Some picture

Kovid-19 kod osoba sa dijabetesom: razlozi za moguće lošije ishode

Dobro je poznato da svaka infekcija, pa tako i kovid-19 infekcija, može da utiče na pogoršanje glikoregulacije. Ukoliko se hiperglikemija na pravi način ne koriguje, može dovesti do brojnih komplikacija

Infekcija novim korona virusom (SARS-CoV-2) sama po sebi može predstavljati faktor pogoršanja zdravstvenog stanja ljudi sa dijabetesom, jer može ubrzati akutne metaboličke komplikacije direktnim negativnim efektima na funkciju beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa.

Ovi efekti na funkciju beta-ćelija takođe mogu dovesti do dijabetičke ketoacidoze kod osoba sa dijabetesom, hiperglikemije pri prijemu u bolnicu kod osoba s nepoznatom istorijom dijabetesa i potencijalno nove slučajeve dijabetesa.

Dijabetes i teška klinička forma kovida-19

Podaci iz dve bolnice u Vuhanu pokazuju da od 1.561 pacijenta sa kovidom-19 čak 9,8 odsto je imalo dijabetes, kao i da su osobe sa dijabetesom češće zahtevale prijem u jednice intezivne nege ili umirale. U drugoj studiji, prevalencija dijabetesa kod 1.590 kineskih pacijenata sa kovidom-19 bila je 8,2 odsto, a kod pacijenata sa teškim kovid-19 oboljenjem čak 34,6 odsto.

U retrospektivnoj studiji u Kini, pacijenti sa dijabetesom imali su češće teške upale pluća.

U prospektivnoj kohortnoj studiji pacijenata sa kovidom-19, sprovedenoj u Njujorku (Sjedinjene Američke Države), prevalencija dijabetesa i gojaznosti bila je veća kod pojedinaca primljenih u bolnicu nego kod onih koji nisu bili hospitalizovani (34,7 odsto u odnosu na 9,7 odsto za dijabetes i 39,5 odsto u odnosu na 30,8 odsto za gojaznost).

Dijabetes i smrtni ishod usled kovida-19

U studiji sprovedenoj u Italiji, od 27.955 pacijenata koji su umrli od kovida-19, skoro svaka treća osoba imala je dijabetes (31,1 odsto). U Velikoj Britaniji od 23.804 umrlih pacijenta sa kovidom-19, 32 odsto imalo je dijabetes tipa 2, a 1,5 odsto dijabetes tipa 1.

Na osnovu podataka populacione kohortne studije sprovedene u Engleskoj, između 16. februara i 11. maja 2020. godine, od 264.390 osoba sa dijabetesom tipa 1 umrlo je 1.604, a od 2.874.020 osoba sa dijabetesom tipa 2 umrlo je 36.291 osoba i to od svih uzroka smrti. Među umrlima od svih uzroka smrti, kod 464 osobe sa dijabetesom tipa 1 i 10.525 osoba sa dijabetesom tipa 2, smrtni ishod bio je povezan sa kovidom-19.

Preventivne mere kod osoba sa dijabetesom identične su opštim preventivnim merama za celokupnu populaciju: pranje ruku, fizičko distanciranje i nošenje maski

Interesantno je da je kod umrlih usled kovida-19 i to kod 62,3 odsto osoba sa dijabetesom tipa 1 i 55,4 odsto osoba sa dijabetesom tipa 2, prethodno postojalo već neko kardiovaskularno oboljenje ili oštećenje bubrega.

U britanskoj kohorti od 5.693 pacijenta sa kovidom-19, rizik od smrtnog ishoda bio je 2,4 puta veći kod osoba s nekontrolisanim dijabetesom. Ljudi s lošijom kontrolom dijabetesa, gde je glikozilirani hemoglobin (Hb) A1c 10,0 odsto ili veći, imali su 2,2 puta veći rizik od smrtnog ishoda usled dijabetesa tipa 1 i 1,6 puta od dijabetesa tipa 2, u odnosu na osobe sa dijabetesom čije su vrednosti HbA1c bile od 6,5 odsto do 7,0 odsto.

Veza između indeksa telesne mase (ITM) i umiranja usled kovida-19 je u obliku slova U: kod dijabetesa tipa 1, osobe sa ITM 25,0–29,9 kg/m2 imale su 2,45 veći rizik od smrtnog ishoda, a sa ITM 40,0 kg/m2 ili više 2,33 puta veći rizik nego osobe sa ITM manjim od 20,0 kg/m2. Slično je dobijeno za dijabetes tipa 2, samo su rizici bili 2,3 i 1,60. Pri čemu je normalna uhranjenost, prema ITM, u opsegu od 18,5 do 24,9 kg/m2.

Razlozi lošijih ishoda

Akcenat se stavlja na redovno sprovođenje fizičke aktivnosti (najmanje 30 minuta dnevno), koja doprinosi boljoj kontroli nivoa šećera u krvi

Osobe sa dijabetesom koje imaju kovid-19 imaju lošiju prognozu, najverovatnije zbog istovremenog efekta više različitih faktora.

Među osobama sa teškim kovid-19 oboljenjem, kao i među umrlima, veliki je broj osoba sa udruženim komorbiditetima, kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, gojaznost i hronična opstruktivna bolest pluća.

Pored komorbiditeta, lošim ishodima doprinose i brojni drugi faktori: starost, pol, etnička pripadnost (crnci, azijati i drugi, osim belaca), proupalno i prokoagulativno stanje.

U nedavno objavljenoj studiji, muški pol, stariji uzrast, oštećenje bubrega, etnicitet, isključujući belce, socioekonomska deprivacija i prethodni moždani udar i srčana insuficijencija povezani su s većim rizikom od smrtnog ishoda usled kovida- 19 i kod osoba sa dijabetesom tipa 1 i tipa 2.

Šta ako se osobe razbole od kovida-19?

Dobro je poznato da svaka infekcija, pa tako i kovid-19 infekcija, može da utiče na pogoršanje glikoregulacije. Ukoliko se hiperglikemija na pravi način ne koriguje, može dovesti do akutnih komplikacija, kao što su dijabetesna ketoacidoza i hiperosmolarno neketogeno stanje.

To znači da je potrebno da se osobe sa dijabetesom pridržavaju „pravila tokom bolesti” (nastaviti sa uobičajenom terapijom, odgovarajuća rehidratacija, kontrola vrednosti glikemije na svaka četiri sata, kontrola telesne težine i temperature, ako je osoba na insulinskoj terapiji – kontrola urina na ketone i pridržavanje svih drugih terapijskih i higijensko-dijetetskih preporuka lekara), sve sa ciljem korekcije nastalog pogoršanja glikoregulacije i održavanja dobre kontrole dijabetesa.

Neophodno je smanjiti unos namirnica koje imaju visok sadržaj ugljenih hidrata

U uslovima bolesti, najverovatnije je potrebna veća doza insulina u odnosu na uobičajenu, iako pacijenti unose manje hrane. Smanjenje telesne težine, uprkos redovnoj regularnoj ishrani, može ukazati na prisustvo hiperglikemije.

Prevencija kovida-19 kod osoba sa dijabetesom

Preventivne mere kod osoba sa dijabetesom identične su opštim preventivnim merama za celokupnu populaciju: pranje ruku, fizičko distanciranje i nošenje maski.

Posebno je važno redovno uzimanje terapije za dijabetes. Akcenat se stavlja i na redovno sprovođenje fizičke aktivnosti (najmanje 30 minuta dnevno), koja doprinosi boljoj kontroli nivoa šećera u krvi i manjem riziku od komplikacija kod osoba sa dijabetesom.

Takođe, neophodno je smanjiti unos namirnica koje imaju visok sadržaj ugljenih hidrata (namirnice napravljene od belog brašna – hleb, testenine, kao i namirnice bogate skrobom – krompir, kuvana šargarepa i cvekla), kao i imati redovne obroke (više manjih obroka u toku dana).

Posebno se preporučuju jaja, meso, riba, maslac, sirevi, paprika, spanać, pečurke, brokoli i paradajz

Posebno se preporučuju sledeće namirnice: jaja, meso, riba, maslac, sirevi i povrće (paprika, spanać, pečurke, brokoli i paradajz).

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *