Koliko je uloga roditelja važna u životu jednog para
Postoje različite definicije porodice, ali većina ljudi se slaže da je ona centralna tačka u životu svakog pojedinca. Porodica je osnova rasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je, isto tako, osnova bolesti i zdravlja. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista.
Forma porodice oblikuje se prema uslovima života koji preovlađuju na određenom mestu i u određenom vremenu.
Šta je nesumnjivi minimum porodice?
Da li je to udruživanje muškarca i žene u zajednicu da bi imali potomstvo i starali se o njemu ili porodicu mogu da čine i dvoje ljudi koji se bezuslovno vole i koji su upućeni na uzajamnu povezanost radi zadovoljenja svojih emocionalnih potreba, sa ili bez dece?
Kada kažemo da parovi nemaju decu, na koje ljude tačno mislimo?
O ljudima bez dece govorimo tek onda kada postane sigurno da se oni BIOLOŠKI ne mogu ostvariti kao roditelji! Život takvih parova, bez dece, velikim delom zavisi od toga da li su svesno odlučili da nemaju decu ili nisu mogli da imaju decu iako su to želeli.
Kod onih parova koji su sami odlučili da ne žele decu, objektivna činjenica da nemaju decu nema nikakav relevantan uticaj na njihov život.
Oni zapravo žive onakav život kakav su želeli. Kod onih parova koji su želeli decu, a nisu uspeli da to realizuju, veoma je važno to KAKO SE NOSE sa činjenicom da nemaju decu?
Oni među njima koji zrelo PRIHVATAJU tu činjenicu, žive normalno, više pažnje posvećuju jedno drugom i mogu imati veoma kvalitetan odnos i puno razumevanja jedno za drugo. Okrenuti su u znatnoj meri i druženju sa drugim ljudima (kada imate decu, obično „živite njihov život”).
Ovi parovi često se intenzivno bave svojim poslom i decom svojih rođaka i prijatelja, ponekad humanitarnim aktivnostima posvećenim deci, a ponekad imaju i životinje kao kućne ljubimce kojima su veoma privrženi. Često postanu i hraniteljska porodica za neko napušteno dete.
• Oni koji NISU NA PRAVI NAČIN PRIHVATILI nemogućnost da se ostvare kao roditelji mogu stalno biti u stanju uzajamnog optuživanja i očajanja.
Kada bračni odnos ne ispuni nekoliko isprepletanih ciljeva (jedan od njih je i stvaranje potomstva), reciprocitet partnerstva doživljava slom i javlja se povećan rizik od emocionalnog otuđenja, pa čak i od razvoda!
Međutim, više je onih koji ovo prihvate na adekvatan način
Kakav je SMISAO života ljudi bez dece?
Kao i kod svih drugih „nedostataka”, od ljudi se očekuje da daju određeni smisao svom životu (većina ljudi ga nalazi u brizi o potomstvu). Zato je ključni problem sa kojim se suočavaju ljudi koji nemaju decu nalaženje SMISLA ŽIVOTA!
Kako pronaći smisao života bez dece?
Sa decom ili bez dece, život može biti ispunjen smislom.
• Ovi parovi brinu jedno o drugom pružajući mnogo više u vezi, gradeći dobar odnos, poverenje i ljubav, imaju više slobodnog zajedničkog vremena i mogu biti nezamenljiva podrška jedno drugom.
• Posvećuju se drugim ljudima kroz humanitarni rad (obično je to rad sa decom).
Takav primer bila je i naša slavna glumica Branka Veselinović koja je, bez obzira na to što je mogla da se ostvari u ulozi majke, ipak odlučila da ostane u braku bez dece, jer je KVALITET LJUDSKOG ODNOSA koji je imala sa suprugom presudio da ostanu zajedno do kraja.
Imali su i svoju humanitarnu organizaciju posvećenu deci!
Za ljude koji ne mogu imati decu, sasvim je prirodno da često imaju MEHANIZAM ODBRANE kojim će sebi uspeti da objasne da je bolje što je tako i ceo život će tražiti dokaze da nisu uskraćeni time što nisu roditelji. Često imaju i kompenzaciju drugim zadovoljstvima. KOMPENZACIJE mogu biti mnogobrojne i raznolike – osećati se ostvarenim kroz posao, hobi, druženja, pomaganje bližnjima, izlaske i kreativno izražavanje. Zdravije je od odlaska u malodušnost i samosažaljenje, kao i od „kukanja nad svojom sudbinom”.
Dakle, kako će činjenica da nemaju decu uticati na život ovih ljudi zavisi, pre svega, od toga kakav stav izgrade prema toj činjenici. U suočavanju sa čašom dopola ispunjenom vodom neki žedni ljudi će videti samo onaj prazni, neispunjeni deo čaše i život će im se pretvoriti u neutaživu žeđ. Drugi će pak u suočavanju sa tom istom čašom videti pre svega onaj deo čaše ispunjen vodom, a njenim ispijanjem će uspeti da utole žeđ.
Često je odnos ljudi koji nemaju decu prema toj činjenici isprovociran i ETIKETIRANJEM okoline (posebno u manjim sredinama). Opaske da „žive promašen život”, kao i osuđivanje okoline, u smislu da su manje vredni, svakako negativno utiču na to kako će se ljudi odnositi prema činjenici da nemaju decu.
Da li je uloga roditelja najvažnija u životu jednog para i da li je za ženu najveći blagoslov da postane majka, budući da su istraživanja pokazala da je najveća narcistička povreda svake žene kada ne može da se ostvari u ulozi majke!?
Činjenica je da svaka žena to teško doživi, ali nikako ne treba misliti da je život bez dece besmislen. Naprotiv, može biti ispunjen raznim vrednim sadržajima.
Na ove parove svakako niko ne bi trebalo da gleda sa sažaljenjem i osudom!
Starenje para bez dece
Starenje nikom ne pada lako, a poseban izazov može predstavljati za ljude koji nemaju decu. Osećaj USAMLJENOSTI, naročito u kasnijem dobu, kada više nemaju fokus na posao i karijeru, javlja se često i kod starijih ljudi koji imaju decu. Kod onih koji nemaju decu, ovaj osećaj može biti pojačan i setom da li bi im starenje lakše palo da su imali decu. Starenje bez dece može predstavljati i veći izazov, jer se ne može računati na potencijalnu emocionalnu, fizičku i materijalnu podršku odraslih potomaka. Možda je suočavanje sa smrću lakše kada imate nekog ko ostaje iza vas, nekog koga ste vi stvorili?
Međutim, istraživanja su pokazala da kada je osećaj SREĆE ili NESREĆE, kao i ZADOVOLJSTVO ŽIVOTOM u pitanju, podjednako su srećni ili nesrećni i oni koji imaju decu i oni koji ih nemaju. Pored toga, istraživanja pokazuju da usamljenost i depresija nisu zastupljeniji među onim ljudima u poodmaklim godinama koji nemaju decu nego među onima koji imaju decu.
Izgleda da se izvori sreće i zadovoljstva životom u osnovi nalaze u sebi, a ne izvan sebe… čak i kada se to „izvan” odnosi na imanje dece.