Kopriva

U najboljem od svih mogućih svetova koji nam kreiraju komandanti naših života koji se više i ne kriju, nijedan segment naše stvarnosti neće ostati bez kontrole. Ovih dana internetom kruži vest da se u EU spremaju da nam zabrane i koprivu (koja je, kao što je poznato, biljka svih biljaka, sa neverovatno mnogo komponenti koje blagotvorno deluju na ljudsko zdravlje, a osim toga, kopriva je i hrana), a kako će to da urade, sa samoniklom i žilavom žarom, ostaje nam samo da zamišljamo.

Kao što je poznato, decu su nam već uzeli, spremaju se da redukuju broj krava, koza i ovaca, ali i broj kućnih ljubimaca, smeštaće nas u petnaestominutne gradove i ograničiće nam putovanja, kako bi nebo koje šaraju privatnim avionima bilo samo njihovo.

Sve to uvek rade pod propagandom da je to za naše dobro, da je to za dobro planete i da mi, plebs, ne treba ni oko čega da se brinemo, pošto ionako oni misle za nas. Mnogi su se na tu propagandu upecali – oni koji se slažu sa idejom eugeničara da nas ima isuviše na planeti, i da tri četvrtine čovečanstva treba nekako eliminisati, zanimljivo, sebe nikako ne vide u tom višku.

Sada smo stigli do tačke u kojoj više nema nikakve oplate za njihove namere. Nema šuškavog šarenog papira, ima samo gole i vrlo mračne sile koja zamračuje ovo malo sunca što nam je ostalo.

Naime, na udaru su sada stari ljudi.

Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, nedavno je izjavila da „stari ljudi žive suviše dugo i da je to rizik za globalnu ekonomiju”, pa je onda, da se Vlasi ne dosete, dodala i da sama može uskoro da zamisli svoju čitulju. Zanimljivo da joj na pamet nije pao Soroš, ili Rotšild ili, ne daj bože Klaus Švab, sve mladići koji svojom divnom energijom dopirnose lepoti ovog sveta i dobrobiti čovečanstva.

U ideji o starim ljudima koji nekoga koštaju, krije se morbidna i podla ideja o tome da je čovek gutač energije, a ne stvaralac. Perverznost leži u zameni teze – ne izdržavaju banke nas, nego mi njih.

Ogavni robovlasnički koncept o beskorisnosti čoveka uopšte, a pogotovo starog čoveka, koji je sada tako eksplicitno i bestidno obelodanila Kristin Lagard, međutim, provlači se kao lajtmotiv u savremenoj kulturi, decenijama. Starost je pošast, sramota i stigma, pogledajte samo novine.

Nije ni čudo da se poslednjih godina bezvrednost života promoviše kao istina nad istinama i da industrija samoubistava preti da pomuti slavu drugim pomodnostima.

Ali, pametan čovek je kao kopriva.