Kraljevski šeširdžija – Filip Trisi
Do druge polovine marta tekuće godine publika koja se nađe u čuvenoj petrogradskoj Erarti moći će da pogleda izložbu njegovih virtuoznih kreacija pod nazivom Maestro
U jednom od muzeja primenjene umetnosti koji se postavio na mapu najprestižnijih na svetu, petrogradskoj Erarti, održava se izuzetna izložba. Naime, od novembra prethodne do druge polovine marta tekuće godine, publika koja se nađe na licu mesta moći će da pogleda izložbu virtuoznih kreacija, kada je dizajn šešira u pitanju: Filip Trisi – Maestro.
Ova izložba ujedno je poklon Trisija muzeju Erarta za desetu godišnjicu postojanja i zahvalnost za jednu raniju izložbu, koja je njemu bila od velikog značaja. Godine 2015. muzej Erarta već je priredio retrospektivu Trisija koja je obuhvatila pregled četvrt veka njegovog rada.
Izložba je postala momentalni hit, postavši jedna od najposećenijih izložbi svog doba i izazivajući neverovatan broj pozitivnih kritika.
Prvi šešir koji je dizajnirao za Šanel bio je uvijeni kavez za ptice, a fotografisao ga je Patrik Demaršelje za naslovnu stranu britanskog Voga
S obzirom da je mala verovatnoća da ćemo se ove godine naći u Sankt Peterburgu, a i kako ova izložba nema virtuelnu turu, odlučili smo da ona bude samo povod da pišemo o ovom svojevrsnom vajaru među dizajnerima šešira.
Priča o Trisiju je priča o pravom starinskom predanom uspehu bez prečica. Rođen je 1967. u ruralnom delu Irske, u mestu sa samo 500 stanovnika. Teško da se iz tih karata očekivalo da će postati umetnik kojeg svet iz milošte naziva kraljevski šeširdžija.
Kako sam kaže, njegov interes za veštinu šivenja započeo je s pet godina, a opsednutost venčanjima u katoličkoj crkvi preko puta njegove kuće nadahnula je ranu strast za modom. Sa 17 godina, Trisi se seli u Dablin kako bi studirao modu na Nacionalnom koledžu za umetnost i dizajn, gdje je i diplomirao 1987.
Godinu dana kasnije Trisi je stekao MA stipendiju za odsek modnog dizajna na The Royal College of Art u Londonu, a diplomirao je 1990. godine sa pohvalama.
Nezaobilazan je deo britanskih kraljevskih venčanja, premijera, filmova – među kojima i onih najmaštovitijih, kao što je serijal o Hariju Poteru
Svojevrsna trivija vezana za njegov uspeh je i podrška modne ikone i, na neki način, mecene londonske modne scene – Izabele Blou. On je, navodno, 1989. odneo jedan od svojih šešira Majklu Robertsu, modnom uredniku časopisa Tatler i urednici rubrike Stil istog magazina, Izabeli Blou.
Blou je zamolilila Trisija da kreira šešir za njeno venčanje, a ubrzo nakon toga, 1990. godine, pozvala ga je da živi s njom i njenim novim surugom, u njihovoj kući u Belgraviji u Londonu, gde je Trisi uspostavio malu radionicu u njihovom podrumu.
Na sličan način je i Aleksander Makvin, još jedno otkriće Izabele Blou, nešto kasnije bio njen proteže i na istom mestu imao svoju prvu radionicu.
„Volim kad vam šeširi ubrzaju srce i kada se zbog njih osećate kao milion dolara”, kaže Trisi o svom radu
Trisijeva diplomska revija 1990, koja je bila praćena brojnim pohvalama kritike, donela mu je eksploziju ponuda za saradnju sa međunarodnim dizajnerima poput Valentina, Versačea, kao i Karla Lagerfelda, sa kojim je, u modnoj kući Šanel, sarađivao punih deset godina.
Prvi šešir koji je dizajnirao za Šanel bio je uvijeni kavez za ptice, a fotografisao ga je Patrik Demaršelje za naslovnu stranu britanskog Voga. Ubrzo osniva sopstveni brend Filip Trisi Limitid i nastavlja sa osvajanjem titula dizajnera asesoara u Britaniji 1991, 1992. i 1993, pa onda ponovo 1996. i 1997. godine.
Od tada pa do danas njegov opus se proširio na brojne događaje u modnom svetu i van njega. Nezaobilazan je deo britanskih kraljevskih venčanja, premijera, filmova – među kojima i onih najmaštovitijih, kao što je serijal o Hariju Poteru, a njegovi šeširi deo su brojnih postavki velikih muzeja, poput Viktorija i Albert muzeja u Londonu.
Formula za uspeh mu je naizgled jednostavna – mašta bez granica, hrabre ideje i vrhunska izrada. Ovaj dizajner neprestano eksperimentiše sa paletama boja i formama, kroz sve širi dijapazon materijala: perje, veštačke i prirodne biljke, plastika, metal, krzno, tekstil, pa čak i električni uređaji.
Svojevrsna trivija vezana za njegov uspeh je i podrška modne ikone i, na neki način, mecene londonske modne scene – Izabele Blou
Ono što ga posebno izdvaja je predanost i lični angažman uložen u svaki komad koji izađe iz njegove radionice. „Na svaki šešir potrošim onoliko vremena koliko je potrebno da bi postao izvanredan. Ljudi koji dolaze u moj studio često pitaju gde su šivaće mašine, a ja uvek odgovorim: Evo mojih ruku, to je sve što mi je potrebno.”
„Ujutro se osećam obučen tek nakon što stavim naprstak. Volim kad vam šeširi ubrzaju srce i kada se zbog njih osećate kao milion dolara”, kaže Trisi o svome radu.
Dobar šešir je ukras koji mnogo govori o onome ko ima snagu da ga iznese, ali je svakako zanimljivo umetničko delo i kada stoji nezavisno u prostoru. Kako nam je Trisi, možda, prilično daleko, mi vam predlažemo da obratite pažnju na šešire sa tradicijom kod nas, kao što je stari beogradski brend Ercegovac ili maštovite skulpture brenda Blackbirdfield.
I mi šešir za trku imamo!