Kraljičina igra, film o ženi koja nije umela da bude pasivna

Mogli bismo se zapitati kome je trebao još jedan film o engleskom kralju Henriju VIII i njegovih šest žena. Sve već znamo o tome kako se posvađao sa papom da bi se razveo od prve žene jer se zaljubio u En Bolin (Anne Boleyn), kako je En odrubio glavu jer je posumnjao da ga je varala; potom je jedna žena umrla na porođaju, pa još jedna oterana i jedna obezglavljena.

Šta je u toj šekspirovski krvavoj priči moglo da privuče priznatog i suptilnog režisera Karima Ajnuza da snimi film Kraljičina igra, prikazan i u Kanu i u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg FEST-a?

Lik koji je 500 godina čekao svoje vreme i svog režisera

Ajnuzov film priča priču o poslednjoj, šestoj supruzi, Ketrin Par (Catherine Parr), koja je uspela da preživi, i baš zbog toga do sada ostajala ispod radara holivudske potrage za romantičnim i tragičnim heroinama.

Čitavih 500 godina Ketrin Par čekala je da dođe vreme koje će razumeti njenu priču i da se nađe režiser kao što je Karim Ajnuz, Brazilac alžirskog porekla koji živi u Berlinu, koji će takvu priču umeti da oživi.

Kad je Karim Ajnuz pročitao scenario koji su napisale Henrijeta i Džesika Ašvort po romanu Elizabet Frimantl, zapitao se kako je moguće da ovo još niko nije snimio. U fokusu priče je žena koja nije preživela skrivajući se u senci, već mudra i hrabra žena koja je brak sa kraljem iskoristila da uradi nešto dobro za svoju zemlju.

Karim Ajnuz, režiser filma Kraljičina igra © Foto: CEBEF / FEST

Kraljičina igra nije prvi film u kome se Ajnuz, nagrađen Beogradskim pobednikom na FEST-u 2020. za film Nevidljivi život, koncentriše na ženske likove. On kaže da dobro razume žene, naročito one starije, jer je odrastao u specifičnom matrijarhatu, sa majkom i bakom.

Alisija Vikander u ulozi žene koja igra na život i smrt

Dok glavnu mušku ulogu, lik engleskog kralja Henrija VIII, igra britanski glumac Džud Lou, glavnu žensku ulogu Ajnuz je poverio Alisiji Vikander (dobitnici Oskara za sporednu žensku ulogu u filmu Dankinja), koja je lik Ketrin Par obojila izrazom koji ima žena kad igra na život i smrt.

Kako su autori filma videli lik Ketrin Par govori i originalni naslov koji glasi The Firebrand. Ta teško prevodiva engleska reč najviše odgovara našim kolokvijalnim rečima kontraš, bundžija, paljevina. Jednom rečju, onaj ko ne ostaje pasivan. A svi se ti epiteti odnose na ženu koja je živela pre 500 godina.

Alisija Vikander kao kraljica Katarina Par © Foto: CEBEF / FEST

Nije morala da dokazuje devičanstvo

Istorijska priča o Ketrin Par zapravo je priča o ženskoj hrabrosti ili, kako se danas kaže, o mekoj moći. Kad je već bolesno paranoični kralj krenuo u potragu za šestom ženom, svima je bilo jasno da ona koja pristane – stavlja glavu u torbu. Ketrin je hrabro ušla u tu igru.

Za razliku od većine prethodnih izabranica, ona nije morala da dokazuje svoje devičanstvo zato što je već bila dvostruka udovica. Iz tih brakova nije imala dece, ali je iz njih izašla sa znatnim bogatstvom. Jeste bila dosta mlađa od kralja, ali je već imala 31 godinu.

Za ženu toga vremena imala je široko obrazovanje, životno iskustvo, mudrost i jak karakter. Sve joj je to i kralj priznavao, pa joj je poverio regentstvo nad Engleskom tokom svog višemesečnog odsustva zbog ratnog pohoda na Francusku.

Ketrinin uticaj bio je veoma važan u konačnom odvajanju Engleske od katoličanstva i okretanju novoj veri. Iako je Henri zbog svojih razvoda prekinuo odnose sa papom, živeo je i sahranjen kao katolik. Ketrin je najviše uticala i da Henrijeva ćerka, potonja kraljica Elizabeta I, prihvati novu veru.

Maćeha koja je pomirila pastorke sa ocem

Kad se Ketrin udala za Henrija, on je već imao troje dece: Meri, poznatu kao Krvava Meri, zakletu katolkinju, iz prvog braka sa Katarinom Aragonskom; Elizabetu iz braka sa En Bolin koju je voleo, ali i pogubio; i Edvarda, prvog engleskog kralja odgajanog od rođenja u protestantskoj veri, koga mu je treća žena Džejn Simor rodila i umrla odmah po porođaju.

Pošto je poništio brakove sa majkama svojih ćerki, Henri ih je proglasio nezakonitom decom. Ketrin Par je uspela da nagovori muža da opozove te odluke i da ih prizna za svoju zakonitu decu.

Naravno, na dvoru je bilo mnogo onih kojima se nije dopadao uticaj koji je Ketrin imala na kralja, niti moć njenih prijatelja. Kad se kralj vratio iz pohoda, kraljicu i njene prijatelje su oklevetali i optužili za jeres. Mnogi su pogubljeni, a Ketrin je izvedena pred sud. Iako su svi verovali da je suđenje samo predstava pre pogubljenja, mudra Ketrin je uspela da vodi učene polemike sa najvećim moćnicima države i da se odbrani. Ostala je kraljica do Henrijeve smrti.

Alisija Vikander i Džud Lo kao Katarina Par i Henri VIII © foto CEBEF / FEST

Kratka sreća posle prestola

Tokom četiri godine braka Ketrin Par je uspela da izbegne optužbe, a sve vreme se bavila i političkim i verskim pitanjima zemlje. Ne bi se sa sigurnošću moglo odbaciti ni pitanje preljube.

Ketrin je sa kraljem Henrijem upoznao plemić Tomas Simor, rođak treće kraljeve žene Džejn, jedine koja mu je rodila sina i pored koje je po sopstvenoj želji sahranjen. Ketrin Par to uopšte nije pogodilo. Ona i nije imala nameru da se sahrani pored kralja, ona je imala nameru tek da počne da živi.

Odmah po kraljevoj smrti udala se za Simora. Konačno slobodan, zaljubljeni par je napustio London i otišao da svoj bračni život otpočne u zamku Sadeli (Sudeley) gde je Ketrin u 36. godini rodila svoje prvo dete. Ali je ubrzo umrla od komplikacija na porođaju.

Na tom imanju u crkvi Sent Meri je i sahranjena. I danas tu počiva. I kapela i zamak su rušeni u burnim istorijskim previranjima i građanskim ratovima. Oko 200 godina zamak je bio napušten i u ruševinama, da bi sredinom 19. veka bio rekonstruisan, kao i kapela.

Kraljičin grob u kapeli zamka Sadeli

Zamak Sadeli (Sudeley Castle & Gardens) danas je u vlasništvu Elizabete, ledi Aškomb (lady Aschombe) i porodica njenih sina i ćerke. Oni se trude da imanje sa 1000 godina istorije održavaju i restauriraju. To je jedino imanje sa zamkom iz tjudorske ere koje je u privatnom vlasništvu, a na kome je sahranjena neka kraljica. Nalazi se u oblasti grada Glostera, blizu granice sa Velsom. Zamak i imanje su 2012, povodom 500 godina od rođenja Ketrin Par, otvoreni za posete turista, a posle pauze zbog radova, ponovo se otvaraju 19. marta ove godine.

Imanje i zamak Sadeli sa kapelom u kojoj počiva Katarina Par © Foto: Sudely Castle

Velelepno zdanje okružuje 10 zadivljujuće uređenih vrtova. Posetioci mogu da obiđu zapadno krilo zamka koje je ostalo autentično iz 15 veka, gde su danas izložbe umetničkih predmeta, odeće i nakita, dok u istočnom krilu mogu da posete sale i salone sa antikvarnim nameštajem koji su i danas često u upotrebi.

Ketrin Par i danas bdi nad alegorijom nasleđa Tjudora

Ipak, najvredniji eksponat u zamku je slika Alegorija nasleđa Tjudora, koju je 1572. naručila Henrijeva ćerka i potonja kraljica Elizabeta I. Na slici je prikazan njen otac sa svoje troje dece i mužem starije ćerke Meri, Filipom II od Španije. Na slici nema nijedne surpuge, pa ni Ketrin Par. Ali istorija zna da ove „alegorije nasleđa” i prividne porodične harmonije Tjudora ne bi bilo bez Ketrininog truda da ih pomiri u interesu države, a ne u svom ličnom interesu. Na obodima imanja oko zamka Sadeli postoje stare kuće zanimljive arhitekture, obnovljene i opremljene za turiste. Tu mogu da odsednu oni koji, inspirisani filmom Kraljičina igra, žele da putuju kroz vreme na mestu na kome je Ketrin Par posle opasne politčke igre želela da konačno bude srećna i na kome već pet vekova počiva.

Naslovna fotografija – Alisija Vikander i Džud Lo kao Katarina Par i Henri VIII © foto CEBEF / FEST