Koliko je stresan polazak deteta u školu i odlazak na fakultet?

U svoj našoj ljubavi prema detetu i žudnji za njegovo blagostanje, bilo da je reč o đaku prvaku ili svršenom srednjoškolcu koji odlazi na fakultet i lagano, postajući punoletan, ulazi u svet odraslih, kao roditelji, lako se možemo ʼuhvatiti u zamkuʼ. Zato je važno znati kako da pratimo svoje dete u svim fazama njegovog detinjstva i odrastanja.

Polazak deteta u školu donosi niz promena u funkcionisanju porodice i daje nove dimenzije odnosu roditelja i deteta. S druge strane, tokom adolescencije, završetkom srednje škole i odlaskom na fakultet, tinejdžer prelazi s osećanja DUŽNOSTI na osećanje IZBORA, a roditelj od nadzornika prelazi na nekoga s kim se tinejdžer može razvijati i, u najboljem slučaju, konsultovati.

Priprema deteta za polazak u školu

Od stila funkcionisanja porodice i od odnosa roditelja prema promenama u životu uopšte, umnogome će zavisiti kako će se ova veoma važna promena, kako u životu roditelja tako i samog deteta, odvijati. Polazak u školu izaziva različite emocije kod deteta jer je to i prvi veliki korak u životu deteta. Zato roditelj treba da pripremi dete za polazak u školu i da mu tako pomogne da se raduje polasku u školu, a ne da se plaši.

Roditelj bi trebalo da:

• pokaže detetu prostor škole pre polaska;

• približi ga jutarnjim veštinama;

• pomogne detetu da razvija socijalne veštine;

• ohrabri ga da bude samostalno.

Psihološka istraživanja pokazuju da određene vrste ponašanja roditelja deteta koje polazi u školu mogu PODSTAĆI detetovo pozitivno školsko iskustvo i detetov razvoj povezan sa školom, dok drugi oblici roditeljskog ponašanja mogu PODRIVATI detetov pozitivan razvoj povezan sa školom.

Promena u roditeljskoj ulozi

Kada dete pođe u školu, njegova školska svakodnevica postaje deo porodičnog života te ono što se sa detetom događa u školi ima važan uticaj na porodicu deteta. S druge strane, način na koji funkcioniše porodica deteta koje polazi u školu ima veliki uticaj na prilagođavanje deteta na školu i njegovo ponašanje i funkcionisanje u školi.

Polaskom deteta u školu (posebno prvog deteta), dešava se i velika promena u roditeljskoj ulozi. Roditelj više nije samo negovatelj nego postaje i pomagač, neko ko daje podršku i prati detetovo nošenje sa zahtevima učenja i prilagođavanja na školsku sredinu.

Shutterstock.com

Detetov polazak u školu (pogotovu ako je reč o prvom detetu) predstavlja svakako radostan, ali i veoma stresan period u životu roditelja, ne samo zbog njihovog sopstvenog stresa, već i zbog suočavanja sa stresom njihovog deteta. Radost i ponos roditelja zbog toga što njihovo dete postaje đak umnogome su prožeti i stresom. Važno je da roditelji znaju da su konfliktna osećanja u vezi sa novim poglavljem života njihovog deteta sasvim normalna pojava.

Roditeljska anksioznost

Psiholozi ovu kombinaciju stresa, briga i strepnji roditelja u vezi sa polaskom deteta u školu zovu – RODITELJSKA ANKSIOZNOST.

Ključni izvori ove anksioznosti su:

• strah od novog,

• gubitak kontrole,

• brige povezane sa bezbednošću i blagostanjem deteta,

• separaciona anksioznost (strah od razdvajanja).

Pre nego što dete pođe u školu, tj. dok je kod kuće, roditelji imaju osećaj predvidivosti i kontrole nad sredinom u kojoj se nalazi njihovo dete: šta radi, s kim provodi vreme i šta se dešava s njim. Kada je dete u školi, ti osećaji su znatno slabiji, jer je škola nova sredina za njihovo dete, sa novim pravilima i rasporedom aktivnosti, a roditelji brinu kako će se dete uklopiti u tu novu sredinu.

Veoma često se dešava da roditelji svoja negativna školska iskustva projektuju na svoje dete!

Neretko se dešava i da su zabrinuti za bezbednost svog deteta dok je u školi (u medijima je bukvalno bombardovanje tragičnim i ekstremnim dešavanjima u školama širom sveta).

Veoma su opterećeni i mogućnošću da njihovo dete bude maltretirano i zlostavljano od vršnjaka ili starijih učenika.

Strepe i nad pitanjem da li će njihovo dete uspeti da se uklopi u društvo u školi, da stekne dobre drugove/drugarice i da ostvari uspešnu socijalnu komunikaciju sa vršnjacima.

Polazak deteta u školu je događaj koji se dešava u vreme kada je emocionalna i funkcionalna povezanost roditelja sa detetom još uvek snažna. Pustiti dete da ide „svojim putem” je težak, ali i neophodan proces za svakog roditelja čije dete odrasta.

Određeni stepen „emotivnosti” roditelja u vezi sa narastanjem detetove nezavisnosti i provođenjem sve više vremena „izvan kuće” je normalna pojava. Ali separaciona anksioznost kod roditelja, kao i kod samog deteta, mogu poprimiti i PATOLOŠKE razmere. Roditelji počinju da preterano brinu o detetovim brigama kada je dete odvojeno od njih, tj. dok je u školi.

Odlazak tinejdžera na fakultet

Veoma slična emocionalna dinamika odvija se i kod roditelja čije dete „na pragu zrelosti” napušta grad svojih roditelja radi studiranja u drugom, obično većem, mestu. Budući da je ovo odvajanje, zapravo, u izvesnom smislu „ozbiljnije” od detetovog polaska u školu, jer podrazumeva danonoćno i dugotrajnije odvajanje, a često je uvod i u trajno napuštanje „porodičnog gnezda”, emocionalne reakcije roditelja, pored uzbuđenja i ponosa što im je dete odraslo i upisalo fakultet, vrlo često uključuju i tugu i snažnu brigu za život deteta koje sada od roditelja preuzima na sebe odgovornost za svoj život.

Kako će ovaj veoma stresan momenat u životu roditelja i njihovog deteta „na pragu zrelosti” proteći, umnogome zavisi od iskustva koje su roditelji imali u tom periodu svog života, ali i od dotadašnjih odnosa roditelja sa detetom.

Shutterstock.com

Svakako, u nekom trenutku života javlja se izbor puta. Šta želim? Šta umem?

Odabir visokog obrazovanja pruža priliku da dospete u nešto što deluje ispravno. Još uvek mnogi ne poznaju sebe dovoljno da bi znali koji je ispravan put u životu, a taj izbor se često doživljava kao konačan, iako, zapravo, nije.

I „pusti me”, i „drži me”

• Roditelji, razgovarajte sa detetom o onome što ga čeka, pričajte mu o dolasku sve većeg pritiska zbog učenja. Međutim, trudite se da strah od opasnosti smanjite, a ne da ga povećavate. Učite svoju decu kako da nauče da uče!

• Jedan od glavnih izazova je – NAUČITI DETE DA SE PRILAGOĐAVA. Pomoć koja mu je potrebna prilikom ove promene podrazumeva NAVIJANJE ZA NJEGA i USMERAVANJE KROZ NEMIRNE VODE.

• I ne zaboravite, čak i kada pustimo dete samo, to ne znači da je detetu dobro samom, bez obzira da li je predškolac ili tinejdžer. Potrebni ste detetu i onda kada ste razdvojeni.

• Dete govori „pusti me”, šapućući „drži me”. Posao roditelja je i jedno i drugo.

Naslovna fotografija: Shutterstock.com