Kristin Skot Tomas: Diskriminacija me ljuti, a i dosadna mi je
Kako starite, sve postaje bogatije i implikacije svega što radite postaju utoliko komplikovanije – a time i interesantnije. Vaš život kao žene ne završava se kad napunite 35 ili 45.
Radnja romana Rebeka (britanske književnice Dafne di Morije) i istoimenog filma odigrava se u zamku na vetrovitim liticama Kornvola. Upravo u tom delu Velike Britanije, surovom i punom legendi, 1960. godine rođena je glumica Kristin Skot Tomas, kojoj je u filmu poverena veoma zahtevna uloga gospođe Danvers.
Danversova je nastojnica velelepnog, ali prilično zastrašujućeg zamka, koja je život posvetila čuvanju uspomene na svoju, prerano i pod čudnim okolnostima preminulu, gospodaricu.
Od Kornvola do Pariza
I glumica Kristin Skot Tomas iz svog detinjstva nosi iskustvo prerane smrti svoga oca, oficira avijacije koji je, kad joj je bilo pet godina, poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima. Ostavši sama sa troje male dece, Kristinina majka se ubrzo preudala, opet za iskusnog vojnog pilota i sa njim rodila još dvoje dece. Porodica je jedno vreme živela unutar vojne baze, što su iskustva koja su Kristini bila od koristi dok je radila ulogu u filmu Žene vojnika (Military Wives).
Međutim, i drugi majčin muž je, posle šest godina braka, nastradao prilikom jedne misije, kada se njegov avion srušio pod nerazjašnjenim okolnostima. Za razliku od lika koji tumači u filmu Rebeka, Kristin nije želela da ostane zatočenik tih misterioznih smrti, pa je sa 19 godina otišla u Pariz da čuva decu i uči jezik. I više se nije vraćala u kornvolski ambijent. Kakav je to ambijent svedoči i podatak da je pre ove verzije Rebeke iz 2020. istoimeni film po istom romanu snimio Alfred Hičkok.
U vreme kad joj je nominacijom za Oskara priznat talenat, Kristin je proglašavana i jednom od najlepših žena na svetu
Najbolja u onome što je očajnički želela
U Parizu, koji je izabrala za svoj dom, Kristin Skot Tomas je tako dobro naučila francuski da je na tom jeziku ostvarila podjednak broj značajnih filmskih uloga kao i na maternjem engleskom. Čak je za film Četiri venčanja i sahrana iz 1994, svoj prvi veliki holivudski uspeh, sama sinhronizovala svoju ulogu za francusko tržište.
U prvom delu karijere uspevala je da živi u Parizu, a radi i u Francuskoj i u Holivudu. Svetsku slavu i priznanje za svoj talenat konačno je stekla ulogom u filmu Engleski pacijent iz 1996. Ipak, tu ulogu nije dobila na tacni, već je za nju morala da se izbori. Pročitala je scenario i sebe videla u liku Katarine. Producenti su više voleli da angažuju tada već slavnu Demi Mur, ali Kristinina želja bila je nezaustavljiva. „Uloge u kojima sam bila najuspešnija su one koje sam baš očajnički želela”, izjavila je u jednom intervjuu i naglasila da su to baš te dve uloge, u Engleskom pacijentu i Četiri venčanja i sahrana.
Između Holivuda i porodice
Upravo u to vreme, kad joj je nominacijom za Oskara priznat talenat, Kristin je proglašavana i jednom od najlepših žena na svetu. O tome ona kaže: „Ljudi mi oduvek govore da sam lepa, ali lepota nije isto što i privlačnost, a ja mislim da nikad nisam bila privlačna… Moja sestra Serena je lepa i privlačna, ali ne i ja.” Kristinina godinu dana mlađa sestra Serena je takođe glumica, koja se poslednjih godina više bavi produkcijom.
U vreme svoje najveće slave i globalnog uspeha Engleskog pacijenta, Kristin Skot Tomas je već bila devet godina udata i imala je dvoje dece. Porodica je živela u Parizu, za koji je poslovno bio vezan njen muž Fransoa Olivenes, lekar i priznati stručnjak za veštačku oplodnju. Postalo je teško imati porodicu u Parizu, a raditi u Holivudu, koji nije bio baš strpljiv sa njenim kombinovanjem termina za snimanje i porodičnih obaveza. Dobila je još jednu značajnu ulogu u filmu Šaptač konjima. Morala je da bira i ona je izabrala da se vrati u Pariz i rodi i treće dete, sina Žorža. Kristinino srednje dete, sin Džozef, rođen 1991, nasledio je majčinu lepotu i bavi se glumom.
Svetsku slavu i priznanje za svoj talenat konačno je stekla ulogom u filmu Engleski pacijent iz 1996.
Utočište u pozorištu
Iako nije prestajala da igra i na filmu, Kristin se posle rastanka sa Holivudom okrenula pozorištu. Igrala je i na pariskim i na londonskim scenama, a 2004. za ulogu u Čehovljevoj drami Tri sestre nominovana je za prestižnu pozorišnu nagradu Lorens Olivije.
Posle razvoda 2005. više vremena provodi u rodnoj Britaniji, mada ima i englesko i francusko državljanstvo, a za svoje umetničke domete dobila je i plemićku titulu od engleske kraljice i francusku Legiju časti. Osim na francuskom i engleskom, Kristin je glumila i na rumunskom, koji ne zna. Za tu ulogu ju je pripremala ćerka Ežena Joneska, koja joj je prevela značenje replika. Pregled snimljenog materijala pokazao je da ih je Kristin tako besprekorno izgovorila, da nije bilo potrebe da njen tekst sinhronizuje neka rumunska glumica, što je bio prvobitni plan.
Monolog u slavu menopauze
Nikada ne skrivajući svoje godine, Kristin je još 2010. počela otvoreno da ukazuje na diskriminatorski odnos Holivuda prema glumicama koje nisu više tako mlade: „Baš sam ljuta zbog toga, a i to mi je dosadno. Drago mi je što radim ovde, u Francuskoj, gde se na žene mojih godina još uvek gleda kao na nekoga ko ima šta da kaže, a filmski stvaraoci nas smatraju emicionalno intrigantnima. Ne znači da samo zato što imate nekoliko bora nemate ništa smisleno da doprinesete. Kako starite, sve postaje bogatije i implikacije svega što radite postaju utoliko komplikovanije – a time i interesantnije. Vaš život kao žene ne završava se kad napunite 35 ili 45.”
Kasnije, mnoge je šokirao tekst koji je izgovorila kao gostujuća glumica u humorističkoj seriji Buvara (Fleabag, 2019), u kome objašnjava zašto je „menopauza najbolja j…na stvar na svetu”. Klip sa tim njenim monologom postao je viralan na mrežama jer su se žene njenih godina prepoznale, kako u konstataciji da je, kad prođe menopauzu, žena konačno slobodna, ali i zato što na kraju ipak kaže „da su ljudi sve što imamo”. Kristin je rekla da je odavno čeznula da izgovori te reči.
Klip sa monologom iz serije Buvara postao je viralan na mrežama zbog konstatacije da je, kad prođe menopauzu, žena konačno slobodna
Kristin Skot Tomas će 7. maja napuniti 62 godine i neće prestati da glumi, kao što ponekad kaže u afektu. Radiće na snimanju televizijske serije Slow Horses, koja govorio o agentima mitske britanske obaveštajne službe MI6, a biće zanimljivo gledati je u filmu Lost and Found in Paris, koji je još u pretprodukciji.