Komplimenti

Hej, vi, muškarci, nemojte nam davati takve komplimente, ne zato što izgledamo super – za svoje godine – nego zato što je u vašim godinama to neumesno

Pre nekoliko dana sedela sam na suncu u jednom beogradskom kafiću. Dva stola od mene sedela je jedna izuzetno lepa, visoka i vitka, negovana i doterana žena u najboljim godinama. Posmatrala sam je neupadljivo sa te pristojne udaljenosti, jer je sve na njoj bilo sa stilom, otmeno i moderno. Kaubojske čizme, dobre farmerke, sako boje peska, lepe, neupadljive minđuše. Kosa skupljena u ovlaš punđu, sa dva pramička koji su joj uokvirivali lice. Pilotske naočare za sunce. Ušla je u baštu kafića posle mene i naručila kapućino . Nekoliko puta je pogledala na sat, pa sam pomislila da sigurno nekog čeka.

Profil joj je bio lep i pravilan, u jednom trenutku zaličila mi je čak na Grejs Keli . Pitala sam se koliko li ima godina. Mogla je da ima pedeset, ali i šezdeset, možda samo zbog tih elegantnih minđuša kakve mlade devojke danas ne nose.

Posle nekoliko minuta, u baštu kafića ušao je dobro obučen stariji čovek sa prosedim zaliscima i frizurom direktora banke, debeljuškast i nižeg rasta, i sigurnim koracima krenuo je ka njoj. Bivša ljubav, pomislila sam odmah, posmatrajući način na koji su se poljubili u obraz, i kako su se uhvatili za ruke. Moram priznati da sam takvu ženu zamišljala sa mlađim i mršavijim čovekom.

Čovek se zagledao u nju, a njen predivni osmeh obasjavao je odjednom tu scenu.

Bivši ljubavnici, posle mnogo godina, zajedno, na prijateljskoj kafi, za dobra stara vremena. Razgalila me je ta pomisao.

„Ne mogu da te se nagledam”, rekao je, a ona se topila na suncu njegovih reči.

Onda mi je zazvonio telefon, i nisam mogla pomno da pratim tu divnu romantičnu scenu.

Kad sam završila razgovor, i kafu, i kad sam htela da krenem, još uvek sam hvatala kikot i delove razgovora. Naravno da me nisu primećivali. Postojali su samo oni, i taj njihov susret.

Mi vaše godine ne primećujemo, sve dok umete da nam dajete prave komplimente

Ali, kad sam prolazila pored njihovog stola nisam mogla da se ne okrenem, kad sam čula šta joj je gospodin rekao.

„Izgledaš odlično, još uvek.”

Kao da je neko bacio santu leda na taj sto. Lice joj je bilo skamenjeno od šoka .

Da popravi utisak, nastavio je, dok sam izlazila.

„Mislim, za svoje godine izgledaš fenomenalno…”

Došlo mi je bilo da kriknem:

Hej, vi, muškarci, nemojte nam davati takve komplimente, ne zato što izgledamo super – za svoje godine – nego zato što je u vašim godinama to neumesno.

Mi vaše godine ne primećujemo, sve dok umete da nam dajete prave komplimente.