Korset – voljen i osporavan – od Marije Antoanete do danas

Piše: Dizajner i kostimografLidija Jovanovićmart 26, 2023mart 24, 2023

Korseti su svuda oko nas. Od donjeg rublja do venčanica, uz sve međuodevne predmete, navikli smo da ih viđamo i vrlo jasno se izjašnjavamo da li ih volimo ili ne volimo.

Zapravo, emotivni odnos prema ovom komadu tkanine, često ojačanim fišbajnima (poreklom od nemačke reči fischbein, u slavu kitove kosti koja je bila materijal za ojačanje korseta), nije mnogo ni čudan, jer se često sloboda žena i njihova pozicija u društvu vezivala za odnos prema korsetu.

Reč steznik može povezati brojne asocijacije u našoj podsvesti. Neki bi mogli pomisliti na usko uvezanu odeću, koja pritiska i deformiše unutrašnje organe, koju su nosile žene u 18. i 19. veku kako bi postigle siluetu peščanog sata. To je baš onaj korset koji viđamo u istorijskim filmovima i serijama. Nekima će možda pre pasti na pamet najnoviji trend modernih steznika, koje su popularizovale slavne ličnosti kao što su Bili Ajliš, Bela Hadid i drugi, a možda čak i poseduju jedan u svome ormaru.

Razlozi zašto ova različita mišljenja i stereotipi postoje, često se zanemaruju i ne razumeju. Korseti su kroz istoriju bili jedan od najkontroverznijih i najznačajnijih komada odeće, predstavljajući ponor između patrijarhata i feminizma. Dublje istraživanje njihovog istorijata otkriće kako pogledi na steznik često odražavaju promene uloge žene u društvu i kako su oni ponekad koristili ženama, dok su ih ponekad sputavali.

Počeci

Iako se neki oblici odeće nalik korsetu mogu naći na mikenskim crtežima 1.600 godina pre nove ere, mi se bavimo onima koji su u vezi sa civilizacijama nama bližih, i samo par vekova udaljenih.

Prema istorijskim izvorima, steznici su izvorno bili povezani sa bogatom elitom, ali ih je prihvatila buržoazija, odnosno srednja klasa, tokom 17. veka. Ovo čvrsto donje rublje, koje je podizalo grudi uvis, javljalo se u mnogo različitih materijala i oblika. Postojali su čak i metalni steznici koji su se koristili u ortopedske svrhe (a ne za mučenje, kako bi se moglo zaključiti).

Uobičajeni korset, koji se često zamišlja kada se o korsetu priča, poznat je kao viktorijanski korset, a stvorio ga je čovek po imenu Džozef Kuper, 1848. godine. Njegov dizajn postao je ključan u smislu udobnosti koju su žene navodno dobijale u poređenju sa prethodnom verzijom. Ovaj dizajn uključivao je prednju podlogu za pričvršćivanje, koja je dopuštala oblačenje i skidanje korseta bez odvezivanja na leđima. Nije to napravilo neku revolucionarnu razliku, jer i dalje se očekivalo da će se steznici nositi gotovo zauvek, ali je ipak omogućilo ženama da se bave određenim sportovima uz veću lakoću kretanja.

Ovo je delovalo kao kolosalan napredak, s obzirom na vremensko razdoblje i okruženje. Iako je većina kontinentalne Evrope tek proživela doba prosvetiteljstva, ono nije toliko koristilo ženama u smislu njihove uloge u svakodnevnom životu, kao što je omogućilo muškarcima. Kako bi se uklopile u društvene norme, od žena se očekivalo da nastave sa svojim uobičajenim kućnim poslovima i brinu se o deci, a takođe se od njih očekivalo da sve to vreme nose i korset.

Ovo je počelo da ljuti žene, jer je ozbiljno i direktno uticalo na ostvarivanje ženskih prava tokom 19. veka, ograničavajući prostor za disanje, naglašavajući i podižući gornji deo tela prema željama muškarca.

Revolucija u najavi

Pred sam kraj 19. veka steznici su počeli da dobijaju sve više kritika od dve grupe, koje su se sve glasnije čule. S jedne strane – aktivista za ženska prava, koji su zagovarali reforme odevanja i praktične opcije odeće, a s druge strane i muških doktora, koji su isticali deformacije kičme i unutrašnjih organa, kao posledicu nošenja korseta.

Iako su neke žene tradicionalni steznik doživljavale kao značajan simbol ženstvenosti, većina njih je smatrala da su ih društvene norme naterale da nose tako neudoban komad odeće, čak i u sopstvenom domu.

Pad steznika

Početkom 20. veka steznici su postupno izlazili iz mode, kako su se žene sve više bavile sportom i vežbanjem. Kako bi dobile tanak struk i tako poželjan oblik peščanog sata, žene počinju da drže dijete i više vežbaju, umesto da se oslanjaju na usku odeću kako bi oblikovale svoje idealno telo.

Neki modni dizajneri 1910-ih i 1920-ih potpuno su prestali da koriste korset u svojim haljinama i odevnim kombinacijama. Pol Poare bio je jedan od prvih koji je odbacio korset, dozvolivši svojim opuštenim siluetama da oblikuju telo drapiranom tkaninom.

Kasnije, u razdoblju nakon Drugog svetskog rata, steznici će među feministkinjama postati čak i simbol muške opresije.

Korset danas

Kako se ženska moda svakodnevno menja, današnje žene, pa čak i muškarci, počeli su uključivati korsete u svoju garderobu. Ali dizajn korseta drastično se promenio, od nošenja ovog modnog komada kao restriktivnog donjeg rublja do gornje dekorativne odeće koja je često nošena kako bi se replicirala retromoda.

Vremenom je korset proteran u svet erotskih maštarija, dok su mu dizajneri davali neki sasvim novi sjaj, praveći od njega poželjni komad za scenske nastupe. Ovo ga je još jednom učinilo i čini kontroverznim odevnim komadom.

Čak i ako niste ljubitelj korseta kroz istoriju, i slažete se (kao i mi uostalom) da je bio simbol sputavanja ženskog tela, sigurno pamtite Madonino osvajanje slobode u Gotjeovom korsetu devedesetih godina prošlog veka, koje je utrlo put čitavoj plejadi scenskih izvođača da ga koriste kao podrazumevani deo svojih nastupa.

Korset, voljen i osporavan, ima još mnogo toga pred sobom da ispriča u budućnosti.