukoliko osobe imaju Rh-antigen onda su Rh-pozitivne ili ako ga nemaju onda su Rh-negativne.

To znači da su osobe sa O negativnom krvnom grupom univerzalni davaoci krvi, a osobe sa AB pozitivnom krvnom grupom univerzalni primaoci krvne grupe.

Određivanje Rh-faktora je posebno važno kod trudnica. Ako ćelije krvi trudnice nemaju rezus-protein (majka je Rh-), a beba je Rh-pozitivna, onda imunološki sistem majke prepoznaje Rh+ ćelije ploda kao „strano telo”. Ovo se naziva Rh-inkompatibilija.

Krvne grupe i Rh-faktor

Distribucija svih do sada poznatih krvnih grupa razlikuje se u okviru rasa, nacija i etničkih grupa. Kod ljudi bele rase O krvna grupa se javlja u 44 odsto, A u 43 odsto, B u 9 odsto i AB u 4 odsto slučajeva, kod ljudi crne rase ditribucija je 49 odsto, 27 odsto, 20 odsto i 4 odsto, a kod osoba žute rase 43 odsto, 27 odsto, 25 odsto i 5 odsto.

Postoje osobe sa retkim krvnim grupama i često se za pronalaženje kompatibilne krvi za njih koriste Registri davalaca retkih krvnih grupa u svetu. U našoj zemlji Institut za transfuziju krvi Srbije od 2012. godine vodi ovakav registar.

Brojna do sada sprovedena istraživanja ukazuju da su se određeni fenotipovi krvnih grupa evolutivno razvili kao odbrana organizma od infekcije, a drugi kao receptori za određene infekcije.

Krvne grupe – malarija

Prema najnovijem Svetskom izveštaju o malariji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), procenjeno je da je 2020. godine u svetu bilo 241 milion obolelih i 627.000 umrlih od malarije. Ovo predstavlja oko 14 miliona više obolelih i 69.000 više umrlih u 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom.

Afrički region SZO nosi neproporcionalno visok udeo globalnog tereta malarije. U 2020. godini, u ovom regionu registrovano je 95 odsto svih obolelih i 96 odsto svih umrlih od malarije na globalnom nivou. P. vivax uzrokuje između 70 i 80 miliona slučajeva malarije godišnje i predstavlja najrasprostranjeniju malariju kod ljudi na svetu.

Antigeni krvne grupe Duffy su receptori za izazivača malarije (Plasmodium vivax), pa su osobe bez Duffy antigena pošteđene ove infekcije. To bi predstavljalo evolutivnu odbranu organizma od infekcije. To znači da uprkos tome što je P. vivax rasprostranjen širom tropskog i suptropskog sveta, on je odsutan u Zapadnoj Africi, gde je više od 95 odsto populacije Duffy negativno.

Krvne grupe – kolera, kuga i velike boginje

Prisustvo „H-sličnog” antigena na bacilu kuge (i kolere) i „A-sličnog” antigena na virusu velikih boginja, čini pojedince koji mogu da proizvedu anti-H (grupe A1 i B) otpornijim na kugu i koleru, a pojedince koji imaju anti-A (grupe B i O) otpornijim na velike boginje. Izveštaji su pokazali da su, kada je osoba zaražena kolerom (Vibrio cholerae sojevi O1 El Tor i O139), osobe sa O krvnom grupom imale veću učestalost teških infekcija od osoba drugih krvnih grupa.

Krvne grupe – Helicobacter pylori

Osobe krvne grupe O pokazale su da imaju veću sklonost prema ulkusu želuca. Gastritis i ulkus želuca i duodenuma dovode se u vezu sa infekcijom bakterijom Helicobacter pylori. Antibiotici i inhibitori lučenja želudačne kiseline doprinose lečenju pacijenata sa ulkusom usled eradikacije bakterije koja ga izaziva. Uočeno je da se H. pylori vezuje za mukozu želuca kod ljudi preko H-tip 1 i Lewis b (Leb) fukosiliranih antigena. Rastvorljivi glikoproteini koji predstavljaju Leb ili antitela na Leb antigen mogu inhibirati vezivanje bakterija. Ovo može objasniti smanjenu sklonost osoba krvne grupe AB, B i A, u poređenju sa osobama krvne grupe O, prema prouzrokovaču H. pylori.

Krvne grupe – druge infekcije

Gastrointestinalna epidemija u Škotskoj (1996. godine) pokazala je da su osobe sa krvnom grupom O podložnije infekcijama koje izaziva Escherichia coli O157, kao i da je 87,5 odsto umrlih pacijenata tokom epidemije imalo krvnu grupu O. Prema drugoj studiji, krvna grupa O je bila povezana sa povećanim obolevanjem od kolere, kuge, tuberkuloze i zauški, krvna grupa A sa velikim boginjama i infekcijama uzrokovanim prouzrokovačem Pseudomonas aeruginosa, krvna grupa B sa gonorejom, tuberkulozom i infekcijama uzrokovanim prouzrokovačima Streptococcus pneumoniae, E. coli i salmonele, a krvna grupa AB sa velikim boginjama i infekcijama uzrokovanim E. coli i salmonelama.

Takođe, neka istraživanja pokazuju da osobe koje imaju krvnu grupu B imaju manji rizik od infekcije uzrokovane norovirusom i simptomatske bolesti, a mnogo veći osobe koje imaju krvnu grupu O. Ekspresija Lewis i ABH antigena u gastrointestinalnom traktu je usko povezana sa osetljivošću na infekciju norovirusom.

Krvne grupe i kovid-19

Nekoliko studija pokazuje da polimorfizam ABO krvnih grupa može biti povezan sa većom sklonošću prema SARS-CoV-2 infekciji. Objedinjeni rezultati deset studija, kroz metaanalizu, pokazuju da osobe sa krvnom grupom A i B imaju značajno veći rizik od kovida-19, a krvna grupa A od smrtnog ishoda. Nasuprot tome, krvna grupa O značajno štiti od nastanka infekcije, težeg toka bolesti i letalnog ishoda.

Metaanaliza koja je obuhvatila 233.006 osoba sa kovidom-19 pokazala je da nema značajne razlike u odnosu na tok i ishod bolesti (tj. intubaciju ili dispneju ili smrtni ishod) između pacijenata sa A ili AB krvnim grupama (bez anti-A antitela) i pacijenata sa B ili O krvnim grupama (sa anti-A antitelima). Međutim, u metaanalizama sprovedenim među španskim i italijanskim kohortama, nakon kontrole na konfaunding varijable (starost i pol), rizik za razvoj teže kovid-19 bolesti (definisane respiratornom insuficijencijom) bio je značajno veći kod osoba sa A ili AB krvnom grupom nego kod osoba sa B ili O krvnom grupom.

Studija sprovedena u Kanadi pokazala je da osobe teško obolele od kovida-19 imaju, posle kontrole konfaundinga, veći rizik od potrebe za mehaničkom ventilacijom, dijalizom i produženim boravkom u jedinici intezivne nege ako su krvne grupe A ili AB, u odnosu na pacijente sa krvnom grupom B ili O.

Ranija istraživanja su potvrdila da osobe krvne grupe O imaju za oko 25 odsto niže vrednosti faktora VIII i fon Vilebrandovog (von Willebrand) faktora (vWF) u plazmi u odnosu na osobe krvnih grupa A, B ili AB. Nizak nivo vWF-a je povezan sa krvarenjem, dok visok može biti povezan sa krvnim ugrušcima u arterijama i verovatno u venama tela. Kada postoji patološki visok nivo vWF-a, nastaje ozbiljan i često fatalan poremećaj zgrušavanja krvi poznat kao trombotička trombocitopenična purpura (TTP). TTP je posledica nedostatka enzima ADAMTS-13, koji cepa molekule vWF-a na manje čineći ih manje lepljivim i samim tim manje opasnim.

Naučnici u Švajcarskoj, Italiji, Holandiji, Indiji i Sjedinjenim Državama ispitali su da li teža forma kovida-19 može biti povezana sa povišenim vrednostima vWF-a. Smatra se da vWF igra glavnu ulogu u krvnim ugrušcima koji se razvijaju u plućima i drugim organima pacijenata sa kovidom-19. Povišeni nivoi vWF zbog teške upale koja se javlja u krvnim sudovima dodatno se pogoršava sekundarnim nedostatkom enzima ADAMTS-13. U italijanskoj studiji uočeno je da je umrlo 5 od 6 pacijenata sa opasno niskim nivoom ADAMTS-13.

Krvne grupe – kardiovaskularne bolesti

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi, sa izuzetno visokim globalnim obolevanjem, umiranjem i invaliditetom. Nekoliko studija je pokazalo da sve osobe koje nemaju krvnu grupu O imaju veći rizik od ishemijske bolesti srca, periferne vaskularne bolesti, venske tromboembolije, infarkta miokarda, angine pektoris i pojave ateroskleroze. Takođe, kod ovih osoba češće se javlja teža forma bolesti. Ovo se takođe dovodi u vezu sa višim vrednostima vWF-a i holesterola u plazmi i izazivanjem endotelne disfunkcije i upale. Takođe, češće nastaje kalcifikacija koronarnih arterija, složene koronarne lezije i loša periferna cirkulacija.

Neke studije su navele da su LDL holesterol, ukupni holesterol i trigliceridi viši, a HDL holesterol (dobar holesterol) niži, kod osoba sa krvnim grupama A i B. Međutim, kod osoba sa krvnom grupom AB ređe se javlja hiperlipidemija. Druge studije su dobile da je krvna grupa A povezana sa LDL holesterolom i višim ukupnim holesterolom, ali da nema veze sa HDL holesterolom (dobrim holesterolom). Krvne grupe imaju uticaj na prognozu KVB i mogu promeniti učestalost javljanja komplikacija i smrtnih ishoda.

Krvne grupe – maligne bolesti

Osobe koje nemaju krvnu grupu A, imaju tumore sa stvarnim A-antigenima ili sa „A-sličnim” antigenima koji imaju vrlo slična svojstva sa A-antigenima krvne grupe. Kod ovih ljudi tumorski antigeni se prepoznaju kao strani i reaguju sa anti-A antitelima, što bi rezultiralo napadom na tumor. Ovo objašnjava zašto je veća učestalost raka uobičajena kod ljudi koji imaju krvnu grupu A, u odnosu na ljude koji imaju krvnu grupu O. Ljudi koji imaju krvnu grupu A ne prepoznaju A ili „A-slične” tumorske antigene.

Zbog navedenog, kod osoba sa krvnom grupom A češće se javljaju rak želuca, jajnika, pljuvačnih žlezda, grlića materice, tela materice i debelog creva/rektuma, u poređenju sa osobama koje imaju krvnu grupu O. Iako su ABO genotipovi značajno povezani sa rizikom od određenih malignih tumora, oni ne izazivaju rak. Oni samo ukazuju na sklonost osobe prema bolesti. Takođe, nedostatak povezanosti između krvne grupe i malignih tumora ne pruža zaštitu. To znači da osobe koje imaju A, AB, ili B krvnu grupu imaju veću sklonost prema malignim tumorima nego osobe O krvne grupe.

Krvne grupe – druge nezarazne bolesti

Neke studije su pokazale da osobe sa AB krvnom grupom češče imaju probleme s pamćenjem, a osobe sa krvnom grupom A sa stresom. Venska tromboza češća je kod osoba koje imaju A, B ili AB krvnu grupu, a dijabetes tip 2 kod osoba sa krvnom grupom A i B. Rizik od moždanog udara češće se javlja kod osoba koje imaju AB krvnu grupu.

Krvne grupe – budućnost

Potrebno je izvršiti dalja istraživanja, posebno na molekularnom nivou ABO krvnih grupa i njihove povezanosti sa različitim oboljenjima.