Krah braka
Povede se ovih dana velika polemika u društvu – ko je krivac za krah jednog važnog braka?
Valjda su brakovi ljudi koji sebe smatraju poznatim iz ovog ili onog razloga važniji od brakova običnih, tj. manje poznatih u ovom našem selu.
Kod mene u selu beše jedan čovek. Zaljubio se u devojku mlađu od sebe. Devojka beše lepa, visoka i mlada. Kao i tada, i danas je lepa i visoka. Dobiše dvoje dece. Prođe dve decenije. Nama seljanima predstavljaše tu zajednicu idealnom. On stariji i mudriji, ona mlada, i željna svega.
Ljubav cveta kao cveće u proleće, kao uši zecu.
I beše kraj. Provedosmo nedelje u brizi koliko je muž potrošio novca na zajednički život sa sopstvenom ženom, sa sve osvrtom za šta je davao i koliko je bio velikodušan. I gle čuda, dozvoljavao joj je i na letovanje da ide. Širokogrudo, nema šta. Meni malo neobično, ali što ja da namećem svoje mišljenje.
Nije njemu bilo do njene mladosti, lepote, energije, ljubavi, dvoje dece koje mu je rodila. Njemu mu je do njega bilo! Sebe da više voli je birao. Lepši je na slici s njom nego sa šeširom. Ne voli on nikog do sebe!
Čemu da se nadam, gde da odem ja kada je samo pesma tuge ostala! (Marina Živković)
Nego, je lʼ poznajete još ovakvih?
Niko da pita: Da li da skupljamo dobrovoljni prilog za nadoknadu troškova nastalih u braku? Da napravimo neku analizu kako i na koji način bi se ostavljenom mužu troškovi uvažavali, i na koji način će ekvivalentno ublažavati njegovu bol. Pozivam finansijskog analitičara da upari bol s troškom, da krenemo odatle. Šta ćemo ako refundacija ne pomaže? Možda je bolje da se odbegla mlada ugoji jedno 20 kilograma, da je ostavi novi momak? Možda je to veća uteha?
Loš je rod bio, drugarice moje, baš loš. Jauču nam muškarci, kukaju, plaču i žale se na sudbinu.
Nisi ti brate ni za jednu, ja da ti kažem! I još da ti kažem da ne samo ja nego još hiljade žena se pitalo kako će ona ceo život samo s takvim kao što si ti.
I bila sam u pravu.
Imala četvoro dece ili jedanaestoro, udaću se i razvešću se uvek kada ja budem smatrala da je vreme za to. Jer je nama naša borba dala da biramo gde ćemo da putujemo, kada ćemo da rađamo decu i šta će da nam bude profesija.
Danas, da naglasim, kuvam ručak samo za svoju decu. Nemam muža. Zauzet je prigovaranjem i žalbama na svoju sudbinu, pa je zaboravio šta je odgovornost.
Oče naš Sine Božiji Isuse Hriste pomiluj nas grešne.