Kristina Baranski: Kad stvari krenu loše, moraš da se doteraš

Ove godine tumači Agnes u popularnoj seriji Pozlaćeno doba, Dajanu Lokhart u Dobroj borbi i čeka visoki rođendan nikad zaposlenija i nikad srećnija

U Pozlaćenom dobu, novoj HBO seriji autorskog tima koji je radio i Dauntonsku opatiju, Kristina Baranski igra tetku Agnes van Rajn, predstavnicu stare njujorške aristokratije, koja se opire novim pravilima novih bogataša.

„Njen stav je: mi smo došli prvi, ne možete sad i vi da dođete. U stvari, ona je prestravljena od novih bogataša jer jedan od njih gradi ogromnu zgradu tačno preko puta njene kuće”, objašnjava Kristina, koja na ekranu zaista izgleda autoritativno sa perikom i u kostimima iz epohe i svojim prepoznatljivim visokim držanjem brade.

Istovremeno sa serijom Pozlaćeno doba, koju sa interesovanjem prati domaća publika, Kristina snima i nove epizode serije Dobra borba

Žene često ne podržavaju jedna drugu

Ulogu fascinantne i pomalo zastrašujuće Agnes van Rajn Kristina je odigrala neposredno pred svoj 70. rođendan, koji u maju dočekuje, kako sama kaže „nikad zaposlenija i nikad srećnija”. Istovremeno sa serijom Pozlaćeno doba, koju sa interesovanjem prati domaća publika, Kristina snima i nove epizode serije Dobra borba, koja je počela 2017. kao spin-off serije Dobra žena. Kristina je u ulogu Dajan Lokhart, šefice advokatske kancelarije, ušla 2006, a serija je potrajala sedam uzastopnih sezona sa po 22 epizode godišnje. „Publika je volela ženske likove na autoritativnim položajima, obrazovane i artikulisane u radnom ambijentu”, kaže Kristina. Pripremajući tu ulogu, želela je da izbegne kliše po kome su žene šefice vrlo teške i činjenicu da žene često ne podržavaju jedna drugu u radnom ambijentu.

Nikada nisam bila lepa, pa nisam mogla ni da postanem ne-lepa. Mislim da sam imala više fleksibilnosti

Nije sa mnom još gotovo

Dobra žena završena je 2016, ali već sledeće godine lik koji igra Kristina postao je glavni u Dobroj borbi, u kojoj advokatica, zbog ekonomskih previranja, ostaje bez cele ušteđevine i u 60. godini je prinuđena da ponovo traži posao.

„Kad je bankrotirala, stavili su mi krzno. Jer, zaista, upravo kad stvari krenu loše, moraš da se doteraš. Odećom, ona govori: nije sa mnom još gotovo”, kaže Baranski.

Osim na televiziji, Kristina je odigrala i brojne filmske uloge, od kojih su najpoznatije one u mjuziklima Mamma Mia i Čikago, a u mjuziklima je igrala i tokom deset godina koje je provela na pozorišnim scenama Brodveja.

Njen muzički talenat otkriven je tek tokom studija dramskih umetnosti na prestižnom Džulijardu, fakultetu za muziku i dramu. Njeni baba i deda po ocu bili su glumci poljskog pozorišta u Bafalu, gradu u državi Njujork, u kome živi veoma brojna populacija Amerikanaca poljskog porekla. Njen otac bio je urednik novina na poljskom jeziku, namenjenih doseljenicima.

Posle završenog Džulijarda njena pozorišna karijera na Brodveju počela je vrlo uspešno

Biti na sceni je nešto posebno

Kristina je prvi put gledala neko izvođenje na sceni kad joj je bilo sedam godina. Otac ju je doveo na nastup poljskog folklora. Iznenadila se kad je na kraju otac vikao bravo i plakao. „Tada sam pomislila da je biti izvođač na sceni nešto posebno”, kaže Kristina. Godinu dana kasnije, otac je iznenada umro.

Išla je u katoličku srednju školu za devojčice i tamo je bila predsednica razreda i član dramske grupe. „Bila sam stidljiva, i možda se na to ne bih osmelila da je u školi bilo i dečaka”, kaže Kristina.

Posle završenog Džulijarda njena pozorišna karijera na Brodveju počela je vrlo uspešno, ali nju je brinulo što joj se primiče 30, a na vidiku nije bilo momka za koga bi se udala i rodila decu. Tokom jedne posete mami i baki prolazila je pored svoje srednje škole, stala pred kip Device Marije i pomolila se da se takav pojavi. Sutradan, telefonom ju je pozvao Metju Kauls, kolega iz predstave, a posle narednog izvođenja ponudio je da je odveze kući svojim motorom. Kristina se bojala da se vozi i u automobilu, a kamoli na motoru, ali je ipak pristala. „Sa razbarušenom plavom kosom i svojom meksičkom cigaretom bez filtera nije ličio ni na koga koga sam pre toga upoznala”, kaže Kristina.

Danas Kristina ima i tri unuka, koji su svi tokom karantina bili sa njom u njenoj kući u Konektikatu

U venčanici na motoru

Na isti taj motor sela je i 1983. u dugačkoj beloj venčanici da bi se odvezli do crkve u kojoj su se venčali. Motor je na rubu venčanice ostavio nekoliko crnih fleka, ali Kristina nije htela da ih očisti, već venčanicu čuva u izvornom obliku. Sledeća 1984. godina je za Kristinu bila posebna, jer je čekala prvo dete i dobila svoju prvu Toni nagradu za ulogu na Brodveju. Drugu Toni nagradu dobila je 1989. Ipak, nije kasnije išlo sve uzlaznom putanjom. „Nisam dobila glavnu ulogu u mjuziklu do svojih pedesetih”, kaže. „Dugovečnost svoje karijere pripisujem činjenici da nisam morala da nosim taj ogrtač (misli na lepotu). Nikada nisam bila lepa, pa nisam mogla ni da postanem ne-lepa. Mislim da sam imala više fleksibilnosti.”

Ne mogu da kažem da imam formulu, ali u životu mi je odgovoreno na mnoge molitve

Kristina je sa Metjuom rodila još jednu ćerku i ostala s njim u braku sve do njegove smrti 2014. godine. Danas Kristina ima i tri unuka, koji su svi tokom karantina bili sa njom u njenoj kući u Konektikatu: „Mislila sam da ću za to vreme čitati klasike, ali sam uglavnom skupljala lego kocke.”

O svom životnom stavu, Kristina Baranski kaže: „Treba biti jasan u onome šta želiš. Ne mogu da kažem da imam formulu, ali u životu mi je odgovoreno na mnoge molitve.”